Minijature sa njegovih putovanja evociraju trenutke sreće i uče nas čuđenju. Mesta gde se dešavaju čudesne stvari i snovi koji odjekuju u životu. Karl-Markus Gaus pripoveda o „pro-ždiračici“ u bečkoj tratoriji, o groblju u Istočnoj Evropi, o poslednjoj cigareti svog oca, o „lepoti ružnih gradova“. On posvuda uočava veze među najsuptilnijim detaljima i prikazuje život u oscilovanju između stvarnosti i sna. Sugestivnim jezikom, Gaus teme koje su ga većproslavile obrađuje na neočekivan i potpuno nov način. „Tako čovek dospeva čas ovde, čas onde, na putovanju bez odredišta, u raspoloženju koje mu sugeriše da bi mogao da provede sate ne radeći ništa bolje.“ Hannes Hintermeier
