VETAR SE DIŽE

U ovom romanu autor vodi čitaoca kroz svet neizgovorenih osećanja,živopisnih predela i sudbina koje se ukrštaju u potrazi za pripadanjem. Ovo je priča o lutanjima koja nas uvek vraćaju na početak, o mestima koja ostaju naš dom čak i kada im se više ne možemo vratiti i o ljudima koje nastavljamo da volimo kroz sećanja. Poetičan i emotivan, ovaj roman istražuje usamljenost, identit i večitu težnju da pronađemo mesto kojem zaista pripadamo.

Autorka bestselera Nasleđe

Lija Lokhart ne pristaje da joj život određuje horoskop i spremna je da to dokaže, makar obišla ceo svet.

Lija Lokhart veruje u nauku i zazire od svega što miriše na nju ejdž mistiku. Ali život koji je pažljivo izgradila iznenada se raspada – najpre zbog uporne vrtoglavice, a zatim i zbog astrološkog tumačenja koje tvrdi da živi u suprotnosti sa onim što joj je zapisano u zvezdama.

Besna i odlučna, Lija kreće na put kako bi dokazala da je astrologija čista besmislica, upoređujući svoj život sa životima svojih „zvezdanih blizanaca“ širom sveta – ljudi rođenih pod potpuno istom mapom neba. Ipak, na tom vrtoglavom putovanju kroz Veneciju, Istanbul, Nju Orleans i dalje, ispostaviće se da će njeni najvažniji vodiči biti ljudi koji su oduvek bili u njenom životu: majka za koju veruje da ju je napustila, otac za kojeg veruje da ju je spasao i nekadašnji komšija čija bi ljubav mogla biti put do njenog istinskog ja.

„Vrtoglav i maštovit beg od svakodnevice, koji ujedno donosi promišljenu priču o identitetu i samoprihvatanju.“ – Shelf Awareness

„Put oko sveta vođen zvezdama. Destinacije na kojima će se Lija zateći čine zadivljujuću pozadinu priče.“ – Publishers Weekly

„Brza radnja, uverljivi likovi i teme lične transformacije podstaći će živu diskusiju.“ – BookPage

Sandro Veronezi (Sandro Veronesi), italijanski pisac i publicista, rođen je u Firenci 1959. Diplomirao je na Arhitektonskom fakultetu u istom gradu. Jedan je od najznačajnijih pisaca svoje generacije u Italiji. Objavio je više proznih knjiga (romana, priča, eseja, putopisa). Dobitnik je nekoliko književnih nagrada u zemlji i inostranstvu. Romani Tihi haos i Kolibri (Akademska knjiga) nagrađeni su najvišom italijanskom književnom nagradom „Strega“. Književni nedeljnik La lettura – Corriere della sera izabrao je roman Kolibri za knjigu godine 2019.

Opis:
Još jedno toplo leto, 1972, Versilija, toskanska obala. Điđo Belandi, dečak iz Vinčija, kao i svake godine provodi ga s roditeljima i mlađom sestrom u iznajmljenoj letnjoj kući. Ima 12 godina i mada se zanima isključivo za sport, za njega već pristiže vreme novih otkrića: čitanja stripova, slušanja popularne muzike, a onda, u prisustvu jedne radoznale devojčice, Astel – i zavodljive moći reči kao i čari – prevođenja... Jer, Điđo je dvojezičan (mama mu je Irkinja) a Astel željna tog drugog jezika.
I dok iščekuje sportski događaj sezone – Olimpijske igre u Minhenu, a njegova se mlada ličnost razmahuje u idealima prve ljubavi, Điđo i ne sluti da ide u susret nečemu nepovratnom i sudbinskom, što će munjevito staviti tačku na svu tu blagodat, a njegov život podeliti na „pre i posle“. Taj događaj vremenski se poklapa sa tragičnim napadom na minhenskim Olimpijskim igrama: naslov romana zajednički je imenitelj pojedinačne, „male“ priče i istorijske zbilje.
Pred nama je živa slika kako jednog prohujalog trenutka Italije 70-ih, tako i kraja onog doba nevinosti – naspram nepronicljivih peripetija okruženja i porodice kojima smo kao deca uslovljeni.
Belandi, sada već s vetrometine svojih zrelih godina, minucioznom rekonstrukcijom sećanja nastoji da otkrije da li je on, onakav kakav je bio, mogao da promeni tok događaja. Tražeći odgovore kroz pripovedanje, u usporavanjima – a onda i ubrzanjima – prelazi dug put do onoga što Veronezi naziva prihvatanje, kao svojevrsni čin – reklo bi se – nečeg herojskog, u ljudskom biću.

„Razliva se u srcu žar milostive sreće“ je prva rečenica prvog zapisa, pred manastirom Bešenovom, i najavljuje kakva je ovo knjiga: putopis u kome se ne beleže kilometri nego treptaji. U dvadesetak kratkih zapisa Radojka Nikić Milinović vodi čitaoca dvema mapama koje se neprestano preklapaju, mapom svetinja i mapom sveta. Na prvoj su Cetinjski manastir, Prizren („Žubor vekova isijava kroz vreme“), Sveti Pantelejmon iz Nereza, manastiri Lešje i Lovnica, crkva u Donjoj Kamenici, grob Svetog Save u Velikom Trnovu i Jaši, grad Svete Petke, „svetiteljke srpskog porekla“; na drugoj Rim „u naručju sunca“, Lugano, Provansa u mirisu lavande, Barselona, Kipar, Egipat, Tunis. Između njih stoje i mesta tihe tuge, poput Prebilovaca – jer ovo putničko oko ne bira samo lepotu, nego i sećanje. U pogovoru „Lepota duhovnog sveta“ Maja Belegišanin precizno imenuje dva pola ovog pisanja: konkretni, sa istorijskim i geografskim podacima, i „apstraktni, mistični i metafizički“ – zapisi su često građeni od dva pasusa, opisa i uzvišene misli. Njihova lirska proza, sa dugim rečenicama, poređenjima i sinestezijama, „priziva onu svetlost isihazma i tišinu kojom se dostiže kontemplacija; zato je najbolje ove putopise čitati mirno, polako.“

"O AUTORU
Denis Džonson (1949–2017), američki književnik koji se dva puta našao u užem izboru za Pulicerovu nagradu za književno delo i dobitnik Nacionalne književne nagrade, poznat je po romanima i kratkim pričama posvećenim likovima sa dna društvene lestvice, marginalizovanim i odbačenim. Njegovo pisanje, istovremeno svedeno i ekstatično, dinamičnog ritma i ispunjeno kratkim rečenicama, zasnovano je na ličnim iskustvima, ali i na tradiciji velikih američkih književnika poput Ernesta Hemingveja ili Rejmonda Karvera. Prema njegovoj knjizi „Snovi na šinama”, snimljen je i istoimeni film, nominovan za četiri Oskara.
100 NAJBOLJIH KNJIGA 21. VEKA (THE NEW YORK TIMES)
UŽI IZBOR ZA PULICEROVU NAGRADU
Početkom dvadesetog veka, Robert Grejnir provodi život gradeći železnicu i posmatrajući kako svet koji poznaje polako nestaje. Istovremeno intimna i epska, novela „Snovi na šinama” Denisa Džonsona nezaboravna je priča o gubitku, usamljenosti, prirodi i ceni napretka.
„Snovi na šinama” Denisa Džonsona jedna je od najhvaljenijih američkih novela 21. veka, o gubitku, usamljenosti i ceni napretka.
Robert Grejnir, običan čovek u neobičnim vremenima, nadničar je koji obara šumska stabla za potrebe izgradnje železnice. Početak je dvadesetog veka, a svet se menja brže nego ikada ranije. Život na granici civilizacije neretko je neizvestan: bolesti haraju, šumski požari gutaju čitave predele, a ljudske sudbine često nestaju jednako naglo kao i šume koje ustupaju mesto novom vremenu. Suočen s ličnim gubitkom, Grejnir nastavlja svoje samačko putovanje pokušavajući da pronađe smisao u svetu koji se ubrzano menja pred njegovim očima.
Bogatog stila, istovremeno surova i poetska, novela „Snovi na šinamaˮ prava je mala epopeja velikih emocija — elegija nestajućem američkom krajoliku i dirljivo svedočanstvo o ceni napretka, modernizacije i ljudske usamljenosti. Denis Džonson stvara nezaboravan portret običnog čoveka suočenog s prolaznošću, gubitkom i neumoljivim tokom istorije."

Aliks Votson je u životu naučila makar jednu važnu lekciju: za razliku od ljudi, knjige vas nikada neće izneveriti. Sa tri posla od kojih jedva sastavlja kraj sa krajem i sve više shvatajući da je fakultet samo nedostižan san, Aliks noću traži utočište u čitaonici Bostonske biblioteke, izmeštajući se u svoje omiljene naučnofantastične romane i maštajući o dalekim svetovima. A onda jednog dana nailazi na skrivena vrata i upoznaje Bibliotekarku, zaštitnicu tajne biblioteke u kojoj očajni i izgubljeni beže i započinju nove živote… unutar svojih omiljenih knjiga. Postoje tri osnovna pravila: autorstvo nad knjigom mora biti u javnom domenu, ne može se postati imenovani lik u priči, i ne sme se promeniti tok radnje. Ali kada tajanstveni neprijatelj zapreti da uništi biblioteku, Aliks započinje svoje bekstvo od raskošnih devetnaestovekovnih salona Džejn Ostin, preko neosvetljenih uličica Londona Šerloka Holmsa, sve do raskošnih zabava Velikog Getsbija kojima teku reke šampanjca, dok opasnost neminovno postaje sve bliža…

U veseloj posleratnoj atmosferi savezničke pobede u Evropi, Kal Dženkins, čovek čija najveća rana ne potiče iz rata već iz činjenice da nije bio sposoban da u njemu uopšte i učestvuje, doživljava jedan trenutak koji menja ceo njegov život. Taj trenutak deli sa Margaret Solt, ženom rešenom da pobegne od svoje prošlosti. Kal je u braku sa Beki, čije duhovne sposobnosti pomažu živima da komuniciraju sa mrtvima, dok je Margaretin muž, Feliks, u mornarici, navodno živ i zdrav – sve dok telegram ne donese drugačije vesti. Ono što je započelo kao trenutna slabost prerasta u složenu tajnu koja na neočekivane načine zauvek povezuje sva četiri života. Dok njihov mali grad u Ohaju menja svoje lice tokom posleratnog ekonomskog buma, porodice Solt i Dženkins ostaju neraskidivo povezane, a posledice davnih odluka počinju da izlaze na površinu, oblikujući njihove živote na načine koji će nepovratno uticati na narednu generaciju. Raskošan ali intiman, prožet dubokim emocijama i nezaboravnim likovima, roman Kesten je priča koja će vas povesti na emotivno putovanje kroz svet ljubavi, odanosti, žrtve i oproštaja.

VIKTOR PELJEVIN Moskva, 22. 11. 1962.

Najpoznatiji ruski pisac nove generacije, poznat je po romanima Omon Ra, Život insekata, Čapajev i Praznina, Generacija ‘P’, Sveta knjiga vukodlaka, Brojevi, KGBT +, Otkid...

Preveden je na sve glavne svetske jezike. Ikona mladih ljudi, proglašen je za najuticajnijeg književnika Rusije. Živi po budističkim manastirima, uglavnom u Nepalu i Južnoj Koreji.

„Jedina prava ruska književna tradicija je pisati dobre knjige na način kako to još niko nije radio.“ - Viktor Peljevin

Peti Peljevinov roman Brojevi, uz roman Generation ‘P’, verovatno je najbolje književno delo o ruskoj tranziciji devedesetih godina HH veka i novim ruskim tajkunima. Junak romana Stjopa dolazi u potpuno nemoguće situacije pri pokušaju da ubije svog glavnog konkurenta. . . Peljevin je prevazišao samog sebe u jednom od najsumanutijih romana moderne ruske književnosti.

„. . . Prodorno „i-aaa“ koje je Srakandajev ispuštao u intervalu od nekoliko sekundi, postalo je nešto poput zvučnih tapeta. Nešto se desilo s njegovim vidom – izgleda da su počele halucinacije. U jednom trenutku ispred njega su bila ljudska leđa na kojima su se tresle naslage sala, a u sledećem je savršeno jasno video da pumpom za bicikl pumpa velikog debelog zeca koji iz nekog razloga dreči kao magarac.

Sa portreta na stočiću, dobrodušno se osmehujući, gledao ga je Putin u kimonu. Jasno, nije gledao bahanaliju u sobi, nego nekud u daljinu – tamo gde su se protezala zelena prostranstva Evroazije, olovna voda Atlantika i žute dine arapskih pustinja. I očigledno nije razmišljao o njemu i Srakandajevu, nego o nečem važnom, putinovskom. Ali Stjopa nije sumnjao da krajičkom oka Putin vidi ne samo svetske požare i bure, nego i Srakandajeva i njega, i da ne odobrava naročito ono što se dešava u prostoriji, mada, naravno, neće kažnjavati zbog toga – prošla su ta vremena.

A za to što će mu posle ovog što se desilo biti dozvoljeno da i dalje živi, i ne samo da gmiže negde u mraku, nego da diše punim plućima, ne plašeći se ni hajke ni noćnog kucanja na vrata, osetio je takvu zahvalnost prema novim vremenima, takvo poverenje, takvu nežnost, da su te emocije, dosegavši nezamislivi zenit, prirodno prerasle u nezaustavljiv ljubavni grč...

VIKTOR PELjEVIN Moskva, 22. 11. 1962.

Najpoznatiji ruski pisac nove generacije, poznat je po romanima Omon Ra, Život insekata, Čapajev i Praznina, Generacija ‘P’, Sveta knjiga vukodlaka, Brojevi, KGBT +, Otkid

Preveden je na sve glavne svetske jezike. Ikona mladih ljudi, proglašen je za najuticajnijeg književnika Rusije. Živi po budističkim manastirima, uglavnom u Nepalu i Južnoj Koreji.

„Jedina prava ruska književna tradicija je pisati dobre knjige na način kako to još niko nije radio.“ -Viktor Peljevin

Četvrti Peljevinov roman Generation ‘P’, kao i njegov roman Brojevi verovatno su najbolja književna dela o ruskoj tranziciji devedesetih godina HH veka i novim ruskim tajkunima. Junak romana Vavilen Tatarski radi u industriji reklame i neočekivanim sticajem okolnosti dospeva u sam centar fantazmagorije. . .

„Mnogo od onog što je Morkovin govorio Tatarski uopšte nije razumeo. Jedino što je jasno shvatio iz razgovora bila je šema funkcionisanja biznisa u eri prvobitne akumulacije, i njena veza sa reklamom.

– Generalno – govorio je Morkovin – dešava se otprilike sledeće. Čovek uzme kredit. Za taj novac iznajmljuje ofis, kupuje džip čiroki i osam kartona smirnofa. Kad smirnof nestane, ispostavi se da je džip slupan, ofis ispovraćan, a kredit treba da se vrati. Onda uzima drugi kredit – triput veći od prvog. Njime se otplaćuje prvi kredit, kupuje se džip grand čiroki i šesnaest kartona absoluta. Kad absolut. . .
– Razumeo sam – prekinuo ga je Tatarski. – I šta na kraju?
– Dve varijante. Ako je banka kojoj je čovek dužan kriminalna, njega u nekom trenutku ubiju. Pošto drugih banaka kod nas nema, obično tako i biva. Ako je čovek, naprotiv, i sâm kriminalac, onda poslednji kredit prebacuje na Državnu banku, a čovek proglašava sopstveni bankrot. . . “ Generation P

VIKTOR PELjEVIN Moskva, 22. 11. 1962.

Najpoznatiji ruski pisac nove generacije, poznat je po romanima Omon Ra, Život insekata, Čapajev i Praznina, Generacija P, Sveta knjiga vukodlaka, Brojevi, KGBT +, Otkid.

Preveden je na sve glavne svetske jezike. Ikona mladih ljudi, proglašen je za najuticajnijeg književnika Rusije. Živi po budističkim manastirima, uglavnom u Nepalu i Južnoj Koreji.

„Jedina prava ruska književna tradicija je pisati dobre knjige na način kako to još niko nije radio.“ Viktor Peljevin

Glavni lik u romanu Sveta knjiga vukodlaka je lisica-devojka A Huli. U Kini i Japanu česte su priče o ženskim demonima-lisicama („Priče kiše i meseca“ (LOM, 2006); „Čudesne priče drevne Kine“ (LOM, 2006) u kojima ove nimfe zavode i sluđuju muškarce. Peljevin ovde ide dalje i pravi ljubavnu priču A Huli i vukodlaka.

„Evo u potpunosti izloženog tajnog metoda, poznatog u starini kao rep praznine:

1. Vukodlak mora prvo da sazna šta je ljubav. Svet, koji po inerciji stvaramo iz dana u dan, pun je zla. Ali mi ne možemo da raskinemo taj začarani krug, zato što ne umemo da stvaramo ništa drugo. Ljubav ima sasvim drugačiju prirodu, i baš zato je nje tako malo u našem životu. Tačnije, naš život je takav baš zato što u njemu nema ljubavi. A ono što ljudi smatraju ljubavlju, u većini slučajeva je telesna privlačnost i roditeljski instinkt, pomnožen sa socijalnom sujetom. Vukodlače, nemoj da postaneš nalik na bezrepog majmuna. Pamti ko si!

2. Kada vukodlak shvati šta je ljubav, može da napusti ovu dimenziju. Ali prethodno mora da izravna sve svoje račune: da zahvali onima koji su mu pomogli na putu i da pomogne onima kojima je pomoć potrebna. Zatim vukodlak mora deset dana da posti, misleći o nedostižnoj tajni sveta i njegovoj beskrajnoj lepoti. . . “ - Sveta knjiga vukodlaka

Svako zna da nema napretka ako se previše gleda unazad. Kao da se u čoveku nešto zamrzne.

Četrnaestogodišnja Bili odrasta u skromnom soliterskom naselju, gde novca često nema dovoljno ni za najosnovnije, ali njena majka Marika uspeva da svakodnevicu ispuni toplinom, maštom i osećajem da je sreća moguća uprkos svim teškoćama. Njihov svet, satkan od sitnih radosti i velike ljubavi, iznenada se menja dolaskom bake iz Mađarske, a Bili ostaje suočena sa gubitkom koji će je naterati da preispita sve što je do tada znala o sebi i svojoj porodici.

Vođena pitanjima na koja više nema ko da odgovori, kreće na putovanje starim nisanom u potrazi za ocem kojeg nikada nije upoznala. Dok kilometri prolaze, pred njom se polako otkriva porodična prošlost, a uspomene, prećutane istine i davno donete odluke dobijaju sasvim novo značenje. Istovremeno, Bili pokušava da razume i neobjašnjivu čežnju za morem koje nikada nije videla, ali koje joj se uporno vraća u snovima.

Rajski vrt je dirljiv roman o odrastanju, porodičnim tajnama i potrazi za sopstvenim identitetom. Elena Fišer donosi emotivnu priču o ljubavi, gubitku i hrabrosti da se krene dalje, pokazujući da put ka budućnosti često vodi kroz suočavanje sa prošlošću. Ovo je roman koji nežnim, ali snažnim glasom govori o porodici, pripadanju i nadi da svako od nas može pronaći mesto koje će nazvati svojim.

Sreća je ravnoteža između onoga što imamo i onoga što zaista jesmo.

Kristijan ima sve što bi mnogi poželeli. Uspešan je agent za nekretnine, živi u raskošnoj vili, vozi luksuzni automobil i upravo je zaključio posao karijere. Ipak, umesto očekivanog osećaja ispunjenosti, suočava se sa prazninom koja ga navodi da preispita sve ono za čim je godinama težio.

Kada počne da dobija tajanstvene anonimne poruke, odlučuje da ih prati, ne sluteći da će ga odvesti na putovanje koje će promeniti njegov pogled na život. U društvu riđeg mačka Džošue, koji postaje njegov verni saputnik, Kristijan otkriva svet netaknute prirode, neobičnih susreta i ljudi čije će priče zauvek promeniti njegov način razmišljanja.

Na tom putu shvatiće da sreća ne leži u stalnoj potrazi za uspehom, već u prihvatanju sebe, pronalaženju unutrašnjeg mira i ponovnom uspostavljanju ravnoteže između onoga što želimo i onoga što nam je zaista potrebno.

Topao, inspirativan i duboko promišljen roman o vrednostima koje često zaboravljamo u užurbanom svetu.

Drugi o knjizi

„Fascinantna knjiga u kojoj sam mnogo uživao.“
– Papa Franja

Zašto pročitati ovu knjigu?
Inspirativna priča o potrazi za istinskom srećom.
Prvi roman poznatog italijanskog psihologa Tomasa Leončinija.
Bestseler u Italiji, preveden na više svetskih jezika.
Roman koji podstiče na razmišljanje o životnim prioritetima i pravim vrednostima.
O autoru

Tomas Leončini je italijanski psiholog, pisac i novinar, rođen 1985. godine u La Speciji. Autor je više zapaženih publicističkih dela, među kojima su Born Liquid (Rođeni tečni), nastala u saradnji sa Zigmuntom Baumanom, kao i Bog je mlad, koju je napisao zajedno sa papom Franjom. Predaje psihoanalizu na Školi za specijalizaciju lekara i psihologa Psihomed.

Ovo je njegov prvi roman, koji je nakon objavljivanja postao bestseler u Italiji.

Ako vam se dopala ova knjiga...

Od istog autora dostupni su i naslovi Snažno kao život, tečno kao ljubav i Ikigai u ljubavi, koji je napisao zajedno sa Kenom Mogijem. Ljubiteljima toplih, inspirativnih priča preporučujemo i romane Pas koji je pratio zvezde i Dečak i magarac.