FEJDAUT

Sreća je ravnoteža između onoga što imamo i onoga što zaista jesmo.

Kristijan ima sve što bi mnogi poželeli. Uspešan je agent za nekretnine, živi u raskošnoj vili, vozi luksuzni automobil i upravo je zaključio posao karijere. Ipak, umesto očekivanog osećaja ispunjenosti, suočava se sa prazninom koja ga navodi da preispita sve ono za čim je godinama težio.

Kada počne da dobija tajanstvene anonimne poruke, odlučuje da ih prati, ne sluteći da će ga odvesti na putovanje koje će promeniti njegov pogled na život. U društvu riđeg mačka Džošue, koji postaje njegov verni saputnik, Kristijan otkriva svet netaknute prirode, neobičnih susreta i ljudi čije će priče zauvek promeniti njegov način razmišljanja.

Na tom putu shvatiće da sreća ne leži u stalnoj potrazi za uspehom, već u prihvatanju sebe, pronalaženju unutrašnjeg mira i ponovnom uspostavljanju ravnoteže između onoga što želimo i onoga što nam je zaista potrebno.

Topao, inspirativan i duboko promišljen roman o vrednostima koje često zaboravljamo u užurbanom svetu.

Drugi o knjizi

„Fascinantna knjiga u kojoj sam mnogo uživao.“
– Papa Franja

Zašto pročitati ovu knjigu?
Inspirativna priča o potrazi za istinskom srećom.
Prvi roman poznatog italijanskog psihologa Tomasa Leončinija.
Bestseler u Italiji, preveden na više svetskih jezika.
Roman koji podstiče na razmišljanje o životnim prioritetima i pravim vrednostima.
O autoru

Tomas Leončini je italijanski psiholog, pisac i novinar, rođen 1985. godine u La Speciji. Autor je više zapaženih publicističkih dela, među kojima su Born Liquid (Rođeni tečni), nastala u saradnji sa Zigmuntom Baumanom, kao i Bog je mlad, koju je napisao zajedno sa papom Franjom. Predaje psihoanalizu na Školi za specijalizaciju lekara i psihologa Psihomed.

Ovo je njegov prvi roman, koji je nakon objavljivanja postao bestseler u Italiji.

Ako vam se dopala ova knjiga...

Od istog autora dostupni su i naslovi Snažno kao život, tečno kao ljubav i Ikigai u ljubavi, koji je napisao zajedno sa Kenom Mogijem. Ljubiteljima toplih, inspirativnih priča preporučujemo i romane Pas koji je pratio zvezde i Dečak i magarac.

Tokiju, među krošnjama rascvetalih trešanja, nazire se ulaz u jedan mali kafić.

Evo šta treba da uradiš:

Uđi u kafić u četvrtak.
Sačekaj da otkuca tri po podne.
Naruči toplu čokoladu.
Posmatraj ženu koja piše za stolom.

Jer nešto neočekivano samo što se nije dogodilo…


Tokio. Skriven u hladu trešanja, nalazi se mali kafić, a u njemu, svakog četvrtka tačno u tri po podne, tajanstvena žena uvek bira isto mesto. Seda, naručuje šolju tople čokolade i piše pisma. Nekad sa osmehom na licu, nekad sa suzom koja joj klizi niz obraz. Niko ne zna ko je ona, niti kome su upućene njene reči. Ipak, njeno prisustvo ispunjava ovaj prostor nečim posebnim, kao da će se svakog časa dogoditi nešto jedinstveno, nešto neočekivano. Dok se miris tople čokolade širi prostorijom, svaki gost suočava se sa sopstvenim mislima. Sa kajanjem i propuštenim prilikama. Sa rečima koje nikada nisu izgovorili i onima koje su izrekli prebrzo. Sa strahovima, izborima i nadom da sutra ipak može biti bolje. Jer u zagrljaju toplog napitka, u kafiću drugačijem od svih drugih, čak i umorna duša može ponovo pronaći boju i svetlost.

Drugi o knjizi

„Četvrtak sa ukusom čokolade je podsetnik da uteha i nežnost još postoje u malim trenucima – ponekad jednostavno u toploj šolji među dlanovima.“ – LifeSheLoves

„Četvrtak je početak druge polovine nedelje. Osetila sam kako me je ovo čitanje obnovilo i umirilo.“

„Navelo me je da shvatim koliko magično utičemo jedni na druge, a da toga često nismo ni svesni.“

Japanski moderni klasik najprodavanije autorke „isceljujuće fikcije“

Ova knjiga savršena je za sve kojima treba topla, nežna priča o svakodnevici i malim trenucima koji nas drže iznad vode – posebno za one koji žele knjigu posle koje će se osećati malo lakše i utešeno.

O autoru
Mičiko Aojama rođena je 1970. godine u prefekturi Aiči na ostrvu Honšu u Japanu. Nakon fakulteta, započela je novinarsku karijeru kao reporterka za jedan japanski dnevni list u Sidneju, a potom se preselila u Tokio gde je radila kao urednica magazina. Njena knjiga Sve dok ne otvoriš tu knjigu bila je nominovana za Nagradu japanskih knjižara, časopis Tajm ju je proglasio knjigom godine, postala je bestseler na listama Tajma i Njujork tajmsa, a takođe je bila i knjiga meseca. Do sada je prodata u dva miliona primeraka i objavljena je u više od trideset zemalja. Njen najnoviji roman, The Recovery Hippo at Hinode Park, biće uskoro objavljen međunarodno. Aojama trenutno živi u Jokohami u Japanu.

Od istog autora
Vulkan je prethodno objavio roman Dok ne otvoriš tu knjigu ove autorke. Slični autori su Tošikazu Kavaguči, Durijan Sukegava, Riku Onda, Laura Imaj Mesina itd.

Kada joj nakon trideset godina braka muž kaže da mu je potrebna „pauza“ – za koju se ispostavi da ima ime i dvadeset godina manje – pesnikinja Mija doživljava nervni slom. Oporavivši se od prvobitnog šoka, Mija odlazi u rodni grad, gde namerava da drži pesničke radionice i promisli da li će se pauza pretvoriti u kraj.

Leto provodi okružena ženama: vrcavim staricama koje kriju lascivne tajne, tinejdžerkama suptilne surovosti, mladom majkom zarobljenom u braku punom potisnutog besa. U društvu svih tih žena, Mija se preispituje i ponovo ispisuje sopstveni život.

Siri Hustvet duhovito i s mnogo topline piše o odbacivanju, identitetu i žudnji, nudeći osvežavajuću perspektivu priči ispričanoj već mnogo puta. Leto bez muškaraca istovremeno je subverzivna kritika sveta oblikovanog muškim potrebama i nežan, oslobađajući roman o mogućnosti da žena sebe izmisli iznova.

Hodaju po vodi. Lomе kamen zviždukom. Razgovaraju sa anđelima. Za stanovnike zabačenog češkog gradića Sveti Đorđe, čuda su svakodnevica. Na pragu 20. veka, njihov stari svet magije polako se sudara sa neminovnim dolaskom tehnologije. Odisej, meštanin kog su svi smatrali mrtvim, vraća se u grad trudeći se da pomogne susedima da se snađu u predstojećim promenama ali ne očekuje da će njegov povratak probuditi brojna sećanja, strasti i tajne koje su morale ostati skrivene. Godina je 1904. i ona obećava novi vek sreće i napretka, ali da li će u njemu još biti mesta za čuda? Ovaj šarmantan i duhovit roman donosi nam pregršt magije, ljubavi i malih čuda koja ostaju sa nama dugo nakon poslednje stranice.

Putovanje zastavom kroz pustinju Afrike

Pet žena. Pet kontinenata. Jedna porodična tajna koja povezuje generacije.


Prvi deo očaravajuće sage koja će osvojiti ljubitelje serijala Sedam sestara Lusinde Rajli.


Za Daliju, raskošni rasadnik bake Rouz i deke Alberta u Kornvolu oduvek je predstavljao dom. Okružena šarenim cvetnim poljima, odrasla je bez roditelja, provodeći bezbrižna leta sa svoje četiri rođake. Njena majka preminula je pri porođaju, a identitet oca ostao je misterija o kojoj baka nikada nije želela da govori.


Kada Rouz iznenada umre, Dalija gubi poslednju čvrstu vezu sa svojom prošlošću. Međutim, dok zajedno sa rođakama sređuje bakinu zaostavštinu, pronalazi staro pismo koje menja sve što je verovala da zna. Zašto je Rouz krila istinu o čoveku čije je odsustvo obeležilo njen život?


U potrazi za odgovorima, Dalija kreće na putovanje koje je vodi u srce Meksika, među drevne ostatke majanske civilizacije i tragove velike ljubavne priče njenih roditelja. Daleko od poznatih mirisa i boja Kornvola, suočiće se sa tajnama koje bi mogle promeniti njen pogled na porodicu, prošlost i samu sebe.


Kćeri cveća je emotivna i uzbudljiva priča o porodičnim korenima, skrivenim istinama i ljubavi koja prevazilazi sve granice.

Juno je prešla pedesetu, živi u Lajpcigu i radi kao plesačica. Njen muž Jupiter, pisac oboleo od teškog oblika multiple skleroze, sve više zavisi od njene pomoći. Ona je danju negovateljica i žena vezana za ritam tuđeg tela i tuđe bolesti, dok noću ulazi u drugi svet – na internetu se dopisuje sa muškarcima koji pod lažnim imenima nude nežnost usamljenim ženama.

Međutim, Juno zna pravila igre, prepoznaje obmanu i ipak joj se prepušta. S Benuom, jednim od tih muškaraca, započinje razgovor koji se kreće između prevare i nežnosti, fantazije i istine, opreza i potrebe da neko konačno bude tu.

Spajajući intimnu svakodnevicu bolesti i brige s kosmičkim slikama i digitalnim susretima, Martina Hefter u Hej, dobro jutro, kako si? ispisuje roman o ženi koja u noćnim razgovorima traži ono što joj dan uskraćuje – slobodu, igru i mogućnost da makar na trenutak umakne sopstvenom životu.

Književna kritika posebno je istakla poetsku snagu jezika u ovom romanu, a žiri najznačajnije nemačke književne nagrade Deutscher Buchpreis, koju je 2024. godine i dobila, opisao ga je kao delo koje se kreće između melanholije i euforije, poverenja i obmane.

Gospodin Čiping je tih i nenametljiv nastavnik u Gimnaziji „Brukfildˮ, engleskoj internatskoj školi za dečake. Potpuno konvencionalan i privržen ustaljenim pravilima, godinama predaje strogo i bez odstupanja od svojih rutina, pa je u očima učenika tipičan staromodni profesor klasičnih jezika.

Međutim, njegov život i način podučavanja menjaju se kada upozna Ketrin, čija vedrina, toplina i otvorenost osvajaju i njega i čitavu školu. Pod njenim uticajem Čiping počinje drugačije da posmatra svoj poziv: otkriva smisao za humor, postaje prisniji sa učenicima i shvata da obrazovanje podrazumeva mnogo više od sati provedenih u učionici.

Tako nastaje voljeni gospodin Čips, nastavnik koga će generacije đaka pamtiti s poštovanjem i naklonošću. Objavljena 1934. godine, u vreme Velike depresije, novela Zbogom, g. Čipse Džejmsa Hiltona postala je jedan od najvoljenijih klasika o školi, odrastanju i snazi posvećenosti. Ova topla i dirljiva priča slavi ljudsku dobrotu, trajnu vrednost obrazovanja i tihi uticaj jednog učitelja koji je, kroz humor, razumevanje i predan rad, ostavio neizbrisiv trag u životima svojih učenika.

Kejti Robert je New York Times i USA Today bestseler autorka savremene romanse i romantičnog saspensa. Entertainment Weekly je njene knjige nazvao "neizrecivo vrelim". Knjige su joj prodate u preko milion primeraka...

Dve žene. Dve sudbine. Jedna borba za slobodu u svetu koji od njih očekuje poslušnost.

U leto 1868. godine putevi Nine i Margerite ukrštaju se u Kraljevskoj vili u Monci. Jedna dolazi kao mlada služavka, druga kao buduća kraljica Italije. Naizgled ih deli čitav svet, ali obe se suočavaju sa istim izazovom – kako sačuvati sopstveni identitet u društvu koje im unapred određuje mesto i sudbinu.

Dok Nina pokušava da pronađe svoj put kroz spletke, tajne i stroga pravila dvora, Margerita se suočava sa usamljenošću braka u kojem je njena uloga svedena na rađanje naslednika i održavanje privida savršenstva. Ipak, nijedna od njih nije spremna da se pomiri sa životom koji su drugi isplanirali za nju.

Kroz godine ispunjene ljubavlju, ambicijom, razočaranjima i teškim izborima, Alesandra Selmi donosi raskošnu istorijsku priču o ženama koje su odbile da ostanu u senci. Na pozadini burnog perioda italijanske istorije, autorka vešto oslikava život na kraljevskom dvoru, otkrivajući njegovu glamuroznu spoljašnjost, ali i skrivene borbe, intrige i lične tragedije.

Inspirisana stvarnim istorijskim ličnostima i događajima, Kraljica i služavka spaja istorijsku autentičnost sa snažnim emocijama, stvarajući roman o hrabrosti, prijateljstvu, ljubavi i potrazi za slobodom.

Za ljubitelje istorijskih romana, porodičnih saga i priča o snažnim ženama koje menjaju svoju sudbinu, ovo je nezaboravno putovanje u Italiju 19. veka, ispunjeno atmosferom, strašću i tajnama koje ostaju u srcu dugo nakon poslednje stranice.

U romanu „Zakon gravitacije” portugalske autorke Gabrijele Rujvo vreme postaje sila koja neumorno povezuje prošlost, sadašnjost i budućnost.

U romanu „Zakon gravitacije” portugalske autorke Gabrijele Rujvo vreme postaje sila koja neumorno povezuje prošlost, sadašnjost i budućnost.
Gabrijela Rujvo rođena je u Lisabonu 1970. godine, a od 2004. godine živi u Londonu. Dobitnica je nagrade „Prémio LeYa” za 2013. godinu za svoj prvi roman „Uma Outra Voz”. Vodi „Miúda Books”, onlajn knjižaru specijalizovanu za dečju književnost na portugalskom jeziku. Članica je i književnog kluba „Clube das Mulheres Escritoras”, usmerenog na promociju savremenih portugalskih autorki. Njen roman „Zakon gravitacije” bio je u užem izboru za „Nagradu Evropske unije za književnost” 2024. godine.
KRAĆI OPIS
UŽI IZBOR ZA NAGRADU EVROPSKE UNIJE ZA KNJIŽEVNOST 2024. GODINE
Da li život oponaša književnost — ili književnost život?
U romanu „Zakon gravitacije” portugalske autorke Gabrijele Rujvo vreme postaje sila koja neumorno povezuje prošlost, sadašnjost i budućnost.

Roman „Zakon gravitacije” Gabrijele Rujvo o vremenu, identitetu i nasleđu trauma. Višeglasna priča koja spaja prošlost, sadašnjost i budućnost.
DUŽI OPIS
Šta povezuje starca u bolničkoj postelji, autora bestselera, nemirnog mladića na pragu adolescencije i dvogodišnjeg dečaka? Kakva sudbina čeka prijateljice Mariju Anu i Anu Mariju? Može li se jedna osloboditi nasilnog muža, a druga bola zbog gubitka? A šta sa budućnošću koja uporno postaje prošlost i prošlošću koja se neprestano vraća kao budućnost? Upravo vreme održava obrazac nasilja – istu priču koja se ponavlja uprkos nadi da će ciklus jednom biti prekinut. U ovom smelom i originalnom romanu, Gabrijela Rujvo maestralno gradi alternativni univerzum u kojem je vreme podređeno zakonu gravitacije – sili koja spaja prošlost, sadašnjost i budućnost, pozivajući nas da istražimo druge svetove unutar pojmova vremena i prostora, ali i same književnosti.
Napisan na portugalskom jeziku, ovaj roman donosi višestruku narativnu strukturu kroz koju se obrađuju teme koliko stare, toliko i savremene: silovanje, porodično nasilje, rasa, napuštanje i identitet. Sve su to dugotrajni problemi kojima se priča bavi kroz različite likove povezane centralnom osom vremena.
– Direkcija za knjige, arhive i biblioteke (DGLAB)

Evo knjige o putovanjima koja, baš kao i sreća, nema svoju algebru, ali ima magiju – vrtoglavicu, poput ruleta. Danas, kada čovek dobija svet gotov za upotrebu, pred nama su priče o hodočašću u magične kuće gde su se rađali, bivali, umirali oni koji su menjali istoriju postojanja na ovoj grešnoj zemlji, spis o svetim domovima gde su živeli Šekspir, Rembrant, Betoven, Mocart, Hundertvaser, Tutankamon, Van Gog, Mone, Diras, Jursenar, Romen Gari, Milena Barili, Andrić, Dučić, LJuba Popović... Knjiga Na kafi kod Šekspira otkriva krvno srodstvo koje postoji između prostora, predmeta i duhova velikih ljudi što još uvek lutaju odajama svojih domova, odgonetajući saglasja između genija i mesta gde su sanjali odvažne snove. Na kafi kod Šekspira je delo napisano u slavu putovanja u dublje, eteričnije svetove kuća onih koji su promenili sudbinu sveta, ispili je do poslednje kapi, znajući da je „svaki protraćen trenutak, iscurela krv bogova“.

Nagrada „LJubomir P. Nenadović“ za najbolju putopisnu knjigu na srpskom jeziku u 2021/2022. godini