Smrt bez imena donosi sve zajedno: roman-delirijum, gotičku slagalicu, igricu domina, gde se svaka rečenica nadovezuje na prethodnu, ali bez jasnih, ili bar uobičajenih, granica među njima, koloplet događaja i likova iz kojih se naslućuje priča o Loreni, koja živi da bi na kraju svakog poglavlja umrla. Zapravo, Lorena je serijski samoubica, duboko očajna žena bez ljubavi i nade, čija sudbina natapa stranice ovog neobičnog, snažnog i poetskog romana. Kroz njen život, krevet, um i telo prolaze adolescent, dalja braća, konobar, pijačni prodavac, vozač kamiona i razbojnik. Pitanje nije ko će preživeti, već ko će poneti na svojim rukama njenu smrt i napisati njen epitaf.
Kako sam autor ističe, ovo je roman snažnog poetskog naboja, ali bez imalo strukture. Možete početi (i prestati) da ga čitate na bilo kojoj stranici, možete ga čitati u delovima, kao slagalicu, jer protagonistkinja na isti način i pripoveda – svako poglavlje je fragment jedne životne priče, koja se uvek završava na isti način, smrću.
Ko želi da se upozna s jednom zanimljivom i svežom romanesknom formom, pomalo neuobičajenom za naše podneblje, naći će u ovom štivu pravi čitalački izazov.
