„Pustolovine i nedaće Makrola Osmatrača” je magnum opus Alvara Mutisa i, po rečima dvostrukog dobitnika Pulicerove nagrade Džona Apdajka, „knjiga koja ima svu težinu i ozbiljnost modernog klasika”. Za nju je autoru 2002. dodeljena Međunarodna nagrada „Nojštat” (kolokvijalno nazvana „Američki Nobel”) i danas se smatra jednim od remek-dela hispanoameričke književnosti. Reč je o ciklusu novela koje je Mutis objavljivao u periodu 1986–1993. (pojedinačno naslovljenih: „Admiralov sneg”, „Ilona dolazi s kišom”, „Poslednje pristajanje tramp steamera”, „Un bel morir”, „Amirbar”, „Abdul Bašur, čovek koji je sanjao brodove” i „Triptih ’More i kopno’”), u kojima se, po rečima nobelovca Marija Vargasa Ljose, „u najboljoj tradiciji Konrada i drugih velikana avanturističkog romana” prate pustolovine direktno ili indirektno vezane za centralnu ličnost ciklusa – Makrola Osmatrača, inače protagoniste i autorovog pesničkog opusa – od strane kritičara okarakterisanog kao bajronovska figura, Don Kihot novog vremena, čak i kao svojevrsna replika Sofoklovog Edipa ili Eve Lune Isabel Aljende, pa i kao Odisej bez Itake.
