Višestruko nagrađivani roman o usamljenosti i ljubavi, prijateljstvu i strasti, ludosti i bolu života.
Sofijin otac živi daleko od nje: strastveni je ljubitelj ajkula, proučava ih i fotografiše, približavajući im se možda i previše hrabro. Ipak, i osobe koje Sofija poznaje nepredvidive su poput ajkula, i mogu da imaju podjednako opasne reakcije. Tako je jedne noći u njenom Nikoli nešto puklo, slomilo se, a ona je morala da krene iz početka. Možda sa Arturom, finim ali depresivnim, ili sa Marčelom, na tajnim sastancima protkanim napadima panike.
Ali tu je i kutija puna starih pisama, koja oživljava sećanja na majku koju je izgubila pre mnogo godina: ženu nemirnog duha, očaranu dubokim ambisima.
Prisustvo mora je neumorno, prati te i danju i noću. Tu je s tobom, uspavljuje te, budi te, ulazi ti u misli. Dođi, Sofija.
