HLADNA KOŽA

Koliko dugo možemo da bežimo od tuge i da li se od prošlosti zaista može isplivati?

Marisa još kao devojčica ostaje bez majke, a život joj se iz korena menja kada je otac, morski biolog, odvodi na malo tajlandsko ostrvo u Andamanskom moru. Tamo upoznaje Arijel i između dve devojčice rađa se duboko prijateljstvo. Zajedno otkrivaju koralne grebene, šume i plaže, uče da rone i odrastaju u zajednici istraživača okruženoj morem i prirodom.

Ali jedan talas zauvek prekida njihovo zajedničko detinjstvo. Arijel nestaje, a Marisa ostaje sa gubitkom koji će nastaviti da je prati i mnogo godina kasnije.

Kao odrasla žena, Marisa živi u Njujorku i pokušava da pronađe svoje mesto u svetu. Tokom dva presudna dana, dok se gradu približava nova oluja, uspomene koje je dugo potiskivala počinju da izbijaju na površinu. Prošlost i sadašnjost se prepliću, a Marisa mora da se suoči sa onim što je izgubila i sa pitanjem da li se sa tugom ikada zaista završava.

Pod vodom je emotivan roman o prijateljstvu, odrastanju, gubitku i sećanju, ali i o pokušaju da nastavimo dalje kada nas prošlost i dalje oblikuje. Tara K. Menon povezuje intimnu priču jedne žene sa snažnim slikama mora, prirode i oluje, stvarajući roman o tome kako se tuga menja kroz vreme, ali ne nestaje u potpunosti.

Ovo je knjiga za čitaoce koji vole emotivne, atmosferične romane o prijateljstvu, traumama iz detinjstva i potrazi za sopstvenim mestom u svetu.

Zar ne postoji neka tanana svilena nit koja povezuje živote predodređene da se sretnu? U onim neizbežnim trenucima tame možeš pomisliti da je tu nevidljivu nit umesto anđela ispleo pauk da te uvuče u smrtonosnu zamku, ali znaš šta mislim, na kraju krajeva? Da moramo prihvatiti tu našu krhkost, jer naše biće ionako lebdi između svetlosti i senke.

Postoje trenuci u životu kada osetimo potrebu da zastanemo i osvrnemo se na naše postojanje, na putovanje koje nas je, čak i u teškim trenucima, dovelo do toga da osećamo zahvalnost i poštovanje prema onima koji su delili sa nama sve avanture, iskušenja i spoznaje.
I baš zato Kjara, na pragu svog šezdesetog rođendana, odlučuje da napiše tri pisma – svojim ćerkama i voljenom mužu. Sva tri pisma na neki su način ljubavna, jer različitim jezicima izražavaju to nepobedivo i misteriozno osećanje koje nas neraskidivo povezuje, otvarajući tajna vrata u našim srcima za koja nismo ni znali da postoje.

Trideset godina nakon romana Idi kuda te srce vodi, Suzana Tamaro se vraća knjigom koja će nas osvojiti, utešiti i izlečiti.

Drugi o knjizi

„Predivno. Duboko i nimalo banalno istraživanje ljudske duše. Kao da čitamo sopstvene misli i dopuštamo da na površinu isplivaju naše strepnje i ono što smo želeli da sakrijemo čak i od sebe. I shvatamo da su naše sumnje zapravo iste one koje nosi svako ljudsko biće.“ – ibs.

„Knjiga u kojoj ćete podvući bezbroj rečenica koje odjekuju u našem životu i našoj duši.“ – Amazon

Važne napomene

Trideset godina nakon romana Idi kuda te srce vodi, Suzana Tamaro vraća se epistolarnoj formi i ispisuje novu, duboko emotivnu priču o porodici, ljubavi i potrazi za smislom.

Za čitaoce koji vole emotivne i duboke romane o porodici, ljubavi, složenim međugeneracijskim odnosima i važnim životnim pitanjima.

O autoru
Suzana Tamaro rođena je 1957. godine u Trstu. Osim što se uspešno bavi pisanjem, radila je i u filmskoj industriji. Njen roman Idi kuda te srce vodi je nakon velikog uspeha u Italiji preveden na 35 jezika i prodat u skoro 20 miliona primeraka širom sveta. Uz Ime ruže Umberta Eka, najprodavanija je italijanska knjiga XX veka.

Od istog autora
Vulkan je prethodno objavio romane ove autorke Velika ljubavna priča, Tigrica i akrobata i Idi kuda te srce vodi.

Malo je romana, a posebno prvenaca, koji suvereno nastupaju sa položaja zavičajne topografije, a sveopšteg dometa, u spoju lokalnog i globalnog, urbanog i ruralnog – od Beograda do Guče i nazad. Put od istine jednog vremena i zemlje koja je slavila iluziju, preko laži, do neizvesnog sutra. Ako ta država nije sazrela, junaci knjige jesu. A opet, njihov je svet u dubokoj krizi, sa mogućim srećnim završetkom. Makar privremeno. Duhovita pričljivost, gradski žargon, statičan roud roman koji koči u mestu, obični životi u previranju, mlada pamet, rokenrol… - Vladislav Bajac Bekmanovski kolokvijalni jezik, svakodnevni likovi sa dubljim istinama, naizgled trivijalni životi koji u sebi kriju dublje smislove. „Postmoderna?“, kaže jedan od njih, „Da, da, znam... to je ono kada nije važno šta se radi, nego šta se priča.“
Vreme je konobar života koji isporučuje račun; Broćin roman gleda u taj ceh i razmišlja da li je ostalo za bakšiš, pre puta za fajront… - Lazar Džamić

Satantango – Ples sporog propadanja

U blatnjavoj, kišom natopljenoj pustari, na propalom imanju iz koga je život odavno iscurio, preostali stanovnici čekaju nešto što bi moglo da ih uveri da se iz njihovog sveta još može pobeći. Umesto toga stiže vest da se vraća Irimija – čovek za koga se nije znalo da li je mrtav, da li je prorok, varalica ili samo vešt gospodar tuđih slabosti. Njegov povratak pokreće uspavanu zajednicu i ono što je nekada bila nada sada se pretvara u kolektivnu zabludu.

Satantango je roman o svetu koji se raspada sporo, gotovo svečano: kroz alkohol, sitne izdaje, pohlepu, strah, zlovolju i očaj ljudi koji još veruju da ih neko drugi može spasiti – pre svega od njih samih, a potom i od ustrojstva sveta. Krasnahorkai gradi zatvoren prostor bez pravog izlaza, u kome vreme ne teče nego kruži, vraćajući likove na iste misli, iste greške i iste oblike samouništenja.

Struktura romana prati ritam tanga – korak napred, korak nazad, privid kretanja i neumitni povratak početku.
Satantango, debi Lasla Krasnahorkaija – dobitnika Nobelove nagrade za književnost 2025. godine i
jednog od najznačajnijih pisaca savremene književnosti – hipnotička je, mračna i zastrašujuće precizna knjiga o obmani, čekanju i ljudskoj potrebi da se i u najdubljem blatu otkrije mesija.

Po ovom romanu Bela Tar je snimio istoimeni film, jedno od velikih dela moderne kinematografije.

„Moja jedina krivica bila je u tome što sam se usudila da budem slobodna i nezavisna u svetu kojim vladaju muškarci. Optužili su me za špijunažu, iako se sve moje ’znanje’ svodilo na ogovaranja po salonima i kuloarima visoke klase.“

Paulo Koeljo u ovom romanu udahnjuje nov život jednoj od najtajanstvenijih žena u istoriji – čuvenoj Mati Hari.

Ko se krio iza ove neuhvatljive legende? Samosvesna i fascinantna, očaravala je publiku svojim plesom i opčinjavala najmoćnije muškarce te epohe.

Koeljo ulazi duboko u njenu dušu, dajući joj reč kroz intimno, poslednje pismo iz zatvorske ćelije. U njemu ona rekonstruiše svoj nesvakidašnji put: od skromne devojčice Margarete Zele iz holandske provincije do egzotične plesačice koja je živela i volela isključivo po sopstvenim pravilima, izrastajući na taj način u pravu pionirku ženske emancipacije. Za razliku od većine žena svog vremena, imala je jasan san: da osvoji evropske scene i sama izgradi sopstvenu slobodu.

„Koeljo je priču o Mati Hari pretočio u sažet, ali izuzetno snažan roman.“ – Los Angeles Times

„Upečatljivo ostvarenje... Čitaoci će do same završnice verovati da pred sobom imaju autentična pisma Mate Hari.“
– Publishers Weekly

„Koeljo je naslikao portret žene koju je sopstveno doba najpre uništilo, a potom uzdiglo u večnu legendu.“ – Paste Magazine

Bestseler autor čije su knjige prodate u više od 320 miliona primeraka.

Ono što važi u ljubavi, važi i u ratu. Poraz u jednoj bici, ili gubitak svega što mislimo da posedujemo, donosi nam trenutke tuge. Ali kada ti trenuci prođu, otkrivamo nepoznatu snagu koja se krije u svakome od nas, snagu koja nas iznenađuje i zbog koje ćemo više poštovati sebe.

Četrnaesti je jul 1099. Pred kapijama Jerusalima stoji vojska krstaša koji će napasti u zoru. Unutar zidina drevnog grada okupili su se muškarci i žene svih uzrasta i svih veroispovesti kako bi čuli mudre reči tajanstvenog čoveka poznatog kao Kopt. Sazvao je građane da istinom odgovori na njihove strahove. Ljudi mu postavljaju pitanja o porazu i samoći, borbi i promeni, lepoti i pronalaženju sopstvenog puta, ali i ljubavi, strahu, mudrosti i onome što ih čeka u budućnosti... Odgovori koje su dobili odjekuju i danas jer govore o ljudskim vrednostima koje su opstale kroz vreme.

„Ova knjiga nas oslobađa i daje nam volju da idemo napred, jer kakav god da je ishod naših postupaka – život je dar i ne sme se rasipati!“ – babelio.com

„Koeljove knjige nas vode na čudesno putovanje ne samo u srž pripovesti već i ka smislu samootkrivanja.“ – Stark Insider

Obišao sam mnoga mesta i promenio više zemalja nego čarapa, kako bi rekao Bertolt Breht. Stranice koje slede sadrže neke trenutke koje sam proživeo, priče koje su mi drugi pričali ili misli koje su mi se javljale dok sam prevaljivao određene deonice reke svog života.

Zadivljujuća zbirka razmišljanja Paula Koelja, jednog od najvoljenijih pripovedača na svetu, u kojoj deli svoje refleksije o širokom spektru tema – od muzike i strasti, preko putovanja, do pitanja prirode dobra i zla.

Beležeći u svom neponovljivom stilu misli o duhovnosti, ljubavi i sudbini, Koeljo poziva svakog čitaoca da krene na put ka sebi, ka ostvarenju svojih snova, ka osvajanju unutrašnjih planina.

„Njegove knjige su ostavile plemenit uticaj na stotine miliona ljudi.“ – London Times

„Koeljo nam pruža uvid u lepotu i spokojstvo koji nas okružuju. Reč je o zbirci anegdota, misli, razmišljanja i priča.“ – medium.com

„Njegova dela su kao zvezda vodilja koja neopaženo vodi čitaoce ka njima samima, ka njihovim tajanstvenim i dalekim dušama.“ – Le Figaro

Ukrajina, 2022. godine. Dok se zemlja približava istorijskom preokretu, tri žene kreću na put koji spaja potragu za ljubavlju, slobodom, porodicom i jednim gotovo nemogućim naučnim zadatkom.

Jeva je biolog i samotnjak koji živi u mobilnoj laboratoriji i putuje širom Ukrajine pokušavajući da sačuva retke vrste puževa. Porodica želi da se skrasi i uda, ali Jeva već izlazi sa brojnim muškarcima. Njeni sastanci, međutim, nemaju mnogo veze sa romantikom. Ona upoznaje Zapadnjake koji dolaze u Ukrajinu u potrazi za navodno tradicionalnim suprugama i koristi taj neobičan svet kako bi finansirala svoj naučni rad.

U isto vreme, sestre Nastja i Solomija rade u rastućoj industriji romantičnih tura, glumeći potencijalnu nevestu i njenu prevoditeljku. Iza toga kriju sasvim drugačiji cilj. Tragaju za svojom nestalom majkom, poznatom aktivistkinjom koja se godinama borila upravo protiv takvih putovanja.

Njihove sudbine uskoro se ukrštaju i pretvaraju u neobično putovanje kroz Ukrajinu. Tri besne i odlučne žene, grupa otetih udvarača i Leviša, poslednji puž svoje vrste, kreću putem na kojem ništa ne ide po planu. A onda ruska invazija menja sve.

Poslednji primerak vrste je savremeni roman koji spaja crni humor, porodičnu dramu i društvenu satiru sa pričom o ženama koje pokušavaju da zadrže kontrolu nad sopstvenim životima u svetu punom očekivanja, stereotipa i političkih potresa.

Marija Reva kroz originalne junakinje i neočekivane situacije istražuje ljubav, identitet, žensku nezavisnost, porodicu i pitanje šta smo spremni da učinimo da bismo sačuvali ono do čega nam je zaista stalo. Smešten u savremenu Ukrajinu, roman intimne sudbine svojih junakinja povezuje sa velikim istorijskim događajima, stvarajući neobičnu, inteligentnu i emotivno snažnu priču.

To je knjiga za čitaoce koji vole nekonvencionalne romane sa upečatljivim likovima, britkim humorom i snažnim društvenim kontekstom.

Ovaj roman je biografija, autobiografija, roman putovanje, roman toka svesti, psihološki roman, a ispričan je kroz vrtoglavu spiralu događaja, likova, dubokih preispitivanja i intimnih patnji, u gustom prepletu misli, osećanja i dubokih potreba jednog junaka iz XIX i drugog iz XX veka – Fjodora Mihajloviča Dostojevskog i samog Leonida Cipkina, lekara po struci i izuzetnog poznavaoca stvaralaštva Dostojevskog i njegovog rastrzanog života. Ovo delo je i svojevrstan prikaz, više utisak, o ruskim književnicima polovinom XIX veka, i o najpoznatijim disidentima sedamdesetih godina XX veka. Jezička i sintaksička sredstva kojima se Cipkin služi izvanredno prate njegovu priču i svedoče o izuzetnom književnom daru, pronicljivosti i senzibilitetu, koje nažalost više nije imao prilike da iskaže: samo nedelju dana pošto mu je roman prvi put objavljen, u Sjedinjenim Državama, Leonid Cipkin je preminuo u Moskvi, u Sovjetskom Savezu iz koga mu nikada nisu dozvolili da ode, gde nije mogao da objavljuje niti da radi. Srce mu je stalo na njegov 56. rođendan 1982. godine.

Natali je tradicionalna Amerikanka, influenserka koja živi na farmi kako se nekad živelo: šarmantna seoska kuća, muž zgodni kauboj, šestoro dražesne dece; jutra im počinju tako što ona veselo skuplja jaja dok muž pomuze kravu. Pa šta ako iza tih savršenih kulisa postoji armija dadilja i asistenata? Ono što osam miliona Natalinih pratilaca ne zna, ne može im ni naškoditi, zar ne? Sve do jutra kada se probudi u devetnaestom veku u životu koji nije njen. Njenu kuhinju greje pucketava vatra umesto struje, njena deca su prljava i čudna, a od nje se očekuje da cepa drva i pere odeću na ruke dok joj prsti ne prokrvare. Je li ovo nekakav surovi rijaliti šou? Putovanje kroz vreme? Ili je Bog testira? Vrlo brzo Natali shvata dve stvari: ovo nije njen lep život i mora da pobegne svim sredstvima.

Satantango – Ples sporog propadanja

U blatnjavoj, kišom natopljenoj pustari, na propalom imanju iz koga je život odavno iscurio, preostali stanovnici čekaju nešto što bi moglo da ih uveri da se iz njihovog sveta još može pobeći. Umesto toga stiže vest da se vraća Irimija – čovek za koga se nije znalo da li je mrtav, da li je prorok, varalica ili samo vešt gospodar tuđih slabosti. Njegov povratak pokreće uspavanu zajednicu i ono što je nekada bila nada sada se pretvara u kolektivnu zabludu.

Satantango je roman o svetu koji se raspada sporo, gotovo svečano: kroz alkohol, sitne izdaje, pohlepu, strah, zlovolju i očaj ljudi koji još veruju da ih neko drugi može spasiti – pre svega od njih samih, a potom i od ustrojstva sveta. Krasnahorkai gradi zatvoren prostor bez pravog izlaza, u kome vreme ne teče nego kruži, vraćajući likove na iste misli, iste greške i iste oblike samouništenja.

Struktura romana prati ritam tanga – korak napred, korak nazad, privid kretanja i neumitni povratak početku.
Satantango, debi Lasla Krasnahorkaija – dobitnika Nobelove nagrade za književnost 2025. godine i jednog od najznačajnijih pisaca savremene književnosti – hipnotička je, mračna i zastrašujuće precizna knjiga o obmani, čekanju i ljudskoj potrebi da se i u najdubljem blatu otkrije mesija.

Po ovom romanu Bela Tar je snimio istoimeni film, jedno od velikih dela moderne kinematografije.

Dobitnik nagrade „Kadare“ za 2018. godinu

Šta se događa kada čovek koji je ceo život proveo daleko od zemlje svojih predaka odluči da joj se vrati?

Mark Mara, uspešni Amerikanac albanskog porekla, prvi put dolazi u Albaniju. Ono što je trebalo da bude kratko putovanje pretvara se u neobično i duboko putovanje kroz prostor, istoriju i ljudske sudbine. U zemlji koja još nosi tragove diktature, tranzicije i neispunjenih snova, Mark upoznaje galeriju nezaboravnih likova: političke prognanike, sitne prevarante, hotelske mudrace, sanjare, oportuniste i ljude koje je istorija gurnula na društvenu marginu.

Dok pokušava da razume zemlju svojih roditelja, Mark se suočava i sa sopstvenom prošlošću. Njegova potraga za identitetom postaje priča o pripadanju i nepripadanju, o iluzijama koje gajimo o svojim korenima i o stvarnosti koja nas neminovno sustiže.

Ispisan sa mnogo humora, ironije i pripovedačke energije, Piramida duša istovremeno je satira postsocijalističkog Balkana, roman o povratku kući i pronicljiva studija društva koje pokušava da pronađe svoje mesto između istorije i savremenog sveta.

Virđil Muči stvara živopisnu panoramu Albanije na pragu velikih promena, ali i univerzalnu priču o čoveku koji traži smisao, iskupljenje i odgovor na pitanje: možemo li zaista pobeći od sebe?

O autoru:

Virđil Muči je jedan od najistaknutijih savremenih albanskih književnika srednje generacije. Rođen je 1963. godine u Tirani. Godine 1986. završio je studije jezika i književnosti na Fakultetu za istoriju i filologiju Univerziteta u Tirani. Radio je u Ministarstvu kulture Albanije, u Narodnoj biblioteci, a kasnije se posvetio diplomatskoj karijeri, radeći, između ostalog, u Ministarstvu spoljnih poslova. Bio je ministar-savetnik u Ambasadi Albanije u Beogradu.

Književna i umetnička delatnost Virđila Mučija izuzetno je široka i raznovrsna. Autor je više od dvadeset pet knjiga koje obuhvataju stvaralaštvo u oblasti proze, poezije, književne kritike, prevodilaštva i pisanja za film i televiziju. Neke od njegovih knjiga prevedene su na italijanski, grčki i srpski jezik.

Njegov opus odlikuju žanrovska raznovrsnost, izražen smisao za grotesku, humor i društvenu satiru, kao i stalno preispitivanje odnosa između pojedinca, istorije i kolektivnog sećanja. Dobitnik je nagrade „Kadare“ za roman Piramida duša (2018), kao i nagrade za najboljeg albanskog autora na Sajmu knjiga u Tirani 2021. godine.