POVRATAK U BRAJDSHED

Putovanje zastavom kroz pustinju Afrike

Pet žena. Pet kontinenata. Jedna porodična tajna koja povezuje generacije.


Prvi deo očaravajuće sage koja će osvojiti ljubitelje serijala Sedam sestara Lusinde Rajli.


Za Daliju, raskošni rasadnik bake Rouz i deke Alberta u Kornvolu oduvek je predstavljao dom. Okružena šarenim cvetnim poljima, odrasla je bez roditelja, provodeći bezbrižna leta sa svoje četiri rođake. Njena majka preminula je pri porođaju, a identitet oca ostao je misterija o kojoj baka nikada nije želela da govori.


Kada Rouz iznenada umre, Dalija gubi poslednju čvrstu vezu sa svojom prošlošću. Međutim, dok zajedno sa rođakama sređuje bakinu zaostavštinu, pronalazi staro pismo koje menja sve što je verovala da zna. Zašto je Rouz krila istinu o čoveku čije je odsustvo obeležilo njen život?


U potrazi za odgovorima, Dalija kreće na putovanje koje je vodi u srce Meksika, među drevne ostatke majanske civilizacije i tragove velike ljubavne priče njenih roditelja. Daleko od poznatih mirisa i boja Kornvola, suočiće se sa tajnama koje bi mogle promeniti njen pogled na porodicu, prošlost i samu sebe.


Kćeri cveća je emotivna i uzbudljiva priča o porodičnim korenima, skrivenim istinama i ljubavi koja prevazilazi sve granice.

Juno je prešla pedesetu, živi u Lajpcigu i radi kao plesačica. Njen muž Jupiter, pisac oboleo od teškog oblika multiple skleroze, sve više zavisi od njene pomoći. Ona je danju negovateljica i žena vezana za ritam tuđeg tela i tuđe bolesti, dok noću ulazi u drugi svet – na internetu se dopisuje sa muškarcima koji pod lažnim imenima nude nežnost usamljenim ženama.

Međutim, Juno zna pravila igre, prepoznaje obmanu i ipak joj se prepušta. S Benuom, jednim od tih muškaraca, započinje razgovor koji se kreće između prevare i nežnosti, fantazije i istine, opreza i potrebe da neko konačno bude tu.

Spajajući intimnu svakodnevicu bolesti i brige s kosmičkim slikama i digitalnim susretima, Martina Hefter u Hej, dobro jutro, kako si? ispisuje roman o ženi koja u noćnim razgovorima traži ono što joj dan uskraćuje – slobodu, igru i mogućnost da makar na trenutak umakne sopstvenom životu.

Književna kritika posebno je istakla poetsku snagu jezika u ovom romanu, a žiri najznačajnije nemačke književne nagrade Deutscher Buchpreis, koju je 2024. godine i dobila, opisao ga je kao delo koje se kreće između melanholije i euforije, poverenja i obmane.

Gospodin Čiping je tih i nenametljiv nastavnik u Gimnaziji „Brukfildˮ, engleskoj internatskoj školi za dečake. Potpuno konvencionalan i privržen ustaljenim pravilima, godinama predaje strogo i bez odstupanja od svojih rutina, pa je u očima učenika tipičan staromodni profesor klasičnih jezika.

Međutim, njegov život i način podučavanja menjaju se kada upozna Ketrin, čija vedrina, toplina i otvorenost osvajaju i njega i čitavu školu. Pod njenim uticajem Čiping počinje drugačije da posmatra svoj poziv: otkriva smisao za humor, postaje prisniji sa učenicima i shvata da obrazovanje podrazumeva mnogo više od sati provedenih u učionici.

Tako nastaje voljeni gospodin Čips, nastavnik koga će generacije đaka pamtiti s poštovanjem i naklonošću. Objavljena 1934. godine, u vreme Velike depresije, novela Zbogom, g. Čipse Džejmsa Hiltona postala je jedan od najvoljenijih klasika o školi, odrastanju i snazi posvećenosti. Ova topla i dirljiva priča slavi ljudsku dobrotu, trajnu vrednost obrazovanja i tihi uticaj jednog učitelja koji je, kroz humor, razumevanje i predan rad, ostavio neizbrisiv trag u životima svojih učenika.

Kejti Robert je New York Times i USA Today bestseler autorka savremene romanse i romantičnog saspensa. Entertainment Weekly je njene knjige nazvao "neizrecivo vrelim". Knjige su joj prodate u preko milion primeraka...

U romanu „Zakon gravitacije” portugalske autorke Gabrijele Rujvo vreme postaje sila koja neumorno povezuje prošlost, sadašnjost i budućnost.

U romanu „Zakon gravitacije” portugalske autorke Gabrijele Rujvo vreme postaje sila koja neumorno povezuje prošlost, sadašnjost i budućnost.
Gabrijela Rujvo rođena je u Lisabonu 1970. godine, a od 2004. godine živi u Londonu. Dobitnica je nagrade „Prémio LeYa” za 2013. godinu za svoj prvi roman „Uma Outra Voz”. Vodi „Miúda Books”, onlajn knjižaru specijalizovanu za dečju književnost na portugalskom jeziku. Članica je i književnog kluba „Clube das Mulheres Escritoras”, usmerenog na promociju savremenih portugalskih autorki. Njen roman „Zakon gravitacije” bio je u užem izboru za „Nagradu Evropske unije za književnost” 2024. godine.
KRAĆI OPIS
UŽI IZBOR ZA NAGRADU EVROPSKE UNIJE ZA KNJIŽEVNOST 2024. GODINE
Da li život oponaša književnost — ili književnost život?
U romanu „Zakon gravitacije” portugalske autorke Gabrijele Rujvo vreme postaje sila koja neumorno povezuje prošlost, sadašnjost i budućnost.

Roman „Zakon gravitacije” Gabrijele Rujvo o vremenu, identitetu i nasleđu trauma. Višeglasna priča koja spaja prošlost, sadašnjost i budućnost.
DUŽI OPIS
Šta povezuje starca u bolničkoj postelji, autora bestselera, nemirnog mladića na pragu adolescencije i dvogodišnjeg dečaka? Kakva sudbina čeka prijateljice Mariju Anu i Anu Mariju? Može li se jedna osloboditi nasilnog muža, a druga bola zbog gubitka? A šta sa budućnošću koja uporno postaje prošlost i prošlošću koja se neprestano vraća kao budućnost? Upravo vreme održava obrazac nasilja – istu priču koja se ponavlja uprkos nadi da će ciklus jednom biti prekinut. U ovom smelom i originalnom romanu, Gabrijela Rujvo maestralno gradi alternativni univerzum u kojem je vreme podređeno zakonu gravitacije – sili koja spaja prošlost, sadašnjost i budućnost, pozivajući nas da istražimo druge svetove unutar pojmova vremena i prostora, ali i same književnosti.
Napisan na portugalskom jeziku, ovaj roman donosi višestruku narativnu strukturu kroz koju se obrađuju teme koliko stare, toliko i savremene: silovanje, porodično nasilje, rasa, napuštanje i identitet. Sve su to dugotrajni problemi kojima se priča bavi kroz različite likove povezane centralnom osom vremena.
– Direkcija za knjige, arhive i biblioteke (DGLAB)

Evo knjige o putovanjima koja, baš kao i sreća, nema svoju algebru, ali ima magiju – vrtoglavicu, poput ruleta. Danas, kada čovek dobija svet gotov za upotrebu, pred nama su priče o hodočašću u magične kuće gde su se rađali, bivali, umirali oni koji su menjali istoriju postojanja na ovoj grešnoj zemlji, spis o svetim domovima gde su živeli Šekspir, Rembrant, Betoven, Mocart, Hundertvaser, Tutankamon, Van Gog, Mone, Diras, Jursenar, Romen Gari, Milena Barili, Andrić, Dučić, LJuba Popović... Knjiga Na kafi kod Šekspira otkriva krvno srodstvo koje postoji između prostora, predmeta i duhova velikih ljudi što još uvek lutaju odajama svojih domova, odgonetajući saglasja između genija i mesta gde su sanjali odvažne snove. Na kafi kod Šekspira je delo napisano u slavu putovanja u dublje, eteričnije svetove kuća onih koji su promenili sudbinu sveta, ispili je do poslednje kapi, znajući da je „svaki protraćen trenutak, iscurela krv bogova“.

Nagrada „LJubomir P. Nenadović“ za najbolju putopisnu knjigu na srpskom jeziku u 2021/2022. godini

Pod pariskim krovovima, jedno prekoputa drugog, živi dvoje ljudi zatvoreno u svoje stanove i svoje svetove. Dani im protiču u tišini, predvidivim sitnim ritualima i pogledima kroz prozor. Kako se godišnja doba smenjuju, a prisustvo drugog postaje sve stvarnije, njihova usamljenost počinje da se preobražava, u potrebu, čak u stidljivu u nadu da izlaz postoji. Prekoputa je suptilan i potresan roman o samoći, traumi, strahu od suočavanja s bolom i krhkoj mogućnosti ponovnog susreta sa svetom i sa samim sobom.

Nova knjiga Ksenije Kirilove, Legenda o zabrajenom daru i na srpskom jeziku. Pred nama je jedna uzbudljiva priča Legenda o zabranjenom daru, o natprirodnim moćima dečaka Stefana, koju je Kesnija Kirilova ispričala tako uverljivo da vam sve vreme drži pažnju u stanju neizvesnosti i nemira. Na prelepoj zemlji gde vlada večno leto žive i rade ljudi. Svako od njih je obdaren jedinstvenim talentom koji im omogućava da prodru u same dubine prirode i da upravljaju prirodnim elementima. Međutim, neki od njih su rođeni sa jedinstvenim magičnim moćima koje još kao bebe daruju svetoj Gori i dobijaju ih nazad tek nakon smrti. Ali šta će se desiti ako se u jednom trenutku uobičajeni ritual prekrši i jedan običan smrtnik zadobije dar kakvom dosad nije bilo ravnog na zemlji.

Ana Marija možda nema ime, imetak, ni porodicu. Ali ima svoje ambicije, i svoj dar. Sve nade polaže u svog učitelja, Antonija Vivaldija, i ubrzo postaje njegova najbolja učenica. Ali nisu svi baš srećni kad Ana Marijina zvezda počne da se uzdiže. Jer njeno blistavo svetlo preti da zaseni njenog mentora.

No ona će svoj trag ostaviti, po svaku cenu. Za njenu priču će se znati.

Inspirisana ženama koje su ostajale u senci nekih od najvećih remek-dela, Instrumentalista je nezaboravna priča o ambiciji, izrabljivanju i prkosu – smeštena među mračne i blistave kulise Venecije osamnaestog veka.

Ko je bila tajanstvena žena sa jednog od najpoznatijih portreta Gustava Klimta? I kakve se tajne kriju iza slike koja je više od jednog veka fascinirala istoričare umetnosti, kolekcionare i istražitelje?

Inspirisana stvarnom misterijom čuvene Klimtove slike *Portret jedne dame*, Kamij de Pereti donosi raskošnu porodičnu sagu koja se prostire kroz više generacija i nekoliko evropskih i američkih gradova. Od Beča na prelazu između dva veka, preko Njujorka tokom Velike depresije i Teksasa osamdesetih godina, pa sve do savremene Italije, autorka vešto plete priču o ljubavi, gubitku, ambiciji i porodičnim tajnama koje odolevaju vremenu.

Kada jedna žena otkrije zapanjujuću sličnost sa nepoznatom damom sa Klimtovog platna, otvara se put ka razotkrivanju sudbine žene čiji je identitet ostao izgubljen u istoriji. Tragajući za odgovorima, čitaoci ulaze u svet umetnosti, velikih strasti, neostvarenih ljubavi i sudbina koje se prepliću kroz decenije.

Kamij de Pereti sa mnogo elegancije spaja istorijske činjenice i književnu imaginaciju, stvarajući roman koji istovremeno predstavlja umetničku misteriju, porodičnu hroniku i dirljivu priču o ženama koje su pokušavale da pronađu svoje mesto u svetu.

*Portret nepoznate žene* je roman o nasleđu, identitetu i tajnama koje nikada ne prestaju da oblikuju živote budućih generacija. Atmosferičan, emotivan i bogat istorijskim detaljima, ovo je idealno štivo za ljubitelje porodičnih saga, istorijske fikcije i priča inspirisanih velikim umetničkim delima.

Ljubav dolazi onda kada smo spremni da je prepoznamo.
Ali šta se događa kada nas život nauči da od nje očekujemo samo bol?


Marija je mlada devojka iz skromnog brazilskog sela koja od najranijih dana sanja o velikoj ljubavi. Međutim, nakon prvih razočaranja i slomljenog srca, počinje da veruje da ljubav ne donosi sreću, već patnju.
U potrazi za boljim životom prihvata ponudu koja je odvodi daleko od doma, u Ženevu, gde očekuje ostvarenje svojih snova.

Umesto bajke, dočekuje je surova stvarnost. Suočena s usamljenošću i teškim izborima, Marija ulazi u svet prostitucije, odlučna da zaštiti svoje srce po svaku cenu. Uči da razdvoji telo od emocija i uverava sebe da ljubav više nema mesto u njenom životu.


Ali sve se menja kada upozna mladog slikara koji u njoj budi osećanja za koja je verovala da su odavno nestala. Pred njom se otvara put preispitivanja sopstvenih uverenja, želja i strahova.

Na tom putovanju kroz strast, čežnju i samospoznaju, Marija će morati da odluči da li će ostati zarobljena u životu koji je izabrala ili će imati hrabrosti da rizikuje sve zarad mogućnosti istinske ljubavi.


Snažan, provokativan i duboko emotivan, ovaj roman istražuje granice između tela i duše, želje i osećanja, podsećajući nas da se najveća otkrića često nalaze upravo u trenucima kada se usudimo da otvorimo srce.