NEVIDLJIVI GRADOVI

Gradovi su kao i snovi sazdani od želja i strahova, iako je nit njihovog govora sakrivena, njihova pravila su apsurdna, prerspektiva je varljiva, i svaka stvar sakriva neku drugu.



U bašti sede ostareli Kublaj Kan i mladi Marko Polo – mongolski car i venecijanski putnik. Kublaj Kan je osetio da će uskoro doći do kraja njegovog carstva. Marko Polo okupira pažnju svog domaćina pričama o gradovima koje je video na putovanjima po carstvu: gradovi i pamćenje, gradovi i želje, gradovi i znakovi, gradovi i mrtvi, gradovi i nebo, trgovinski gradovi, skriveni gradovi. Dok je Marko Polo razvijao svoje priče, car otkriva da su ova fantastična mesta više nego što se čine.



U jednom gradu ne uživaš u sedam ili sedamdeset sedam lepota, već u odgovoru koji da na neko tvoje pitanje. – Ili pitanje koje ti postavlja terajući te da odgovoriš, kao Teba kroz usta Sfinge.



Italo Kalvino (1923–1985) bio je italijanski pisac i novinar. Rođen je na Kubi a detinjstvo proveo u San Remu. Poslednje godine Drugog svetskog rata priključio se partizanskom pokretu. Kasnije se politički aktivirao u krugu italijanskih intelektualaca komunista okupljenih oko izdavačke kuće Einaudi. Kalvino je jedan od najznačajnijih italijanskih pisaca dvadesetog veka, a svakako najoriginalniji: tematski i stilski sasvim različit od svih dominantnih književnih struja i pravaca tog doba.

Dobitnik je mnogih književnih nagrada i priznanja, bio je predlagan za Nobelovu nagradu.
Njegov književni opus je obiman i značajan gotovo u celosti a najznačajnija dela su: Ako jedne zimske noći neki putnik, trilogija Naši preci, Kosmikomike, Nevidljivi gradovi, Američka predavanja.