KROJAČICA

Topla priča o iskrenoj naklonosti, moći japanske kuhinje kao jezika srca i sreći koja se rađa iz jednostavnih stvari i neočekivanih susreta.

Juko je promenila mnogo prezimena i mnogo porodica. Još kao dete ostala je bez majke, selila se iz jednog doma u drugi, ali se nikada nije osećala usamljeno. Svaki put, neko je kuvao za nju, dočekao je pod svojim krovom, pokazao joj da ljubav može imati različite oblike. Ali kada se Juko zaljubi i odluči da se uda, suočava se sa problemom: njen poslednji otac ne odobrava veridbu.

Pre nego što kaže „da“, Juko želi da ga po svaku cenu ubedi da je muškarac kog je izabrala pravi i zato kreće na putovanje kroz vreme, rešena da poseti sve svoje porodice i dobije blagoslov od svake od njih. Ovi susreti doneće joj neočekivana otkrića i pomoći će joj da se suoči sa svojim osećanjima i otkrije istinu o svojoj prošlosti.

„Sugurno će biti hit među čitaocima isceljujuće proze. Ovaj šarmantni japanski roman odiše toplinom, a svojim humorom i dobrotom oduševiće širok krug čitalaca.“ – Library Journal

„Predivna, nežna, topla i nadahnjujuća priča o radosnom putovanju jedne devojčice kroz težak život ka ispunjenju i unutrašnjem miru. Ona je oličenje istrajnosti pred nedaćama i optimizma uprkos svim životnim izazovima.“ – Reading the West


Japanski književni fenomen. Ovaj roman osvojio je prestižnu nagradu Japan Booksellers' Award i adaptiran je u veoma popularan japanski film.

O autoru:

Maiko Seo je rođena u Osaki 1974. godine. Počela je svoju književnu karijeru 2001. godine, i od tada je objavila nekoliko priznatih romana. Njena dela prevedena su na nekoliko jezika i adaptirana su u nekoliko filmova i serija.

Tom Metkaf, naučnik na Univerzitetu u Saut Daunsu, delu preostalih britanskih arhipelaga, pretražuje arhive s početka dvadeset prvog veka, očaran slobodama i mogućnostima ljudskog života u njegovom zenitu.

Kada naiđe na trag koji bi mogao da dovede do velike izgubljene poeme, dolazi do otkrića o isprepletenoj ljubavi i brutalnom zločinu, što ruši njegove pretpostavke o priči koju je mislio da dobro poznaje.

Potraga, triler i ljubavna priča, Šta možemo znati je remek-delo koje nas vraća u sadašnjost iz osećaja nadolazeće katastrofe i zamišlja budući svet u kome nije sve potpuno izgubljeno.

Jedan od najboljih živih pisaca.
Sandej tajms

Pravi majstor.
Dejli Telegraf

Rajan i Lilijan Brajt su zaljubljeni, tek venčani i ponosni roditelji devojčice Džordžet. Ali njihov brak počiva na prećutanim istinama: Lilijan krije sina o kome Rajan ne zna ništa, dok Rajan krije svoju borbu sa alkoholizmom. Odrastajući između ljubavi i razočaranja svojih roditelja, Džordžet postaje svedok njihovih uspona i padova. Kada jedan bolan događaj zauvek promeni živote članova porodice, Džordžet pokušava da pobegne od svega što je podseća na prošlost. Suočena sa porodičnim tajnama i nasleđem koje je oblikovalo generacije pre nje, Džordžet mora da odluči da li je spremna da oprosti, prihvati ljubav i pronađe put ka sebi. Ispričana iz tri blisko isprepletene perspektive, ovo je dirljiva i emotivna porodična saga o gubitku, pripadanju, iskupljenju i trajnoj snazi ljubavi koja pokazuje da nas, uprkos svim lomovima, porodične veze uvek iznova pronalaze.

Majls Krželevski je posvećen suprug, brižan otac i ponosni vlasnik psa za lov na tartufe – u zemlji u kojoj tartufa nema. Ipak, ispod te šarmantne svakodnevice krije se čovek koji dvanaest godina kasni sa pisanjem doktorata iz ruskih narodnih bajki i sve jače oseća da je razočarao porodicu. Kada njegova supruga Kejt prihvati profesuru na prestižnom koledžu u zabačenim šumama Vermonta, Majls u tome vidi priliku da konačno promeni tok svog života. Ali Majls je čovek mnogih interesovanja i strasti te se ubrzo zatiče u društvu neobičnih i živopisnih likova – od tajanstvenog „hirurga za drveće” i biohemičara opsednutog kosama, sve do čoveka koji fotografiše pahulje i u hiljadama kartica pedantno vodi „Inventar pogrešnih ideja”. Ono što počinje kao bezazleno utočište od stvarnosti polako prerasta u nešto neizvesnije, kada Majls naiđe na čudnu lokalnu legendu koja bi mogla biti mnogo više od puke priče. Duhovit, apsurdan i pun životne vedrine, „Ljudi sa sela” je roman o braku i roditeljstvu, veri i sumnji, i o tome kako nas priče – i ljudi koji ih pričaju – povezuju u svetu sve veće otuđenosti.

Prevod s japanskog: Jelena Milenković

Objavljen između 1936. i 1938. godine, Vetar se diže smatra se jednim od najlepših dela japanske književnosti 20. veka.

U ovom lirskom i duboko dirljivom romanu Hori Tacuo pripoveda o ljubavi koja prkosi prolaznosti. Radnja, smeštena između sunčanog planinskog odmarališta i tihog sanatorijuma obavijenog maglom, prati dvoje mladih koji pokušavaju da sačuvaju svaki dragoceni trenutak uprkos neizbežnoj senci bolesti i rastanka.

Naslov romana nadahnut je čuvenim stihom Pola Valerija: „Vetar se diže, treba pokušati živeti.“ Vetar u Horijevoj prozi postaje simbol promene, prolaznosti i životne snage – podsećajući da nijedan trenutak nije večan, ali da upravo zato svaka iskrena ljubav dobija neprocenjivu vrednost.

Ovo izdanje donosi i novelu Lepo selo, nežnu i autobiografski nadahnutu priču u kojoj autor oživljava uspomene na susret sa svojom budućom verenicom Ajako Jano. Smeštena u slikovite predele Karuizave, novela predstavlja emotivni uvod u svet Vetra se diže i zaokružuje celinu posvećenu ljubavi, sećanju i prolaznosti.

Poetski, suptilan i bezvremen, Vetar se diže jedno je od onih dela koja ostavljaju snažan trag dugo nakon poslednje pročitane stranice.

Zanosna priča o žudnji, poreklu, domu i neočekivanim posledicama naših izbora.


Petnaest godina nakon Drugog svetskog rata Izabela je izgradila povučen život zasnovan na disciplini i strogoj rutini u seoskoj kući svoje pokojne majke, gde je sve pod konac – ni viljuška ni reč ne smeju biti na pogrešnom mestu. Ali njen pažljivo uređeni svet počinje da se urušava kada brat Luj u kuću dovede svoju novu devojku Evu, neprijatnu i nametljivu mladu ženu koja će tu provesti celo leto.


U sparnoj letnjoj vrelini Izabelina opsesivna potreba za kontrolom dostiže tačku pucanja. Sukob između dve žene vodi je do otkrića koje preti da razori sve u šta je verovala i sve što je do tada smatrala svojim životom.

Četiri dana neprekidne kiše u Napulju, u iščekivanju događaja koji će promeniti sve.


Razorna, nezaustavljiva i nemilosrdna kiša preti da proguta Napulj. Dok se ulice urušavaju pod naletom biblijskog potopa, grad postaje poprište neobjašnjivih i čudesnih pojava. Iz zidina srednjovekovnog dvorca odjekuju sablasni jecaji, nivo mora opasno raste, a kovanice od pet lira iznenada počinju da sviraju melodiju koju mogu da čuju samo desetogodišnje devojčice.


Kroz ovaj apokaliptični, sivi pejzaž vodi nas Karlo Andreoli, melanholični novinar i pasivni hroničar zbivanja. Njegova potraga za smislom odvodi nas u mračne uličice, zabačene barove i zadimljene redakcije, ali pre svega u skrivene unutrašnje svetove Napolitanaca. Obuzeti kolektivnim strahom od nepoznatom, stanovnici grada iščekuju sudbonosni događaj koji će zauvek promeniti njihove živote. U ovoj halucinantnoj i vizionarskoj elegiji glavni junak nije čovek, već sam Napulj – grad rastrzan između sopstvenih mitova, tradicije i duboke melanholije.

U ovom romanu autor vodi čitaoca kroz svet neizgovorenih osećanja,živopisnih predela i sudbina koje se ukrštaju u potrazi za pripadanjem. Ovo je priča o lutanjima koja nas uvek vraćaju na početak, o mestima koja ostaju naš dom čak i kada im se više ne možemo vratiti i o ljudima koje nastavljamo da volimo kroz sećanja. Poetičan i emotivan, ovaj roman istražuje usamljenost, identit i večitu težnju da pronađemo mesto kojem zaista pripadamo.

Autorka bestselera Nasleđe

Lija Lokhart ne pristaje da joj život određuje horoskop i spremna je da to dokaže, makar obišla ceo svet.

Lija Lokhart veruje u nauku i zazire od svega što miriše na nju ejdž mistiku. Ali život koji je pažljivo izgradila iznenada se raspada – najpre zbog uporne vrtoglavice, a zatim i zbog astrološkog tumačenja koje tvrdi da živi u suprotnosti sa onim što joj je zapisano u zvezdama.

Besna i odlučna, Lija kreće na put kako bi dokazala da je astrologija čista besmislica, upoređujući svoj život sa životima svojih „zvezdanih blizanaca“ širom sveta – ljudi rođenih pod potpuno istom mapom neba. Ipak, na tom vrtoglavom putovanju kroz Veneciju, Istanbul, Nju Orleans i dalje, ispostaviće se da će njeni najvažniji vodiči biti ljudi koji su oduvek bili u njenom životu: majka za koju veruje da ju je napustila, otac za kojeg veruje da ju je spasao i nekadašnji komšija čija bi ljubav mogla biti put do njenog istinskog ja.

„Vrtoglav i maštovit beg od svakodnevice, koji ujedno donosi promišljenu priču o identitetu i samoprihvatanju.“ – Shelf Awareness

„Put oko sveta vođen zvezdama. Destinacije na kojima će se Lija zateći čine zadivljujuću pozadinu priče.“ – Publishers Weekly

„Brza radnja, uverljivi likovi i teme lične transformacije podstaći će živu diskusiju.“ – BookPage

Sandro Veronezi (Sandro Veronesi), italijanski pisac i publicista, rođen je u Firenci 1959. Diplomirao je na Arhitektonskom fakultetu u istom gradu. Jedan je od najznačajnijih pisaca svoje generacije u Italiji. Objavio je više proznih knjiga (romana, priča, eseja, putopisa). Dobitnik je nekoliko književnih nagrada u zemlji i inostranstvu. Romani Tihi haos i Kolibri (Akademska knjiga) nagrađeni su najvišom italijanskom književnom nagradom „Strega“. Književni nedeljnik La lettura – Corriere della sera izabrao je roman Kolibri za knjigu godine 2019.

Opis:
Još jedno toplo leto, 1972, Versilija, toskanska obala. Điđo Belandi, dečak iz Vinčija, kao i svake godine provodi ga s roditeljima i mlađom sestrom u iznajmljenoj letnjoj kući. Ima 12 godina i mada se zanima isključivo za sport, za njega već pristiže vreme novih otkrića: čitanja stripova, slušanja popularne muzike, a onda, u prisustvu jedne radoznale devojčice, Astel – i zavodljive moći reči kao i čari – prevođenja... Jer, Điđo je dvojezičan (mama mu je Irkinja) a Astel željna tog drugog jezika.
I dok iščekuje sportski događaj sezone – Olimpijske igre u Minhenu, a njegova se mlada ličnost razmahuje u idealima prve ljubavi, Điđo i ne sluti da ide u susret nečemu nepovratnom i sudbinskom, što će munjevito staviti tačku na svu tu blagodat, a njegov život podeliti na „pre i posle“. Taj događaj vremenski se poklapa sa tragičnim napadom na minhenskim Olimpijskim igrama: naslov romana zajednički je imenitelj pojedinačne, „male“ priče i istorijske zbilje.
Pred nama je živa slika kako jednog prohujalog trenutka Italije 70-ih, tako i kraja onog doba nevinosti – naspram nepronicljivih peripetija okruženja i porodice kojima smo kao deca uslovljeni.
Belandi, sada već s vetrometine svojih zrelih godina, minucioznom rekonstrukcijom sećanja nastoji da otkrije da li je on, onakav kakav je bio, mogao da promeni tok događaja. Tražeći odgovore kroz pripovedanje, u usporavanjima – a onda i ubrzanjima – prelazi dug put do onoga što Veronezi naziva prihvatanje, kao svojevrsni čin – reklo bi se – nečeg herojskog, u ljudskom biću.

„Razliva se u srcu žar milostive sreće“ je prva rečenica prvog zapisa, pred manastirom Bešenovom, i najavljuje kakva je ovo knjiga: putopis u kome se ne beleže kilometri nego treptaji. U dvadesetak kratkih zapisa Radojka Nikić Milinović vodi čitaoca dvema mapama koje se neprestano preklapaju, mapom svetinja i mapom sveta. Na prvoj su Cetinjski manastir, Prizren („Žubor vekova isijava kroz vreme“), Sveti Pantelejmon iz Nereza, manastiri Lešje i Lovnica, crkva u Donjoj Kamenici, grob Svetog Save u Velikom Trnovu i Jaši, grad Svete Petke, „svetiteljke srpskog porekla“; na drugoj Rim „u naručju sunca“, Lugano, Provansa u mirisu lavande, Barselona, Kipar, Egipat, Tunis. Između njih stoje i mesta tihe tuge, poput Prebilovaca – jer ovo putničko oko ne bira samo lepotu, nego i sećanje. U pogovoru „Lepota duhovnog sveta“ Maja Belegišanin precizno imenuje dva pola ovog pisanja: konkretni, sa istorijskim i geografskim podacima, i „apstraktni, mistični i metafizički“ – zapisi su često građeni od dva pasusa, opisa i uzvišene misli. Njihova lirska proza, sa dugim rečenicama, poređenjima i sinestezijama, „priziva onu svetlost isihazma i tišinu kojom se dostiže kontemplacija; zato je najbolje ove putopise čitati mirno, polako.“

"O AUTORU
Denis Džonson (1949–2017), američki književnik koji se dva puta našao u užem izboru za Pulicerovu nagradu za književno delo i dobitnik Nacionalne književne nagrade, poznat je po romanima i kratkim pričama posvećenim likovima sa dna društvene lestvice, marginalizovanim i odbačenim. Njegovo pisanje, istovremeno svedeno i ekstatično, dinamičnog ritma i ispunjeno kratkim rečenicama, zasnovano je na ličnim iskustvima, ali i na tradiciji velikih američkih književnika poput Ernesta Hemingveja ili Rejmonda Karvera. Prema njegovoj knjizi „Snovi na šinama”, snimljen je i istoimeni film, nominovan za četiri Oskara.
100 NAJBOLJIH KNJIGA 21. VEKA (THE NEW YORK TIMES)
UŽI IZBOR ZA PULICEROVU NAGRADU
Početkom dvadesetog veka, Robert Grejnir provodi život gradeći železnicu i posmatrajući kako svet koji poznaje polako nestaje. Istovremeno intimna i epska, novela „Snovi na šinama” Denisa Džonsona nezaboravna je priča o gubitku, usamljenosti, prirodi i ceni napretka.
„Snovi na šinama” Denisa Džonsona jedna je od najhvaljenijih američkih novela 21. veka, o gubitku, usamljenosti i ceni napretka.
Robert Grejnir, običan čovek u neobičnim vremenima, nadničar je koji obara šumska stabla za potrebe izgradnje železnice. Početak je dvadesetog veka, a svet se menja brže nego ikada ranije. Život na granici civilizacije neretko je neizvestan: bolesti haraju, šumski požari gutaju čitave predele, a ljudske sudbine često nestaju jednako naglo kao i šume koje ustupaju mesto novom vremenu. Suočen s ličnim gubitkom, Grejnir nastavlja svoje samačko putovanje pokušavajući da pronađe smisao u svetu koji se ubrzano menja pred njegovim očima.
Bogatog stila, istovremeno surova i poetska, novela „Snovi na šinamaˮ prava je mala epopeja velikih emocija — elegija nestajućem američkom krajoliku i dirljivo svedočanstvo o ceni napretka, modernizacije i ljudske usamljenosti. Denis Džonson stvara nezaboravan portret običnog čoveka suočenog s prolaznošću, gubitkom i neumoljivim tokom istorije."