ROMAN

„Zemlja ljudi” je knjiga koja nam donosi uvid u razmišljanja Antoana de Sent Egziperija, pilota i pisca, o prijateljstvu, heroizmu, ratu, smrti, solidarnosti i pogledu na svet i život koji vredi živeti.

Centralno mesto u knjizi zauzima njegovo iskustvo iz 1935. godine kada je avion kojim je upravljao pao u Saharu, između Bengazija i Kaira. Pad je jedva preživeo, zajedno sa svojim mehaničarem. Egziperi i njegov mehaničar Andre Prevo su potpuno ostali bez hrane, vode i nade da će preživeti pustinju, kada ih je spasao beduin na kamili.

Iskustva iz knjige „Zemlja ljudi” bila su osnov za najpoznatiju Egziperijevu knjigu „Mali princ”, s posebnim akcentom na motiv prijateljstva.

„Pošta za jug” je prvi Egziperijev roman i govori o njegovim pionirskim letovima za francusku poštu, od njegove rodne zemlje do Severne Afrike. U njemu nam pisac čuvenog „Malog princa” približava svoja letačka iskustva i susrete sa „božanskim elementima u vidu Noći, Dana, Planine, Mora i Oluje” kroz romantizovanu priču o životu, ljubavi i detinjstvu koju su delili narator i pilot.

„Ratni pilot” je Egziperijevo lično svedočanstvo iz Drugog svetskog rata.

U ranoj fazi rata Egziperi je bio izviđački pilot u francuskoj avijaciji. Roman govori o samoubilačkoj misiji iz maja 1940. godine kada je Egziperi dobio zadatak da iz vazduha fotografiše položaje nemačke armije oko grada Arasa, nekih 180 kilometara severno od Pariza.

Iako pisac veoma detaljno iznosi podatke sa misije sa koje se jedva živ vratio, roman je pun autorovih razmišljanja i kontemplacija o motivaciji ljudi u ovim ekstremnim, ratnim situacijama.

„Noćni let” je za Egziperija pre svega himna noći, ona koja budi sećanja i poziva na duboku meditaciju, „noć koja brine”, „teška noć”...

„Vazduhoplovna društva morala su se takmičiti u brzini prevoza sa ostalim saobraćajnim sredstvima. To će u ovoj knjizi objasniti Rivjer, sjajni lik šefa: `Za nas je to pitanje života ili smrti, jer svake noći gubimo prednost, koju obdan steknemo pred železnicom i brodovima.` Ta noćna služba, koju su isprva oštro kritikovali, a kasnije prihvatali i, posle rizika u prvim pokušajima, praktički je upotrebljavali, beše, u doba kada se o ovom pripoveda, vrlo opasna. Neopipljivoj opasnosti na vazdušnim putevima, posejanim iznenađenjima, sad se još priključilo podmuklo tajanstvo noći. Ma koliko da su još uvek velike opasnosti, odmah ističem da one iz dana u dan postaju sve manje i da svaki novi let pomalo olakšava i osigurava sledeći. Ali i u avijaciji, kao i u istraživanju neznanih zemalja, postoji prvi period junaštva a Noćni let, koji nam opisuje tragičnu pustolovinu jednoga od tih vazdušnih pionira, sasvim prirodno poprima prizvuk epopeje. ” – Andre Žid