ROMAN

Ne možemo uvek da biramo kako ćemo jedno drugo upoznati. Ponekad nam ljudi upadnu u život čisto – kao s neba, ili kao da postoji direktan let s neba na zemlju – isto kao što gubimo ljude za koje smo nekad mislili da će uvek biti deo naših života.

Godine 1954, u kuhinji menze naselja za drvoseče u severnom Nju Hempširu, prepadnuti dvanaestogodišnji dečak greškom je devojku lokalnog policajca zamenio za medveda. Od tog trenutka dečak i njegov otac postaju begunci. Beže iz okruga Kuz u Boston, pa u južni Vermont i dalje u Toronto dok ih progoni neumoljivi policajac. Jedini zaštitnik im je Kečam, drvoseča i bivši gonič građe na rekama, usamljenik i slobodar.

U priči koja se proteže kroz pet decenija Irving slika pola veka istorije Sjedinjenih Država kao „živu repliku okruga Kuz, gde je smrtonosnim mržnjama obično bilo dozvoljeno da se izduvaju“. Od napete uvodne rečenice: „Mladi Kanađanin, koji nije mogao imati više od petnaest godina, predugo je oklevao“, do završnog elegijskog poglavlja, Poslednja noć u Krivoj Reci napisana je sa istorijskom autentičnošću i emocionalnim autoritetom Tuđih pravila i Molitve za Ovena Minija, dok je nasilna, uznemirujuća i probojna poput Sveta po Garpu.

„Roman koji se apsolutno neizostavno mora pročitati. Briljantna priča o odnosu oca i sina i impresivan portret vremena u kojem žive.“
– Financial Times

„Maestralno! Irving piše sa veštinom i posvećenošću majstora koji stvara zaslepljujući komad nakita od stotina sitnih dragulja.“
– Houston Chronicle

„Nesporna Irvingova književna veština prepoznatljiva je i u ovom romanu, ali ono što Poslednju noć u Krivoj Reci jesu najupečatljiviji komični momenati iz autorovog opusa.“
– New York Times

„Bogata i uzbudljiva priča.“
– Washington Post

„U trenutku kada nam se učinilo da je književnost XX veka potpuno iscrpljena iznenadilo nas je ovo hrabro, neobično, originalno, plemenito delo.“
– Stiven King

Ako ti je do nečega stalo, moraš to da zaštitiš – ako imaš dovoljno sreće da nađeš život koji voliš, moraš da iznađeš hrabrosti da ga živiš.

Leto je 1953. godine. U malom gradu Grejvsendu, u Nju Hempširu, jedanaestogodišnji Džon Vilrajt i njegov najbolji prijatelj Oven Mini igraju bejzbol utakmicu Male lige. Kada lopta koju ispali Oven ubije Džonovu majku, život im se zauvek menja.

Oven Mini odbija da prihvati da je posredi bio nesrećan slučaj. On je ubeđen da je postao božje oruđe poslato na Zemlju da sprovodi volju božju. Dečakova religioznost je u najmanju ruku čudna.

Godine prolaze. Džon i Oven su momci stasali za regrutaciju i slanje u Vijetnamski rat. Niz događaja koji će uslediti pokazaće da Ovenov božanski plan i nije samo umišljen.

„Odmah će vam biti jasno da je Irvingu omiljeni pisac Ginter Gras, da nije slučajno što junak Limenog doboša i Oven Mini imaju iste inicijale i da je učenik, bez sumnje, dorastao učitelju.“
– Tim Apelo

„Čudesno duhovito. Ima li bolje provedenog vremena od onog uz ozbiljnu knjigu koja vas nasmeje?“
– Spectator

„Delo koje se mora uvrstiti na listu američkih klasika.“
– Observer

„ Genijalno delo.“
– Independent

„Ovo je roman prepun junaka koje ćete zavoleti i sa kojima ćete saosećati. Likovi u Irvingovom romanu krše sva pravila, a ipak ostaju plemeniti i slobodnog duha.“ Houston Post

Radnja ovog romana odvija se u ruralnim krajevima Nove Engleske u prvoj polovini dvadesetog veka. To je priča o doktoru Vilburu Larču – svecu i ginekologu, osnivaču i upravniku sirotišta u gradiću Sent Klauds, o čoveku koji obavlja abortuse i drogira se etrom. To je takođe priča o omiljenom siročetu doktora Larča, Homeru Velsu, dečaku koga niko nikada neće usvojiti.

„Irving spada među najbolje savremene pripovedače. U osnovi njegovih moralnih razmatranja nalazi se retka i postojana briga za dobrotu.“ Philadelphia Inquirer

„Izuzetno delo, i po obimu i po originalnosti, teško je naći bolji roman bilo kog autora, iz bilo kog doba, na bilo kom mestu. Priča koja nas u potpunosti ispunjava.“ Džozef Heler, autor romana Kvaka 22

„Roman koji će vas zabaviti, a istovremeno i podstaći na moralno preispitivanje. Irving je inventivan i kritičan dok opisuje brojne nedaće junaka i njihovu neobičnu sudbinu. Veoma dirljiva i lepo ispričana priča.“ San Diego

„Čudesan roman sa čijih stranica isijavaju životna energija, umetnost i duhovitost.“ Washington Post

Ovo je životopis T. S. Garpa – vanbračnog sina Dženi Filds – feministkinje koja je živela ispred svog vremena. Ovo je prikaz života i smrti čuvene majke i njenog zamalo čuvenog sina. Oni žive u svetu seksualnih ekstremnosti, pa čak i seksualnih ubistava. Ovo je roman pun „ludila i tuge“, a opet, mračni i nasilni događaji ove priče ne umanjuju osećaj katkad pomalo vulgarnog, a ponekad i robusnog humora.

„Irving nam apsolutno jasno ovim delom stavlja do znanja da je istinski veliki umetnik.“ Los Angeles Times

„Briljantna zbirka savremenih stavova o seksu, braku, roditeljstvu, feminističkom pokretu, i pre svega, dragocen portret životnih uloga koje su nam dodeljene polom. Irvingovi likovi će nas sve nadaleko nadživeti.“ Chicago Tribune

„Kao i sva velika dela, čini nam se da je Svet po Garpu oduvek postojao i samo čekao da ga, poput nekog dragulja otkrijemo u mraku.“ Cosmopolitan

„Čitanjem ovog romana iskusićete zanos, uznesenje, emocionalni rolerkoster i blaženi umor posle ekstaze.“ Los Angeles Times