ROMAN

Sećanje te miri s odlaskom, a istovremeno te šalјe u netragom iščezlu prošlost, šeretski te pritom uveravajući u besmrtnost.  Nešto ti se čini sitnim i nebitnim, pa opet, vraćaš se tim otpacima što tako milo svetlucaju. Moju svojinu čini mnoštvo lјudi, živih i mrtvih, mnogo dramatičnih scena i bezveznih scenica. Čini je nečija rečenica, ne nužno potresna, poneka situacija, možda i beznačajna… Gde to, beše, bilo? U onom kafeu kod Čistih jezera, koji već odavno ne postoji (i osvetli sećanje na pijanduru za susednim stolom), u metrou između stanica Sportivnaja i Univerzitet (preko puta sebe vidim putnika – na koga li liči? Na mog dedu, koga nisam ni upoznao?). Sve je precizno, kao u filmu. Sećanje može u prah da pretvori jučerašnji dan, ali će iznenada skinuti prašinu s davno prevalјenih puteva ‒ i oni te više ne napuštaju. Pamtiš sve: zvuke, mirise, boju, opšti plan i topografiju događaja! Kakvo mučno i kakvo radosno ludilo! Iskreno i gorko, dokumentaristički i lično, kao u prethodnoj knjizi Album bez fotiografija Sergej Šargunov opisuje krug svoga sećanja, lјudi i događaja koji su se zadržali u pamćenju, kao detalјi i epizode bez kojih život ne bi postojao u istinskoj punoći. Onaj pisac koji uspeva da nađe velike reči za male lјude i male reči za velike lјude je našao meru života i svoje književnosti. Ne postoje granice, sve je priča i sve je život jer su svi „moji“.

APSOLUTNO POŠTEN U OPŠTENjU SA SVOJOM PROŠLOŠĆU – NAJBOLjA KNjIGA SERGEJA ŠARGUNOVA

Roman Sergeja Šargunova Album bez fotografija pruža čitaocu odličnu mogućnost da sazna kako se danas jedan od glavnih predstavnika mlade generacije ruskih pisaca odnosi prema istini, veri, porodici, ljubavi, patriotizmu i savremenoj ruskoj kulturi. U ovom albumu nema amaterskih fotografija, ali ima umetničko-memoarske snage i profesionalnog poštenja.

Album bez fotografija nudi fotografsko sećanje na proživljeno, na lično iskustvo našeg savremenika, kojeg veoma pogađa ono što se dešava s Rusijom i oko nje. Šargunov je bio učesnik političkih zbivanja koja već sada mogu da se nazovu najnovija istorija Rusije. Njegova literatura i pogled na svet oličavaju savremeno rusko i postsovjetsko društvo. Iako mlad pisac, već je postao lice novog realizma u ruskoj književnosti.

Knjiga je autobiografska, napisana s ljubavlju i nepoštedno – u odnosu i prema domovini i prema sopstvenom daru. A jedino to književnost i čini velikom.