ROMAN

Uprkos čestim svađama i dramatičnim scenama, dom žena iz porodice Ejlvord je mesto ispunjeno ljubavlju, utočište od tuge i okrutnosti sveta.

Nana, glava porodice, sahranila je dva sina, a svoj život posvetila je porodičnom imanju. Njena snaja, Ajlin, nosi ožiljke zbog odbačenosti i tragičnog gubitka, dok unuka Serša odrasta pod budnim okom i zaštitom ovih dveju snažnih žena, koje su rešene da joj osiguraju bolji život u okruženju usidrenom u prošlosti.

Kada budu morale da se suoče sa borbom za nasledstvo Ostrva blata – uskog pojasa zemlje pored Ajlininog doma iz detinjstva – sve tri će tek tada istinski razumeti dubinu korena koji ih neraskidivo povezuju.

Višestruko nagrađivani irski autor Donal Rajan donosi nam priču o bolnim izdajama i nepokolebljivoj odanosti, o slomljenom srcu i oproštaju, ali pre svega – o ljubavi. Kraljica Ostrva blata je uzvišeno svedočanstvo o izdržljivosti ljudskog duha, oda porodici, ženskom zajedništvu i moći nasleđa koje oblikuje generacije.

Jednog jutra 1973. godine, dvadesetogodišnja Mol Gledni napušta svoj seoski dom i odlazi autobusom u nepoznatom pravcu. Zbunjeni i uznemireni, njeni roditelji Pedi i Kit moraju da se suoče sa nepodnošljivom perspektivom: da nikada više neće videti svoju ćerku.

Pet godina kasnije, Mol se vraća. Ubrzo za njom, u selu se pojavljuje još neko, nakon čijeg dolaska ništa više neće biti isto za Glednijeve, koji će morati da nauče da sudbina malo mari za dužnost, da život retko odgovara očekivanjima i da se čovek ne može osloniti na Boga da će uslišiti bilo koju molitvu.

Čudno cveće je roman tihe, ali razorne snage, u kojem nagrađivani irski autor Donal Rajan istražuje teme gubitka, otuđenja i iskupljujuće moći ljubavi. Ova slojevita, nežna i dirljiva priča potvrđuje Rajanov status jednog od najtalentovanijih i najsaosećajnijih pisaca današnjice.

"Kada se život iznenada zaustavi, vreme je za sećanja. To je ono što Noraj oseća kada doživi neočekivanu smrt svoje babe Karmen i dede Tomasa. Nakon njihove sahrane, nemoćna da se izbori sa gubitkom onih koji su je naučili mnogim oblicima ljubavi, zatvara se u porodičnu kuću na selu, u kojoj je provela najlepše trenutke tokom odrastanja. Tamo pronalazi utočište u rečima i odlučuje da se konačno pozabavi pisanjem romana koje je odlagala godinama: želi da napiše priču o svojoj porodici, duboko isprepletenu sa istorijom zemlje koja ne uspeva na pravi način da se nosi sa svojom prošlošću, od građanskog rata do uspostavljanja demokratije. Kroz pisanje, Noraj evocira živote onih koje najviše voli i suočava se sa svojim najgorim strahovima, nastojeći da pronikne u srž svoje boli i postupaka koji su joj obeležili mladost. Spletom okolnosti, njena priča dolazi u ruke Ismaela, ljubavi njenog života, i on će kraj bolničke postelje pročitati stranice rukopisa čiji će kraj sasvim izvesno promeniti tok njihove sudbine.

Stavljajući u fokus svoje priče krhkost, ali i snagu jednog ljudskog bića, Ines Martin Rodrigo temi mentalnog zdravlja prilazi obazrivo i sa delikatnošću. Roman Oblici ljubavi je snažno svedočanstvo o ljubavi, prijateljstvu i porodičnim vezama, i za njega je autorka 2022. godine osvojila jedno od najstarijih i najprestižnijih književnih priznanja u Španiji, Nagradu Nadal."

Ani Toimi, najstarija sestra u četrnaestočlanoj porodici, vraća se pred Božić u rodni kraj u dolini reke Torne, na samoj granici Švedske i Finske. Kod kuće zatiče dobro poznatu napetost među ukućanima: brižna i povučena majka Siri uvek je bila u senci grubog oca Pentija, a sva deca, čak i kada su odrasla, i dalje zaziru od stroge i dominantne očeve figure. Ipak, ovoga puta nešto je drugačije. Nešto će se desiti, odnosno nešto mora da se desi – u tome se slažu sva najstarija deca. Zbog njihove majke, mlađe braće i sestara, ali i dvoje dece koja su davno umrla, Pentijevoj tiraniji mora doći kraj. Mračna tajna koja lebdi nad porodicom Toimi je kap koja je prelila čašu. Vreme je da se poravnaju stari računi.

Testament je porodična drama nalik nijednoj drugoj - dinamična, burna i žestoka, od prve stranice uvlači nas u haotičan svet porodice Toimi. Svaki od likova koje majstorski oslikava švedska autorka Nina Vehe u čitaocu istovremeno izaziva i empatiju i nelagodnost, i oduševljenje i razočaranje. Stilski svež i inovativan, ovaj roman širom otvara vrata u mračnu i hladnu, ali i živopisnu ruralnu sredinu sa specifičnim društvenim pravilima, hijerarhijom, očekivanjima, kao i traumama i neizgovorenim željama.

Dok sedi u hodniku jedne beogradske klinike, u kojoj se iza zatvorenih vrata odvijaju pripreme za operaciju, majka se obraća svojoj ćerki. Eva je upravo napunila osamnaest godina i na ovaj trenutak čekala je celog života. Želi da se podvrgne medicinskoj proceduri koja će joj omogućiti da postane ono što je oduvek osećala da jeste – muškarac.

U dijalogu bez odgovora, koji lebdi između zamišljenog i stvarnog, majka priča o njihovom dotadašnjem životu, tragajući za sopstvenom greškom koja ih je sve dovela tu gde jesu. Opisujući putovanje puno ljubavi i mržnje, krivice, strahova, želja i nade, ona se kreće stazama prošlosti kao kroz nepoznatu zemlju. Njen glas je konkretan, dirljiv, živopisan i govori o borbi u kojoj nema ni pobednika ni poraženih, u kojoj nema predaje, i u kojoj najčistiji oblik ljubavi može da postane dvoličan i surov.

Bolno iskrena priča o potrazi za razumevanjem i prihvatanjem,
Evina majka je debitantski roman Silvije Fereri koji se 2018. godine našao u najužem izboru za nagradu Strega.

Priča o sudbini četiri generacije žena iz jedne porodice koje nastoje da pronađu svoj put u gradu koji se neprestano menja Marijana, prelepa zvezda Lavovske opere, ubijena je na ulici dok je 1988. godine predvodila ukrajinske građane u protestima protiv sovjetske vlasti. Njena ćerka, u to
vreme desetogodišnjakinja, naratorka je priče o njihovoj porodici pre i posle tog dramatičnog događaja – ne zaobilazeći u njoj i detalje svoje strastvene afere sa starijim, oženjenim muškarcem koja se desila deset godina nakon toga.

Baš kao i sam grad Lavov, u kojem se sudaraju istorija i sadašnjost i koji se nalazi na raskršću nacija i kultura, četiri žene iz ove porodice koje žive pod istim krovom imale su burne živote i nosile su ožiljke izazvane ratom i političkim previranjima, ali i sopstvenom nesposobnošću da jedna drugoj pokažu svoja osećanja.

Lirski obojen, ovo je roman o emocionalnom, seksualnom, umetničkom i političkom buđenju mlade devojke dok sazreva pod uticajem svojih najbližih rođaka i majčinog bivšeg ljubavnika, kao i pod bremenom istorije grada u kojem je odrasla. „Žana Slonjovska piše prelepo, sa empatijom i osećajnošću. Ovo je novi, važan glas u poljskoj književnosti.” - Olga Tokarčuk, dobitnica Nobelove nagrade za književnost.

Krajem Drugog svetskog rata mlada Splićanka Nedjeljka zaljubljuje se u italijanskog vojnika Karla i odlučuje da pođe sa njim na Siciliju. Za sobom ostavlja sve – porodicu, prijatelje, posao, svoj grad i domovinu. Vrlo brzo postaje svesna toga da će u novoj sredini, bez svog jezika i kulture, zauvek ostati tuđinka. Svoja tri sina nikada neće naučiti da govore hrvatski jezik i jedina osoba sa kojom će moći da komunicira na svom maternjem jeziku biće njena unuka.

U formi dnevničkih zapisa, Non-Ui je roman u kojem se smenjuju slike prošlosti i sadašnjosti, Splita i Sicilije, s mislima i životnim iskustvima bake i unuke identičnog i simboličnog imena – Neda. Događaji opisani u romanu odvijaju se u nelinearnoj strukturi i obuhvataju period između 1938. i 2016. godine, a imaginarni razgovor bake i unuke otkriva živote dveju žena odgajanih u drugačijoj kulturi i istorijskim okolnostima, i njihovu duboku međugeneracijsku povezanost.

Nagrađivana makedonska autorka Lidija Dimkovska donosi nam dirljivu i toplu priču o ljubavi, porodici, identitetu, o ratu i migracijama, životu u okruženju mafije, kao i o povratku fašizma u Evropu. Non-Ui je roman o usamljenosti, osećaju (ne)pripadanja i otuđenosti, ali i o netrpeljivosti i ubitačnoj mržnji koje su obeležile više generacija.

Aleksi se i dalje seća poslednjeg leta koje je proveo sa majkom u Francuskoj. Od tada je prošlo mnogo godina, ali kada mu psihijatar predloži da kroz pisanje ponovo proživi to vreme kako bi razbio umetničku blokadu od koje pati kao slikar, Aleksi uranja u sećanje i ponovo ga preplavljuju emocije koje su ga mučile kada su stigli u to malo francusko selo: ljutnja, tuga, bes.

Kako prevazići bol zbog sestrine smrti? Kako oprostiti majci koja ga je odbacila? Kako se nositi sa bolešću koja ga izjeda?

Ovo je priča o letu pomirenja i prihvatanja, o tri meseca tokom kojih su majka na samrti i psihotični tinejdžer konačno odložili oružje, podstaknuti dolaskom neizbežnog i potrebom da se pomire jedno sa drugim i sa sobom. Napisan poetičnim stilom koji odiše snagom, strašću, emocijom, ali i sirovošću, roman Leto kad je mama imala zelene oči prepliće život i smrt u pozivu na ljubav i praštanje.

Jedno od velikih otkrića savremene evropske književnosti.

Ko su oni bili autobiografski je roman o mladiću koji je razapet između dve kulture: univerziteta na kojem studira englesku književnost i surovog sveta londonskih bandi. Na univerzitetu koji pohađa on je Gabrijel, naizgled običan student koji odlazi na žurke i na predavanjima diskutuje o Ničeovoj filozofiji. Ali van učionice on je Snups, član londonske bande i pretnja po društvo. Krećući se kroz ta dva sveta, suočavajući se sa roditeljima punim ljubavi, prevrtljivim i opasnim prijateljima, kao i sve većom pretnjom zatvora, primoran je da se pomiri sa tim ko je on zaista i sa životom koji je sâm izabrao.

Gabrijel Krauze odrastao je među soliterima i na ulicama severnog Londona. On nije bio posmatrač na periferiji nasilja, već je živeo život ogrezao u kriminalu. Ko su oni bili roman je koji proističe iz tog iskustva i kao takav moralno je kompleksan, uzbudljiv i potpuno jedinstven na savremenoj svetskoj književnoj sceni.

Kreirajući originalni, urbani književni stil, autor na živopisan način oživljava londonsko podzemlje i opisuje destruktivni uticaj toksične muževnosti. Ko su oni bili uznemirujući je prikaz uzbuđenja koje donosi nasilje i traume koju ono ostavlja za sobom.

Žiri Bukerove nagrade uvrstio je ovo debitantsko delo među trinaest najboljih romana 2020. godine.