ROMAN

Specijalno izdanje povodom dvadesetpetogodišnjice objavljivanja omiljene knjige koja je promenila milione života pričom o nezaboravnom prijateljstvu, bezvremenoj mudrosti starijih generacija i isceljujućom lekcijom o gubitku i žalosti – s novim autorovim pogovorom.
„U životu je navažnije naučiti kako da pružiš ljubav i da je prihvatiš.”

Možda su to bili deka ili baka, neki nastavnik, kolega. Neko stariji, strpljiv i mudar, ko vas je razumeo kad ste bili mladi i prodorni, ko vam je pomogao da sagledate svet kao dublje mesto, dao vam zdrav savet kako bi vam pomogao da nađete svoj put.

Za Miča Alboma, ta osoba bio je njegov profesor s koledža Mori Švarc.

Možda ste, kao Mič, izgubili vezu sa svojim mentorom dok ste išli svojim putem, te je i uvid izbledeo, a svet je izgledao hladnije. Zar ne biste voleli ponovo da vidite tu sjajnu osobu, da joj postavite najveće pitanje koje vas još proganja, da čujete mudrosti koje su potrebne u vašem užurbanom sadašnjem životu, kao što ste ih slušali kad ste bili mlađi?

Mič Albom je dobio drugu priliku. Ponovo je pronašao Morija tokom poslednjih meseci profesorovog života. Znajući da umire, Mori se svakog utorka sastaje s Mičem u svojoj radnoj sobi, kao što su to radili na koledžu. Njihov ponovo uspostavljen odnos preobrazio se u poslednji „kurs”: lekcije iz života. „Istina je, Miče”, kaže Mori, „da ćeš kad naučiš kako da umreš, naučiti kako da živiš.”

Utorci s Morijem predstavljaju čarobnu hroniku njihovog zajedničkog vremena posredstvom koje Mič deli sa svetom Morijev poslednji dar.

Teška vremena ne traju večno.

Ljubav traje.

Teksas, 1934. Milioni ljudi su ostali bez posla, a suše uništile Velike ravnice. Poljoprivrednici se bore za svoju zemlju i opstanak jer usevi propadaju, izvori presušuju, a prašina preti da ih sve zatrpa. Jedan od najmračnijih perioda Velike depresije, era Prljavih tridesetih, stiže s neočekivanom žestinom.

U ovom dobu punom neizvesnosti i opasnosti Elsa Martineli – poput mnogih svojih suseda – mora da napravi težak izbor: da se bori za zemlju koju voli ili da pođe na Zapad, u Kaliforniju, u potrazi za boljim životom. Četiri vetra je neizbrisiv portret Amerike i američkog sna viđen očima nesalomive žene čija će hrabrost i požrtvovanje obeležiti čitavu jednu generaciju.

Zaista je zanimljivo kako čovek ne ceni sitnice sve dok ih više nema.

Berlin, 1943: „Gde vam je suprug?”, zahtevao je da zna esesovac sa spiskom. „Nema nikoga kod kuće”, rekla je Margo pre nego što su stigli da krenu sa uništavanjem prostora u potrazi za drugim ukućanima. „Sama sam.” U očima esesovca nije bilo ničeg osim leda i smrti, i sinulo joj je kako jedino ona stoji između muža i vojnikovog mitraljeza. U nacističkoj Nemačkoj, Margo odbija da popusti pod teretom Hitlerove tiranije. Kad je otpuštena s posla krojačice zbog toga što je udata za Johena, koji je Jevrejin, ipak ostaje uz njega. Iako njeni prijatelji prelaze ulicu kako bi je izbegli, a sopstvena majka je odbacuje, ostaje odana.

Nakon što im Gestapo upadne u dom i zapleni stvari, ostaje nepokolebljiva. A kad ih izbace na ulicu i postanu beskućnici, ne pokazuje slabost. Dok se avioni obrušavaju i sirena za vazdušni napad zavija, a Jevrejima nije dozvoljeno da ulaze u skloništa, odbija da napusti muža. Čak i kad se šuška kako nevine ljude šalju u logore, uključujući Nemce i Nemice u braku s Jevrejima, i dalje ne popušta. I kad nacisti napokon uhapse Johena, zatvarajući ga s bezbroj drugih, Margo odlučuje da se bori do kraja.

Naoružana jedino ljubavlju, rizikuje život dok protestuje ispred sedišta Gestapoa. Nadahnute njenom hrabrošću, uskoro joj se pridružuje na stotine žena koje viču: „Oslobodite nam muževe! Oslobodite nam muževe!” Može li Margo da postigne nemoguće i spase voljenog supruga? Ili kad se suoči sa čuvarima SS-a koji neprekidno seju smrt, hoće li se jednostavno žrtvovati?