Pre nego što su Jonas, Mija-Marija i Lota došli na svet, Salamdžijska ulica je bila mirna. Sad se ori od njihove cike, vriske i smeha, pa je njihov tata zove Galamdžijska ulica. To su radoznala i luckasta deca, smešna i pametna, dobra, nevaljala i neodoljiva – ma, prava deca. Zato u pričama o njihovima avanturama uživaju sva prava deca na ovome svetu. Što je teško biti mali! Teraju te na spavanje kad si budan, a ujutru te bude kad ti se spava. Ne daju ti da ideš gde hoćeš, ni da jedeš ono što voliš, ni da obučeš omiljenu haljinu. Posle ti se čude što stojiš na đubrivu po kiši, pošto ti se žuri da porasteš brzo, kao cveće.
