ROMANI

„Milica J. Lilić, po talentu književnica, po struci tumač i teoretičar književnosti, korenom iz Banjske i instinktom toga grumena zemlje na kome je rođena(...) razvija ovaj umetnički tekst, tankim svilenim nitima tkan sve od minucioznih detalja, poput bogatog kosovskog veza na platnu, koji otkriva psihološki, etički i socijalni profil glavnih ličnosti...Bolno je rađanje ljubavi, ali je još bolnije ako je nema, pa se čitaocu može učiniti, zbog bogatstva jezičkog izraza i izuzetnog trepeta osećanja, da je sve vreme bio u sferi poezije, čitajući podužu pesmu u prozi” beleži recenzentkinja Ljubica Žikić

Između putnika i turiste nema znaka jednakosti.

Turisti putuju s ciljem da nešto vide i dožive. Putnici ne znaju uvek gde će stići i šta će doživeti. Ili, koji će deo sebe, svoje prošlosti ili sadašnjosti, iznova oživeti. Mnogi turisti neretko postanu putnici, otkrivajući više od očekivanog ili traženog. Događa se da na sasvim novom i nepoznatom mestu vide jasnije i sebe i druge ili događaje sagledaju u sasvim drugačijem svetlu. Američki književnik Henri Miler (1891 – 1980) to je uočio i napisao: „Naša destinacija nikada nije mesto, već novi način posmatranja stvari.”

Putovanja su moja velika ljubav, ali mi nisu uvek bila dostupna. Život van domovine i, pre svega, zasnivanje nove porodice, probudili su u meni putnika koji beleži. Stihovi su nastajali vremenski nezavisno od fotografija. I pored toga, u ovoj su knjizi lirika i fotografija neraskidivo povezani.

Ova je knjiga plod zajedničke ljubavi prema putovanjima i potrebe da beležimo svoje utiske i osećanja. Ona je zbir mojih lirskih zapisa i fotografija, čiji je prevashodni autor Zoran Vujanović.

Stihove za lirski putopis sam počela da pišem pregledajući fotografije nastale na Zoranovim i mojim zajedničkim putovanjima. One nisu budile samo sećanja na mesta koja smo posećivali, nego, pre svega i više od svega, emocije koja su ta mesta kod mene izazivala. Uz fotografije, bilo je lako vratiti se u trenutak koji je ostavio trag dublji od osećaja ispunjenosti turističke potrebe i želje da se vidi i doživi nešto novo. Taj trag je često bio oživljavanje davnog iskustva ili doživljaja. Neka mesta su u meni izazvala reakciju na globalne probleme, pa su tako nastale nekolike angažovane pesme. Sasvim neočekivano su se u toku tog procesa probudila sećanja i na moja ranija putovanja, pa su se u ovoj knjizi, pored fotografija Zorana Vujanovića, našli i neki moji svetlopisi.

Putopis započinjem na vrhu planine Haleakala na havajskom ostrvu Maui, na mestu gde sam, iščekujući zalazak sunca, doživela jednotu zemaljskog i nebeskog. Završavam ga u rodnoj Srbiji, u koju sam se vratila posle gotovo tri decenije života u inostranstvu, na planini Tari, na mestu gde sunce najuzbudljivije izlazi.

Između ta dva vrhunca su lirske slike i fotografije mesta koja sam posetila ili u kojima sam živela poslednjih dvadesetak godina.

"Knjiga br. 3 je treća knjiga iz edicije Poslovice i izreke. Knjiga se sastoji od 100 odabranih tema koje su opisane srpskom poslovicom ili izrekom. Svaka tema upotpunjena je originalnom ilustracijom našeg poznatog akademskog slikara Luke Dedića.
Zlatan lanac slobodu ne pruža je stara srpska poslovica koja se nalazi u okviru teme Lanac. U okviru iste teme nasumičnim odabirom iz baze od 70.000 poslovica sveta, prikazano je 20 poslovica i izreka drugih zemalja. Na taj način, čitalac ima priliku da se upozna i sa poslovicama iz Vijetnama, Gruzije, Portugalije i mnogih drugih država.
Treća knjiga sadrži teme koje počinju početnim slovima od L do N. Edicija sadrži 6 knjiga koje skupa obuhvataju celu azbuku. "

"Knjiga prati priču glavnog lika Selia, momka koji se upliće u najrazličitije situacije, čvrsto verujući da ,,smrt posećuje svako dete iz favele svakoga dana kada mu roditelji odu na posao"."
Stvarnost i fikcija se prepliću sve vreme, stvarajući nam priču o životu koji se odigrava u Brazilu."

"Žilijen Grak je literalni pseudonim francuskog pisca Luja Poarijea. Ovo nadrealistično izdanje je objavljeno u Francuskoj 1938. godine. ""U zamku Argol, roman je u kome se, nesumnjivo po prvi put, nadrealizam okreće slobodno samom sebi da bi se suočio sa velikim iskustvima prošlosti i procenio, podjednako pod uglom osećanja kao i lucidnosti, ono što se dalo očekivati od njegovog osvajanja."" Predrag Todorović, prevodilac
"

Došavši u Srbiju, ruska umetnica Sofija Ječina se zaljubljuje u našu zemlju i odlučuje da svoje impresije i dogodovštine prenese na papir. Knjiga je obogaćena Sofijinim originalnim slikama inspirisanim raznim delovima Srbije i svakodnevnim životom u Beogradu.