ROMANI

Na ovom mestu u knjizi, gde nakon intenzivno proživljenih pripovedaka zastajemo čisto kako koricu ne bismo sklopili prebrzo, očekivala bi se kakva analiza ili makar jednostavna urednička sinteza pročitanog. U skladu s poetikom ove knjige, gde nema mesta za tirade i pojašnjenja, to se neće desiti.
Prilikom odabira pisaca koji će se naći u ovom nevelikom zborniku urednik se vodio ličnim čitalačkim preferencijama koje je teško, ako ne i nemoguće, obrazložiti u nekoliko književno-teoretičarskih pasusa. I da je takve rečenice moguće formirati, one bi čitaocima mogle poslužiti samo kao povod da ponovo pročitaju poslednju rečenicu neke od pripovedaka kako im ono poslednje pročitano ne bi bila neka suvoparna akademska misao o književnosti.

No umesto pogovora, recimo za kraj barem ovo: postoji nešto što povezuje sve narative, nešto sadržano u samom naslovu zbornika. Priroda užasne ljubavi razlikuje se od pripovetke do pripovetke, razlikuju se i užasi koji su njen neodvojivi deo, ali zajedničko im je to što je u svakoj priči ljubav nekontrolisana. Ona razobličava stvarnost, njoj će se povinovati fabula, junaci, skice enterijera i eksterijera. Kroz ljubav će se prelomiti svako drugo osećanje, ostavljajući trag na zadihanim junacima pripovedaka.

Na kraju, ljubav će uništiti sve što je stvorila. Ona je stvorila i ove priče, ali su one, na čitalačku sreću, neuništive i svedočanstvo su jednog intenzivnijeg sveta.

Kada smo počeli da radimo na ovoj knjizi, potpisnik ovih redova je o Idolima znao samo da ne mogu da spavaju i uče bez nje. Vođen predrasudama i nedovoljnom upućenošću, početak rada na ovoj knjizi je kao jedinu referentnu tačku imao autorkinu strast prema ovom bendu i svemu što su oni radili i predstavljali. Strpljivo radeći na ovoj biografiji benda, autorka je otkrivala pre svega meni, a onda i vama koji se odlučite da je pročitate, svet dečačke (ne)snalažljivosti, religijskog misticizma, kraja adolescencije, opskurnih sovjetskih pesnika, nesrećnih ljubavi, pogrešnih životnih izbora, preispitivanja osnovnih životnih načela… Čitajući ovu knjigu, otkrićete pre svega kako je moguće da je jedna grupa tako različitih ljudi uspela da kroz alhemijski proces, sa ne previše muzičkog znanja (što za rock and roll nikada nije bila presudna stvar), stvori muziku koja već skoro četiri decenije uspeva da i dalje bude inovativna i provokativna. Njihove različitosti (kulturne, ekonomske, intelektualne i mnoge druge) tokom perioda od ne više od četiri godine, vodile su ih u najrazličitija iskušenja koja su na kraju rezultirala i definitivnim razlazom. Pucala su prijateljstva, gitare, menjali su se članovi benda, ali kada se podvuče crta ispod svedočanstva uobličenog u ovoj knjizi, ostaje jedan album koji je 1985. godine proglašen najboljim albumom jugoslovenske muzičke scene. Nadam se da će vas ta neupitna činjenica podsetiti ili naterati da otkrijete album Odbrana i poslednji dani, koji večno svež stoji kao testament jednog vremena, nepresušne kreativne energije i duhovne povezanosti ovih beogradskih dečaka.

Vladimir Manigoda


Ana Marija Grbić, rođena 04. 10. 1987. godine u Beogradu gde trenutno pohađa doktorske studije iz književnosti i predaje kreativno pisanje. Izdala je zbirku pesama Da, ali nemoj se plašiti (Prvenac) 2012. godine, poemu Venerini i ostali bregovi (LOM) 2014. godine i Zemlja 2.0 (Arete) 2017. godine . Idejni je tvorac pesničke organizacije ARGH!