"Svanuće dan " je optimistička poruka iza koje se krije jedna visprena analiza poslednjih 50 godina života u Srbiji iz koje možemo mnogo naučiti, ali i postaviti sebi ozbiljno pitanje poput onog, koliko treba biti budan da bi doživeo svitanje? Kroz sudbine običnih ljudi, učesnika studentskih protesta 1968. godine autor nam memoarski sugeriše da nam je buđenje svesti obaveza, ali nas kroz niz anegdotskih situacija suočava sa sopstvenim mentalitetom i navikama.
U ovom romanu autor govori da čoveku treba mir i radost svaki dan, pa čak i kad napravi grešku, on treba da živi s tom greškom i da se raduje životu, a ne samo da razmišlja o učinjenom propustu. Početak priče je smešten u Americi a drugi deo priče se odvija u Srbiji.
„Vetrovi sa Himalaja“ je prvi roman Beroslava Stojanovića, koji govori o filozofiji života, o tome da ljudi treba da vole i da se raduju onome što imaju, a ne da tuguju i pate zbog onoga što nemaju. Priču je jednim delom smestio na Tibet gde ljudi mirno žive u skladu sa prirodom. Drugi deo priče se odvija u Srbiji u kojoj su mnogi prihvatili američku i evropsku trku za novcem, pa se često raduju stanu, automobilu, nameštaju, odeći ili obući i drugim materijalnim dobrima. Oni su sretni samo dok to ne nabave. Ukoliko postignu cilj, prestaje radost i počinje razmišljanje i borba da se neka nova stvar nabavi, pa i nervoza i sekiracija što se to nema. Ljudi naprosto zaborave da se raduju onome što imaju, nekim običnim sitnicama, jer upravo je to ono što život svakog od nas čini izuzetnim.
