ROMANI

Roman Grumen podno Prokletija Borislava Kosanovića je snažna i potresna priča inspirisana stvarnim događajem iz 1985. godine, kada je Srbin Đorđe Martinović brutalno napadnut na svojoj njivi u Gnjilanu. Kosanović ovu tragičnu epizodu koristi kao osnovu za fiktivnu priču o Đorđu Ognjanoviću iz sela Ognjanovo, osvetljavajući stradanje pojedinca koje simbolizuje širu tragediju srpskog naroda na Kosovu i Metohiji.

„Ono što osećam, to je univerzum bola. Kao treća strana, pred ovim mogu samo da zaćutim“ – Peter Handke

Omeđen koricama ove knjige, roman Borislava Kosanovića donosi priču o Orahovcu omeđenom rovovima te 1998. godine. Oni koji su u njemu tada živeli prepoznaće njegove ulice i ljude, žarku želju za životom, prepoznaće strahove od snajpera i rafala, ali i bol ljudi za najmilijima odvedenim sa radnih mesta, s ulica, iz svojih kuća. Ovo je roman koji se čita u dahu. Ni lakšeg stila pisanja, ni teže istine koja se nudi čitaocu na putu ka spoznanju istine. Pred vama su stranice ispisane krvlju i suzama, stranice bola i ponosa, ljubavi ka svetoj kosovsko-metohijskoj zemlji i žrtvi za istu.

Ovo je moj Orahovac. U njemu su moji ljudi, u njemu sam pronašla sebe, svoj strah i neizvesnost. U rečima sveštenika iz Ognjanova pronašla sam Hrista spremnog na stradanje zarad istine i pravde. U očima Stefana Ognjanovića pronašla sam svoju ljubav ka kosovsko-metohijskoj zemlji.
Kosanović je progovorio o malim ljudima i njihovim ljubavima. Progovorio je o Dragutinu i Fadilju, o komšijskoj vernosti i žrtvi za druge. Iako stotinama kilometara daleko, preneo je istinu kao da je svedok i učesnik događaja.

Nastavljajući da prati likove iz romana Grumen podno Prokletija, autor seli radnju u Orahovac i prati sudbine više srpskih porodica koje su se našle u centru dešavanja 1998. godine. Čitam i ponovo preživljavam sve prateći sudbine likova. Zagledam se po ko zna koji put u oči Danke iz Orahovca i Stefana iz Ognjanova.

Kroz mučenja, traganja, susreta sa zarobljenim Srbima iz Orahovca, Retimlja, Opteruše, pisac nas vodi putevima koji danas nose nazive putevi „OVK“.

Istina teška i bolna. Naoružajte se snagom i strpljenjem, budite spremni na spoznanje istine, one koja dodiruje dušu i poziva na nezaborav.

Neka prošaputane reči ponese topli povetarac tvojim širinima, moja ravnico...

Svedočanstvo jednog vremena nezamislivih protivrečnosti, gorko ali izuzetno vredno, ovo je predeo u koji se pristizalo sa svih strana. Mnogih svedoka tog vremena više nema, neki su posustali, kao igračke potrošenih baterija, umorni od nemilosrdne igre v(j)etrova koji duvaju sa svih strana, preteći da nam zauvek izbrišu tragove i sećanja.