ROMANI

Nastavak kultnog romana Milijarder

Nikola Vacić je ćutljiv, povučen mladić koji nema para, posao, devojku, a nema izgleda da će se uskoro njegova situacija promeniti. Nakon majčine smrti on ostaje sam u stanu na četrnaestom spratu solitera na Voždovcu i jedinu svetlu tačku u njegovom životu predstavljaju povremeni razgovori sa komšijom Vladislavom Minikom, penzionisanim profesorom komparativne književnosti.

Luj de Klontenon je samouveren, otmen vojvoda koji još nije napunio ni tridesetu a ponaša se kao da je ceo svet njegov. On živi u luksuznom stanu u osmom arondismanu u Bulevaru de Kursel u Parizu, izlazi u najelitnije restorane a devojke se oko njega otimaju.

Kad saznaju da su naslednici Vladimira Konstantinovića, najbogatijeg Banaćanina svih vremena, Nikolin i Lujev život će se preokrenuti. Pored velikog novčanog iznosa, njihov biološki otac o kome ništa nisu znali ostavio im je vulkansko ostrvo u Južnom moru. Otkrivajući rajsko ostrvo s najuređenijim društvom na planeti, Nikola i Luj moraće da se suoče s istinom o svome poreklu ali i s misterioznom Es, gospodaricom Ostrva, o kojoj kruže priče da je vudu veštica, havajsko božanstvo i kraljica ajkula.

U ovom uzbudljivom romanu Ivan Ivanji ispisuje upečatljivu pripovest o preobražavajućoj sili novca, egzotičnim predelima i putovanjima koja nam zauvek menjaju život.

Životopis rimskog imperatora i filozofa koga su hrišćani proglasili za otpadnika.

Istorijski roman Julijan, pored romana Konstantin i Dioklecijan, spada u opus magnum Ivana Ivanjija jer verodostojno i uverljivo oživljava vreme i okolnosti u kojima se u Rimskom carstvu širila i ustoličila nova religija Hristovih sledbenika.

Poslednji roman iz Ivanjijeve trilogije o rimskim carevima poteklom sa naših prostora, Julijan je priča o nadarenom i obrazovanom vladaru koji je poslednji pokušao nemoguće: da u Rimsko carstvo vrati mnogobožačku religiju predaka, zbog čega je bio anatemisan i prozvan Apostata (otpadnik).

„Kod ovog rimskog imperatora ima nečeg univerzalnog u mehanizmu vlasti: oko njega su bili ljudi koji su pod Dioklecijanom proganjali hrišćane, pa su pod Konstantinom postali dobri hrišćani, a pod Julijanom su opet ustali protiv njih“, kaže pisac u jednom osvrtu na roman. Julijan je živeo samo 27 godina, politikom je počeo da se bavi kasno, sa dvadesetak godina, jer je prvo hteo da bude sveštenik pa onda filozof, a i sam je pisao neoplatonske rasprave. Nespreman je postao vojskovođa, ušao je u Galiju i dobijao bitke čitajući Cezara i, na kraju, prevaren i izdat, poginuo herojskom smrću prilikom opsade persijskog grada Ktesifona na Tigru.

Njegove mladićke godine u Atini, kada se posvetio proučavanju helenske književnosti i filozofije i družio sa najznačajnijim misliocima i umetnicima onoga vremena, njegova pravičnost, uzdržanost i skromnost kao rimskog cezara, „dostojnog da vlada drugima jer je umeo da vlada sobom“, i nadasve njegov kratak a bogat i ispunjen život – najviše su razgorevali maštu pokolenja jer je Julijan, od svih stotinak rimskih careva, bio jedini koji svojim plemenitim pregnućima i kratkotrajnom vladavinom ostao upamćen kao najtragičniji i najplemenitiji među rimskim carevima.