ROMANI

Glavna junakinja romana "Susreti u prošlosti“ željna je okršaja sa sudbinom, kako uostalom i sama tvrdi. Poput modernog trubadura ona, ranjiva ali odvažna, luta između rodnog grada za koji je vezuju protivrečna, često košmarna osećanja, Pariza i drugih evropskih metropola. I upravo kao i drevni trubadur, to čini sećajući se i kao omamljena utirući sama sebi put sećanjima na ljubav prema mladiću, Francuzu.

Odnos između one koja pripoveda priču i njenog voljenog, dat je kroz svojevrsnu ekspertizu, bespoštednu vivisekciju ne samo osećanja, već i jezika, kroz analizu svakog pokreta, svakog voljno ili nevoljno učinjenoog dela. A ukupnost svega toga su upravo ona i on. Reči nisu uvek argumenti, tvrdi Marija Manojlović - reči su nagoveštaji onoga što se (možda) zbilo.

Čovek koji nestaje I devojka koja traži svoju budućnost jedinu utehu nalaze u igri. Izmešteni iz vremena, u svetu beskrajnih mogućnosti, oni ispituju sopstvene granice. Bez straha od toga šta nosi sutra prepuštaju se jedno drugom u potrazi za samim sobom. NJihov odnos oslobođen je konvencija i odgovornosti.

Da li će uspeti da ga održe ili će na tom putu neminovno izgubiti jedno drugo?

Drugi po redu roman mlade autorke Marije Manojlović. Psihološki roman.

Knjiga o Mikiju Manojloviću nije klasična monografija. Ona, čak, nosi podnaslov automonografija jer je satkana od više od 60 intervjua koje je slavni glumac dao raznim medijima u poslednjih 25 godina. U njima je Manojlović sve rekao: o glumi, filmu, pozorištu, kulturnim prilikama, kulturnim radnicima, svetskim zvezdama, ljubavi, prijateljstvu… Manojlović je, tako, celog sebe izneo na scenu, predstavio se vatrometom sjajnih ideja i mudrih, doslednih stvaralačkih stavova. Zato je, posle otkrivanja sebe i pokazujući evo, ja sam to i postavio svim drugim pitanje A ko si ti?

Posle više od 70 odigranih uloga u filmovima, više od četrdesetak u najvećim pozorišnim komadima i na desetine u televizijskim serijama, Miki Manojlović kao da ima pravo na to pitanje. Manojlović je obeležio stil naših dana, kako je pisao jedan kritičar, i sluga i gospodar scene, plemić glume, dodao je drugi. I zato se ova monografija, na 350 stranica, o jednom od naših najuzvišenijih glumačkih izdanaka i čita kao što se i gleda uzbidljiva, bogata, raskošna i zavodljiva pozorišna igra.