ROMANI

U impresionističkoj svetlosti gradića Kijbef, jedan čovek i jedna žena, francuski ljubavnici, traže utočište, zaborav u kafeu hotela „Marina“. Oni se vole kroz sećanje na njihovu ljubav. U tom okviru, tako bliskom Margerit Diras, još jedan čovek i jedna žena, engleski ljubavnici: Captain pred čašom crnog pilsena i njegova žena ispred čaše burbona. Već na prvi pogled vidi se da Captain voli tu ženu uništenu alkoholom, možda nekad lepu.


Dva francuska glasa mešaju se sa dva engleska kojima se katkad pridružuju glasovi ljubazne vlasnice kafea „Marina“, njene radoznale kćeri, i žagor gostiju koji dolaze i odlaze. Možda sve to nije dovoljno za jedan roman, ali za dirasovski jeste. Čitalac prisustvuje kraju jedne ljubavi − ljubavi za koju se postavlja pitanje da li je i postojala − i poslednjim zracima druge ljubavi koja se upravo gasi, tu u tom kafeu, tog letnjeg popodneva u Kijbefu.

Na seansama psihoanalize lekar pažljivo sluša Margerit Diras i čuje i ono što nije kazala. I onda joj daje savet: „Vama nije potrebna psihoanaliza. Za vas je rešenje: pisati."" Knjiga koja tad nastaje pod njenim perom, koju će nazvati Moderato cantabile, opisuje njenu razornu ljubavnu avanturu, pa je tako i ovaj roman, kao uostalom i svi ostali njeni romani, autobiografskog karaktera.

Banalna svakodnevnica An Debared, koja se sastoji od vođenja sina na časove klavira i ispijanja vina, biva prekinuta stravičnim zločinom u punom kafeu: nepoznati mladić, pred svima, ubija ženu koju voli. Taj zločin je ostavio toliki utisak na An Debared da se ona više puta vraćala na mesto zločina i tu uspostavila vezu sa mladićem koji je takođe bio svedok ubistva. Njih dvoje sede, piju vino, zamišljaju ljubavni odnos ubice i žrtve i pokušavaju da dokuče zašto je do njega došlo.

"Nedostaje nam Bog. Ničim se ne može uticati da se ne pojavi ta praznina koju otkrivamo jednog dana u
mladosti. Alkohol je stvoren da bi se podnela praznina univerzuma, balansiranje planeta, njihovo
nepokolebljivo kružno kretanje u prostoru, njihova ravnodušna tišina prema vašem bolu. Čovek koji pije je
interplanetarni čovek. On se kreće u interplanetarnom prostoru. Tu on vreba. Alkohol uopšte ne pruža utehu,
on ne popunjava psihološki prostor pojedinca, on samo zamenjuje nedostatak Boga. Ne teši čoveka. Naprotiv,
alkohol podržava čoveka u njegovom ludilu, prenosi ga u najviše predele gde je on gospodar svoje sudbine.
Nijedno ljudsko biće, nijedna žena, nijedna pesma, nikakva muzika, nikakva književnost, nikakvo slikarstvo ne
mogu da zamene alkohol u ulozi koju on ima kod čoveka; iluziju najvećeg stvaralaštva. On je tu da je zameni.
Pored svega, on predstavlja deo sveta koji bi trebalo da veruje u Boga, a koji više ne veruje u njega."

„Ljubavnik" je objavljen u leto 1984, i nekoliko meseci kasnije dobio je Gonkurovu nagradu za najbolji roman godine. Od tog trenutka, sa tiražom od dva miliona primeraka, koji se neprestano povećavao, „Ljubavnik" je postao najčitaniji i najprevođeniji francuski roman svih vremena. Preveden je na 43 jezika.

„Veoma rano u mom životu postalo je suviše kasno. U osamnaestoj godini već je bilo suviše kasno. Između osamnaeste i dvadeset pete, moje lice pošlo je u nepredviđenom pravcu. Ostarila sam u osamnaestoj godini. Ne znam da li je tako sa svima, nikada nisam pitala." (odlomak iz romana)

„Smešimo se. Pitam ga da li je uobičajeno biti tužan kao što smo mi. Kaže mi da je to zato što smo vodili ljubav po danu, u vreme najveće vrućine. Kaže da je posle uvek užasno. Smeši se. Kaže: i kad se voli i kad se ne voli, uvek je užasno. Kaže da će to proći noću. Kažem mu da to nije samo zbog toga što je bilo po danu, da sam obuzeta tugom koju sam očekivala i koja proizilazi iz mene same. Da sam uvek bila tužna. Da vidim tu tugu i na fotografijama na kojima sam sasvim mala. Da bih danas toj tuzi, iako prepoznajem da je to ona ista koju oduvek osećam, mogla gotovo da dam svoje ime, toliko mi je slična." (odlomak iz romana)

Margerit Donadije, poznata kao Margerit Diras (1914 — 1996), bila je francuski romanopisac, dramatičar, scenarista, esejista i režiserka avangardnih filmova. U svetsku književnu baštinu je ušla kao jedna od najprevođenijih i najproučavanijih francuskih pisaca. Rođena je u francuskoj koloniji Indokini. Bila je aktivan član Komunističke partije Francuske i Pokreta otpora za vreme Drugog svetskog rata. Dobar deo književnih znalaca i čitatelja Margerit Diras smatraju autorkom čija dela sadrže izrazitu feminističku crtu u pristupu temama i likovima, ali i formi književnog teksta. Njeno najpoznatije i najbolje delo je autobiografski roman Ljubavnik (fran. L' amant) u kojem opisuje svoj život u siromaštvu i ljubavnu aferu koju je imala sa samo petnaest i po godina. Napisala ga je sa 70 godina.