ROMANI

Neki kažu da je za autora najteže napisati drugu knjigu. Za izdavača tog pisca objaviti tu drugu knjigu još je teže. Pogotovo ako mu je prethodnu (prvu) objavio drugi (prvi) izdavač. Zašto? Zato što drugu knjigu javnost ima sa čime da uporedi, pa je odgovornost i autora i izdavača veća. Dakle, posle romana The Box, Slavoljub Stanković vrlo temeljno potvrđuje da spada u ne baš preveliki krug (još) svežih, izrazito urbanih autora. Split je knjiga o duboko skrivenoj intimi koja, maskirana prozirnošću i suptilnim osobenostima jezika, rasvetljava život u dve poslednje decenije glavnog i još jednog glavnog junaka - dve presudne decenije za jednu danas nepostojeću i dve postojeće kulture čija je razlika u sličnostima.

Nekoliko finala svetskih prvenstava u košarci (1970, 1978, 1990. i 1998) u kojima reprezentacija Jugoslavije postaje svetski šampion, priča je o više nego „održivom“ sportu i državi koja nestaje. Ovaj proces postojanja i nestajanja pratimo kroz kombinovani radio prenos emisije „Vreme sporta i razonode“ sa uključenjima Radio Beograda, Zagreba, Sarajeva i Ljubljane (sa onim čuvenim „Zagrebe, da li se čujemo?“ i prekidima na vezama).

Prvaci sveta je roman vratolomnih i duhovitih dijaloga, hitrih i britkih, koji kao da podražavaju brzinu i kratkoću košarkaških akcija. Retko kada reč može da uspešno interpretira sliku. Teško to čini i izgovorena reč (u radio-prenosu), a kamoli napisana reč. U Stankovićevim dijaloškim mini bravurama vraća se uživo mentalitet naroda i narodnosti, od bosanskih hajvana, ljubljanskih pankera, zagrebačke ćutnje do sluđenih zidara Crnotravaca koji postaju roštiljdžije.

U direktnim prenosima reprezentacija Jugoslavije bravuroznom igrom „uništava“ i Ruse i Amerikance, a država samu sebe; Jugoslavija od vrha (sporta) do dna (društva).

Komponovan kao omnibus, roman Prvaci sveta nudi more interpretacija, ali iznad svega – omaž nepostojećoj zemlji i njenim sportskim junacima.



Vladislav Bajac