„Roman Valentina Matića je zahvalno štivo za nekoliko neovdašnjih generacija čitalaca (mladi između 25. i 52. ili koja godina pre ili posle toga!) koje su deo planetarne priče o tektonskim društvenim pomeranjima socio-političko-ekonomskog miljea, knjiga za sve one koji traže svoj put i ne nalaze ni put ni izbor a duh i egzistencija su im dovedeni u pitanje a oni „napreduju bez oružja“.
Gledajući se oči u oči sa smrću, protagonista autobiografskog romana Smrt je uvek tako blizu pripoveda iskrenu priču o dvadeset osam dana provedenim u bolničkom krevetu. Lebdeći između života i smrti, autor priziva drevne simbole, mitove i legende, filozofe i mudrace, koji ga vode ka unutrašnjoj svetlosti i Istini.
