„Priče iz Jordana. Putopis 1981-1983“ ispisane su literarno slikovito i osećajno, pretvarajući putopis u štivo koje čitalac ne može da ostavi sve dok ne dođe do kraja, iako je njegov sadržaj tih i smiren. Autorka s lakoćom isprepliće beleške o ljudima i događajima iz svakodnevice sa pričama o Jordanu. Pri tome, ona je nepristrasni, temeljno obrazovani i radoznali posmatrač sklon minucioznim zapažanjima i pripovedač prijatnog glasa koji toplim bojama slika predele i ljude koje sreće i pažljivo prenosi čitaocu svoja saznanja o životu, kulturi, istoriji i podneblju koje upoznaje.
Osobenost Lukićevog pripovedanja, pored (kao uzgred) iznošenja zadivljujućih činjenica o najneobičnijim vremenima, mestima i događajima, sigurno jeste pomalo detinjasta, a u stvari brižna očinska iskrenost, koja naprosto izvire iz njegovog srca, prepunog ljubavi. Kako drugačije tumačiti SMS pozdrav za laku noć: „Mirno more, maestral u jedrima, zvezda u oku i spokoj u duši, Plava Ptico“. Ili, na primer: “Jedan san obično sanja jedan čovek. Ako isti san sanjaju dva čoveka, onda se to zove ljubav.“
