ROMANI

Pet godina nakon jednog od najnagrađivanijih srpskih romana dvadeset prvog veka - Ostataka sveta, dosadasnjeg vrhunca petoknjižja Igora Marojevića ETNOFIKCIJA - autor objavljuje novi roman, zavrsni deo pentalogije. U osobenom pripovedackom postupku, Martin Inić vodi čitaoca kroz vrtložne spirale istorije i lične nesigurnosti.

1. Хороший рассказ - тот, где просто есть хорошая история (интересная и интригующая фабула с неожиданным поворотом). Эта хорошая история происходит в настоящее время (в момент ее написания) повсюду, где «странствовал» ее автор: на Аде-Циганлии, в Сараево, в Нью-Йорке, Париже, Дубровнике или в каменистой Герцеговине, крае воинов. Одним словом, весь мир в ее руках, как на ладони. 

Jedan od najuspešnijih srpskih trgovaca šljivom u XIX veku, ,,plavo zlato" izvozio je u evropske prestonice, čak i preko bare - u Ameriku , radan, bez poroka, ponavljao je da dela govore više od hiljadu reči, voleo je svoju braću, i sve što je stekao ostavio je otačastvu.

Usamljena žena, plemenita, dostojanstvena, čvrstih uverenja, štedljiva, pobožna, podelila je sve što je stekla siromašnim učenicima da se obrazuju i postanu nova srpska inteligencija

Proizvođač hrane, trgovac, industrijalac, gradiljelj, kulturni delatnik,, mecena, zastitnik, i prijatelj istaknutih umetnika, dobročinitelj koji je ostavio trajan pečat vojvođanskoj ravnici.

Veliki patriota, borio se za istinu, pravdu i očuvanje srpstva. Učestvovao u ključnim oslobodilačkim ratovima, bez dlake na jeziku, junak za primer, i srce i dušu i sve što je uštedeo ostavio je otečesetvu.

Roman DON HUAN Siniše Pašćana žanrovski predstavlja tipičan primer trilera, sve populatrnijeg pristupa u razotkrivanju nataloženih muka kroz koje prolazi jedna zemlja u tranziciji. Ali Pašćanu je žanr samo dobar okvir za sliku u kojoj prepoznajemo sadašnjost obojenu isključivo tamnim tonovima. Milje u kome su kreću junaci romana DON HUAN su noćni klubovi, ulica, ali u prestižnim delovima Beograda...

Živimo i životarimo u džinovskoj baruštini prepunoj opasnosti od krokodila, aligatora i drugih gmizavaca - u ljudskom obličju. Bačeni bez milosti u ljigavu, zagađenu masu od života, pokušavamo da zaplivamo do spasonosne obale, ali u tome često ne uspevamo. Menjamo, pri tome, i stil, ne birajuću ,,da", no samo nekolicina uspešno isplivala. Kada se domognemo ,,obećane zemlje", razočarani shvatamo uzaludnost svojih napora i nagonski krećemo dalje kao da ne primećujemo i ne osećamo koliko smo izgubili od svoje ljudskosti, koliko smo duševno i fizičko osakaćeni. A život nastavlja da traži nove žrtve, sudbinsko kolo sreće se okreće. U takvom ljudskom zverinjaku žive junaci romana ,,Amerikanac u Beogradu"...

Danko Popović je pisac u čijem se celokupnom proznom opusu na umetnički relevantan način sažima nekoliko tema i osvetljavaju suštinska egzistencijalna, istorijska i moralna pitanja vezana za sudbinu srpskog naroda.

Danko Popović je pisac u čijem se celokupnom proznom opusu na umetnički relevantan način sažima nekoliko tema i osvetljavaju suštinska egzistencijalna, istorijska i moralna pitanja vezana za sudbinu srpskog naroda.

Danko Popović je pisac u čijem se celokupnom proznom opusu na umetnički relevantan način sažima nekoliko tema i osvetljavaju suštinska egzistencijalna, istorijska i moralna pitanja vezana za sudbinu srpskog naroda.

Danko Popović je pisac u čijem se celokupnom proznom opusu na umetnički relevantan način sažima nekoliko tema i osvetljavaju suštinska egzistencijalna, istorijska i moralna pitanja vezana za sudbinu srpskog naroda.

O kakvim pričama i o kojim pesmama je reč? Priče su o tome kada su i gde, kako su i zašto, kojim povodom nastale narodne (varoške, svečane, patriotske i druge) pesme koje narod peva ili sluša na medijima i raznim manifestacijama. Ko im je autor čije je ime poznato ili se zaboravilo. Mnoge pesme nemaju priču ili su zaboravljene.

Inspirisana istinitom pričom…

… Amerika, u kojoj je jedini bog novac, bila je poziv na gramzivost,
na pohlepu, na gomilanje svih dragocenosti. U isto vreme,
trošenje novca bio je kategorički imperativ kapitalizma, kupovati
sve nove i nove stvari, najnovije marke automobila, najluksuznije
kuće, ograđivati se od običnog sveta sve većim bedemima,
sve višim ogradama, kamerama, čuvarima,
opasnim
kerovima… Ostajati sve usamljeniji u svetu gde je najvažnije
sačuvati bogatstvo i privatnost, sakriti se od svih i od svega…
Umreti u samoći, bez prijatelja, bez ljubavi, u zidinama svojih
dvoraca, jer nikoga nisi voleo dok ti je bog bio novac, nikome
nisi verovao da te voli zbog tebe samog, a ne zbog tvog
bogatstva…

Nije slučajno što se u dobrom delu jedinstvenog ciklusa BEOGRADSKO PETOKNJIŽJE pripoveda o  protagonistima-došljacima:takva pozicija, kao u vrhunskim izdancima beogradskog stila poput Uskokovićevih Došljaka i Andrićeve Gospođice omogućuje distancu i slojevitiji uvid u grad. Sigurno znamo da je BEOGRADSKO PETOKNJIŽJE Igora Marojevića jedan od najboljih načina za sagledavanje promena koje je naslovni grad, sa svojim žiteljima, pretpreo devedesetih godina prošlog i početkom ovog veka.

Sadržaj : 24 ZIDA; TUĐINE; PARTER

„Čovek koji nije bio u Italiji uvek je svestan inferiornosti, jer nije video ono što se od čoveka očekuje da vidi”, primetio je engleski pisac Semjuel Džonson 1776. Grand Tour (gran-tur), kultno putovanje kroz Evropu koje se završavalo produženim boravkom u Italiji, kao običaj prvenstveno britanskog plemstva i bogatih zemljoposednika, imao je često za poslednju, vaspitnu ulogu, seksualno obrazovanje, gde je etapa u Veneciji dugo služila za vidanje ljubavnih jada uz erotski program.Većina ljudi elizabetanskog doba smatrala je Italiju carstvom uživanja i vradžbina. Oni koji su mogli, putovali su u Veneciju, Firencu ili Rim, tri glavne destinacije Grand Tour-a, i uživali u njihovim renesansnim plodovima, duhovnim, misaonim ili telesnim. Oni koji to sebi nisu mogli da priušte, gutali su italijanske priče i slušali putnike, žudeći da saznaju više o toj čudesnoj zemlji kultivisanih dvorova, koja ima najbolje umetnike i arhitekte, najbolje naučnike, najrečitije govornike, najzavodljivije žene u Evropi, ali i najopasnije ljude, vične bodežu i otrovu!

Ovo je jedna od najznačajnijih Kaporovih knjiga: u njoj je ispričana teška muka i gorčina gubitka. Hronika je, doista, Kaporova zavetna knjiga, u koju je stao ako ne ,,čitav život", a ono njegov dobar komad.

Čuvar adrese je najteže i najnesrećnije zanimanje. To je osoba kojoj su svi pobijeni, pomrli i nestali, a ona jedina ostala da čuva adresu i grobovr. Otuda tragično osećanje dominira knjigom. Dirljiva knjiga o književnom stasavanju, o ljubavi i prijateljstvu.

Poslednji let za Sarajevo se može čitati kao avanturistički, pikarski roman, jer je njegov junak profesionalni putnik,stjuard, letač koji dobar deo života provodi na nebu i obilazi sve kontinente. Knjiga se može i doživeti kao porodični roman u čijem je središtu odnos otac - ćerka posle razvoda braka. Mnogi će je radije čitati kao istorijski roman, jer naslov upućuje na Kaporov rodni grad Sarajevo i na poslednji let neobičnim avionom...

Pustolovni roman o konte Niku Kažanegri, vršnjaku dvadesetog veka, koji posreduje u trgovini falsifikovanim slikama i u dubokoj starosti poverava piscu romana da sredi njegove nezavršene memoare.

Ovo Kaporovo delo najtačnije objašnjava šta je to što se naziva „duhom Beograda“. Sačinjavaju ga priče, odlomci, anegdote i neobične biografije žitelja Beograda koji je za Kapora bio nepresušna inspiracija više od pedeset godina.

Knjiga je sastavljena od priča i odlomaka, anegdota i čudnih biografija žitelja ovog grada, probranih iz nekoliko knjiga od četrdesetak koliko ih je napisao ovaj autor bestselera. Knjiga je na francuskom jeziku.

Kako je živeti na moru, tačnije na Primorju? Jedini koji o tome godinama.piše je Nikola Malović, najpoznatiji srpski Mediteranac!

Da li bi pravi naziv države trebalo da glasi Crna Gora i Boka Kotorska? Kako se promišlja u palati nacionalnog Bokelja, šta je dondo, kako izgleda rajska plaža, jesu li primorci mravi a turisti cvrčci, a koji su sve zaštitnici pomoraca osim Sv. Nikole. Kakav duh vlada nedeljom, šta se jede na obali, kvare li turisti starosedeoce ili starosedeoci turiste? - piše Malović u prvoj celini pod nazivom More Boke Kotorske.

Druga celina, *More Srbije i Crne Gore*, tumači komplikovane odnose između Srbije i Crne Gore i Crne Gore i Boke Kotorske, relaksira čitaoca fenomenom sezonskih senzualnosti i seksualnosti, te podučava istorijskim lekcijama o povezanosti srpskog mora i kopna.

Finalna celina *Druga mora i novo nebo, potkazuje otuđenu globalističku elitu, otkriva koliko je bilo Srba Bokelja pod ruskom carskom pomorskom zastavom. Da li je kapetan istovremeno bio i sveštenik na moru, ko je bio otac srpskog pravoslavlja u Americi, šta nas čeka u geopolitičkim ratovima kolektivnog Zapada i Rusije, te - u tekstu svih tekstova - odgovara na pitanje postoje li viševekovna svedočanstva o Hristovom vaskrsenju.

Priče o kosmopolitskom pobožnom gradu, opasnom, oslobođenom, gradu iz hiljadu i jedne noći…

Nijedan drugi grad, osim možda Rima, ne predstavlja takvu riznicu značajnih i lepih spomenika, od kojih su mnogi kakvi su bili u srednjem veku, dodajte uz to liniju piramida i peskom zasutih grobnica iz egipatskog Starog carstva, i dobićete skladište ljudskih dostignuća koje prevazilazi sve na svetu.

Knjiga o jedinom gradu na svetu čija je dramaturgija pisana po tri svete knjige: Bibliji, Talmudu i Kuranu.

Iščekujte, onda, zvučni sudar tih svetova, predvečernji trenutak kada se tri različita poziva na molitve kao prepleteni kovit uzviju u zlatasto jerusalimsko nebo.

HALO, BEOGRAD je završni deo triologije zapisa o Beograđanima, njihovom gradu i životu u njemu, koju sačinjavanju i knjige 011 i ISTOK – ZAPAD.

HALO, BEOGRAD je knjiga zgodna za poklanjanje Beograđanima u tuđini da ne zaborave svoj grad.

ISTOK – ZAPAD je središni deo triologije zapisa o Beograđanima, njihovom gradu i života u njemu, koju sačinjavanju i knjige O11 i HALO, BEOGRAD.

Knjiga 011 je prvi deo triologije zapisa o Beograđanima, njihovom gradu i životu u njemu, koju sačinjavaju i knjige ISTOK – ZAPAD i HALO, BEOGRAD

Prvom izdanju knjige koja se ustvari zove „Od svakoga koga sam volela” predhodio je feljton u „TV reviji” koji se zavao „Svi moji muškarci”. Ovo je knjiga o životu autorke do 1993. godine, o tome kako je u njenom srcu, ostalo ponešto, od svakog koga je volela. Roditelja, dece, prijatelja, kolega, predstava, putovanja, pasa…

Danko Popović je pisac u čijem se celokupnom proznom opusu na umetnički relevantan način sažima nekoliko tema i osvetljavaju suštinska egzistencijalna, istorijska i moralna pitanja vezana za sudbinu srpskog naroda. Jedan od najvećih pisaca koje je Srbija dala.


Danko Popovič je slikar srspkog sela upravo u njegovoj punoj realnosti. Niko tako snažno kao on ne ulazi u anatomiju problema srpskog društva, polazeći od pretpostavke da smo uvek pre svega sami krivi za sopstvenu sudbinu.

… ili je to istorija malog naroda velikih stradanja, jeste li ovo zapravo, samo svedočanstvo o crnini koja kod Srba menja samo glave žena i majki, a čuva svoju jačinu i oštrinu bez obzira na godine i vreme koje prođe.

… Od prve do poslednje udovice sem imena razlike nema. Po teretu koji ih prati, po lomovima kućevnim i državničkim, po svojeglavim muškim glavama, po zgrčenom osmehu i umrloj nadi iste su kao da su vanvremenske bliznakinje, večite udovice…

Danko Popović je pisac u čijem se celokupnom proznom opusu na umetnički relevantan način sažima nekoliko tema i osvetljavaju suštinska egzistencijalna, istorijska i moralna pitanja vezana za sudbinu srpskog naroda. Jedan od najvećih pisaca koje je Srbija dala.

Danko Popovič je slikar srspkog sela upravo u njegovoj punoj realnosti. Niko tako snažno kao on ne ulazi u anatomiju problema srpskog društva, polazeći od pretpostavke da smo uvek pre svega sami krivi za sopstvenu sudbinu.