ROMANI

Pariz je uvek dobra ideja!

Bez obzira na prilike, jer u svako doba nudi bogatu umetnost u najboljim svetskim muzejima, veliku istoriju, najlepšu arhitekturu i spomenike, kao prestonica mode, elegancije i vrhunske gastronomije, grad jedinstvene lepote i atmosfere iz koje izvire dobro raspoloženje i radost življenja.

ŠETNJE KROZ PARIZ, Dimitrija Nastića, je knjiga koju dugo nećete ispuštati iz ruku.

„Od Latinske četvrti do Monmartra“, nije običan vodič, to je intimna šetnja kroz duševnost Pariza.

Jedan od najuspešnijih srpskih trgovaca šljivom u XIX veku, ,,plavo zlato" izvozio je u evropske prestonice, čak i preko bare - u Ameriku , radan, bez poroka, ponavljao je da dela govore više od hiljadu reči, voleo je svoju braću, i sve što je stekao ostavio je otačastvu.

Usamljena žena, plemenita, dostojanstvena, čvrstih uverenja, štedljiva, pobožna, podelila je sve što je stekla siromašnim učenicima da se obrazuju i postanu nova srpska inteligencija

Proizvođač hrane, trgovac, industrijalac, gradiljelj, kulturni delatnik,, mecena, zastitnik, i prijatelj istaknutih umetnika, dobročinitelj koji je ostavio trajan pečat vojvođanskoj ravnici.

Veliki patriota, borio se za istinu, pravdu i očuvanje srpstva. Učestvovao u ključnim oslobodilačkim ratovima, bez dlake na jeziku, junak za primer, i srce i dušu i sve što je uštedeo ostavio je otečesetvu.

Beograđanin se postajalo na dva načina - ili rođenjem ili doseljavanjem. Grad je pružao šansu za uspeh i domaćim i pridošlim žiteljima. Svi koji ga iskreno vole su u Beogradu nalazili svoje mesto i parče sunca za sebe. Odatle su se širili naokolo po Srbiji i svetu. Radoznalost da saznamo ko su ljudi izrasli na velegradskom asfaltu i utkani u legendu o Beogradu stvorila je potrebu da ih imenujemo...

„Čovek koji nije bio u Italiji uvek je svestan inferiornosti, jer nije video ono što se od čoveka očekuje da vidi”, primetio je engleski pisac Semjuel Džonson 1776. Grand Tour (gran-tur), kultno putovanje kroz Evropu koje se završavalo produženim boravkom u Italiji, kao običaj prvenstveno britanskog plemstva i bogatih zemljoposednika, imao je često za poslednju, vaspitnu ulogu, seksualno obrazovanje, gde je etapa u Veneciji dugo služila za vidanje ljubavnih jada uz erotski program.Većina ljudi elizabetanskog doba smatrala je Italiju carstvom uživanja i vradžbina. Oni koji su mogli, putovali su u Veneciju, Firencu ili Rim, tri glavne destinacije Grand Tour-a, i uživali u njihovim renesansnim plodovima, duhovnim, misaonim ili telesnim. Oni koji to sebi nisu mogli da priušte, gutali su italijanske priče i slušali putnike, žudeći da saznaju više o toj čudesnoj zemlji kultivisanih dvorova, koja ima najbolje umetnike i arhitekte, najbolje naučnike, najrečitije govornike, najzavodljivije žene u Evropi, ali i najopasnije ljude, vične bodežu i otrovu!

Priče o kosmopolitskom pobožnom gradu, opasnom, oslobođenom, gradu iz hiljadu i jedne noći…

Nijedan drugi grad, osim možda Rima, ne predstavlja takvu riznicu značajnih i lepih spomenika, od kojih su mnogi kakvi su bili u srednjem veku, dodajte uz to liniju piramida i peskom zasutih grobnica iz egipatskog Starog carstva, i dobićete skladište ljudskih dostignuća koje prevazilazi sve na svetu.

Knjiga o jedinom gradu na svetu čija je dramaturgija pisana po tri svete knjige: Bibliji, Talmudu i Kuranu.

Iščekujte, onda, zvučni sudar tih svetova, predvečernji trenutak kada se tri različita poziva na molitve kao prepleteni kovit uzviju u zlatasto jerusalimsko nebo.

Prvom izdanju knjige koja se ustvari zove „Od svakoga koga sam volela” predhodio je feljton u „TV reviji” koji se zavao „Svi moji muškarci”. Ovo je knjiga o životu autorke do 1993. godine, o tome kako je u njenom srcu, ostalo ponešto, od svakog koga je volela. Roditelja, dece, prijatelja, kolega, predstava, putovanja, pasa…

Carigradske šetnje posvećuju se tajnovitim ili slabo poznatim detaljima pored kojih svesno prolazimo nesvesni njihovog smisla i značaja.

„Iskustvo u bivšoj Jugoslaviji intelektualno me je probudilo za pitanja mirovnih operacija i rešavanja sukoba. Da nije bilo prilike da posmatram ovaj sukob iz prve ruke, sigurno bih stekao mišljenje o ponašanju njegovih aktera, kako spoljašnjih tako i unutrašnjih, drugačije od onog koje sam oformio, verovatno čak i dijametralno suprotno. Bila je to prilika da shvatim tananosti istine. Uverio sam se da je mnogo toga što sam smatrao da znam bilo pogrešno, ili još gore – bile su to poluistine. (…) Ova knjiga predstavlja lično svedočanstvo, kako o događajima koje sam proživeo iz prve ruke, tako i o događajima u kojima sam indirektno učestvovao. Ovo je kompilacija priča koje sam doživeo i kroz koje sam prošao, organizovanih hronološki (koliko god je to bilo moguće). Nijedan od događaja o kojima sam govorio nije izmišljen. Opis onih događaja u kojima nisam učestvovao zasniva se uglavnom na izveštajima ili intervjuima sa ljudima koji su bili direktno uključeni u njih. Uprkos tome što ovaj rad nema pretenziju da bude akademski rad, niti uplitanje u istoriju sukoba, moći će, ipak, da doprinese njegovom boljem razumevanju nudeći još jedno čitanje ovih događaja. “ – general major Karloš Branko.

Nikola Spasić, opančar golubijeg srca, čovek koji je imao i obraz i čast; skroman, vredan, uporan, jedan od najvećih dobrotvora srpskog naroda. Sve što je stvorio, a njegovo bogatstvo se procenjivalo na više od deset miliona tadašnjih dolara, poklonio je svom otečestvu.

„Ne moraš sve potrošiti što danas zaradiš. Ostavi nešto na stranu, nek se nađe zlu ne trebalo, niko ne zna šta nosi dan a šta noć.“ – Životni moto Nikole Spasića

Autor: Milomir Kragović

Milomir Kragović je pisac, novinar, publicista, dugogišnji urednik knjiga u kompaniji „Novosti“. Rođen je u Raškoj. Napisao je četrdeset knjiga poezije, proze, publicistike, objavio je dvadesetak knjiga za decu. Za svoje stvaralaštvo dobio je najznačajnije književne i društvene nagrade. Njegova dela su prevedena na slovenački, nemački, engleski, rumunski i kineski jezik. Živi i piše u Zemunu.

Miša Anastasijević – od ovčara, učitelja, turskog pisara, zemljoradnika, drvoseče, tegljača lađi na Dunavu, dućanskog pomoćnika, samostalnog trgovca, carinika, knjazovog poverenika – postaje jedan od najbogatijih i najhumanijih Srba XIX veka.

„Roditi se siromah pa se obogatiti, jako obogatiti, i usred velika bogatstva ne ponijeti se ni skameniti srce, nego ga otvoriti nevoljama svojih bližnjih i unapređenju svog naroda, to je vrlina koju u svako doba, a osobito u naše, kad nesebičnost preteže, možemo nazvati vanrednom.

Autor: Milomir Kragović

Milomir Kragović je pisac, novinar, publicista, dugogišnji urednik knjiga u kompaniji „Novosti“. Rođen je u Raškoj. Napisao je četrdeset knjiga poezije, proze, publicistike, objavio je dvadesetak knjiga za decu. Za svoje stvaralaštvo dobio je najznačajnije književne i društvene nagrade. Njegova dela su prevedena na slovenački, nemački, engleski, rumunski i kineski jezik. Živi i piše u Zemunu.

Sima Andrejević Igumanov – skroman, inteligentan, duhovan, nesebičan, veran otadžbini, zaljubljenik u Prizren, dalekovid, sačinio je 1880. godine testament koji, i danas, može biti obrazac za večno trajanje.

Iza sebe je ostavio dve Zadužbine: Prizrensku bogosloviju i svoju palatu u centru Beograda.

„Sima Igumanov, po ugledu na velike dobrotvore kojih je kod Srba, hvala Bogu, uvek bilo, založio je sav svoj imetak, celog sebe, u prosvetne, humanitarne i druge uzvišene ciljeve roda svog, uzrastavši tako u velikog dobrotvora vascelog roda srpskog; zato je postao i ostao uzor svima koji su u mogućnosti da prate njegov primer.“- Patrijarh Pavle

Autor knjige: Milomir Kragović

Milomir Kragović je pisac, novinar, publicista, dugogišnji urednik knjiga u kompaniji „Novosti“. Rođen je u Raškoj. Napisao je četrdeset knjiga poezije, proze, publicistike, objavio je dvadesetak knjiga za decu. Za svoje stvaralaštvo dobio je najznačajnije književne i društvene nagrade. Njegova dela su prevedena na slovenački, nemački, engleski, rumunski i kineski jezik. Živi i piše u Zemunu.

Mihajlo Idvorski Pupin – fizičar koji je promenio svet i dobrotom menjao ljude.

Mihajlo Pupin Idvorski je sanjao rodni Idvor i ponavljao poruke majke Olimpijade. Na vrhuncu slave, kao izumitelj epohalnih patenata koju su promenili čitavu planetu, kao dobitnik najvećih naučnih i drugih priznanja, ostao rodoljub i dobrotvor, verni hrišćanin, skroman čovek, uvek spreman da pomogne sopstvenoj domovini.

Autor: Milomir Kragović

Milomir Kragović je pisac, novinar, publicista, dugogišnji urednik knjiga u kompaniji „Novosti“. Rođen je u Raškoj. Napisao je četrdeset knjiga poezije, proze, publicistike, objavio je dvadesetak knjiga za decu. Za svoje stvaralaštvo dobio je najznačajnije književne i društvene nagrade. Njegova dela su prevedena na slovenački, nemački, engleski, rumunski i kineski jezik. Živi i piše u Zemunu.

Haški zatvorenik : politička biografija Slobodana Miloševića / Borivoje Marjanović