ROMANI

Knjiga Montalbanove pomorandžice zbirka je kratkih krimi priča jednog od najvećih majstora tog žanra 20. veka, Andree Kamilerija.

U "Romanu o Londonu" Crnjanski se vraća velikoj temi svojih 'seoba': temi emigracije, sudbini ljudi bez otadžbine. Istorija ume da čudno i ironično upravlja ljudskim sudbinama. Glavna ličnost ovog romana više nije Vuk Isaković, koji odlazi u Rusiju, već Ruski knez Rjepnin, čije Seobe počinju 1917. godine, odlaskom iz Rusije, da se posle Drugog svetskog rata završe u Londonu, "toj ogromnoj, varoši čiji je zagrljaj bio smrtonosan za toliko ljudi i žena" jer je sa njima stigla i ta neobična, strašna zima, koja je trajala mesecima...

TALOG je priča o potrazi za ubicom i potrazi za gradom. Negde ispod taloga je onaj drugi, skriveni portret Beograda i vremena u kome živimo. I samo se oni najočajniji, oni koji nemaju šta da izgube, usuđuju da zagrebu po njemu i suoče se sa pravim licem sveta. A oni najhrabriji, ili možda najsrećniji, uspeće da to suočavanje i prežive.

Inspektor Ivan je do guše upleten u slučaj koji, na svoj mačo način, pokušava da reši sa partnerom Borisom. Napeta i duhovita krimi priča kroz koju provejava miris osamdesetih – kada je Beograd malo više podsećao na London.

Uprkos tome što se čitaocu obraća iz perspektive mlade žene koja vodi borbu sa teškom bolešću, ova knjiga zrači optimizmom:
„Ja sam već uspela. Moj novi život je počeo. Srećna sam. Napravila sam, čini mi se, par koraka ka svom emotivnom isceljenju. Konačno osećam zadovoljstvo, sreću, sigurnost i osećam se ispunjeno. Tražila sam dobro za sebe, želela sam pozitivan pomak, osetila sam da mi je neophodan i nije me bilo sramota da zatražim pomoć da bi došla do njega. I dobila sam je. Zahvalna sam svakog dana na tome. Promenila sam se. Pomerila ugao gledanja stvari. Naučila sam da volim na pravi način, prvo sebe, onda i druge. Pronašla sam u sebi snagu da sve što sam zamerala, oprostim. Čini mi se da danas postojim kvalitetno. Hvala svima koji su mi pružili ruku, kada je trebalo. Nije kraj, ja živim svoj san i verujem u njega.“

Iako je smešta u zimski pejzaž, Gorica se u ovoj knjizi bavi najtoplijim, najdubljim i najintimnijim emocijama jedne žene. Glavna junakinja, Danica, u samo nekoliko hladnih zimskih dana doživljava najveće životne lomove, potpuno gubi tlo pod nogama, a onda postepeno, kroz ponovno otkrivanje draži malih stvari, pronalazi svoj put... Ona sazreva, postaje mudrija i shvata da zaista: Nije strašno ako padneš, strašno je ako ne ustaneš!

E, da sam onda, pre četrdeset godina, znao da ću postati pisac, da će me deca učiti u školi... Da ću morati da pričam i objašnjavam svoj život i pisanje... Da sam to onda mogao znati, drukčije bih živeo, drukčije se ponašao i više bih pamtio.Ja to tada nisam znao, a sad je verovatno kasno da se nešto popravi

Radovićeve poetske opservacije, zgusnuti iskazi sa snagom aforizama, godinama su obeležavali i stvarali kritički duh Beograda. Sada izabrani sjaje jednakim sjajem svedočeći o Radovićevom neprolaznom daru i osećanju da od stvarnosti napravi literaturu, a od literature stvarnost.Ova knjiga je izbor tekstova iz emisije Prvog programa STUDIJA B - "Beograde, dobro jutro".
Beogradska stanica STUDIO B nalazi se na najvišem, 23. spratu Palate Beograd u Masarikovoj ulici.
Od jula 1975. do jula 1977. godine autor je, iz Studija sa tog visokog mesta, oko pet stotina puta uživo pozdravio Beograd, svakog jutra u 7 časova i 15 minuta.
Zbog visine Palate Beograd, položaja na kome se nalaiz i uloge STUDIJA B u životu Beograda i Beograđana, nije bilo zgodnijeg mesta odakle bi se u Beogradu moglo poželeti dobro jutro.
U knjizi niije promenjen oblik tog jutarnjeg radio-pozdrava.
Kako je u knjigu ušao samo manji deo emitovanih tekstova, kalendar je znatno proređen. Sve što je zasluživalo da se nađe u knjizi stalo je ispod sto datuma.
Ovoj vrsti pisanja teško je i verovatno nepotrebno određivati ine i rod.
Autor bi najradije i emisiju i knjigu smatrao skromnim doprinosom beogradskom folkloru, usmenom predanju Beograda našeg vremena.

Radovićeve poetske opservacije, zgusnuti iskazi sa snagom aforizama, godinama su obeležavali i stvarali kritički duh Beograda. Sada izabrani sjaje jednakim sjajem svedočeći o Radovićevom neprolaznom daru i osećanju da od stvarnosti napravi literaturu, a od literature stvarnost.Ova knjiga je izbor tekstova iz emisije Prvog programa STUDIJA B - "Beograde, dobro jutro".
Beogradska stanica STUDIO B nalazi se na najvišem, 23. spratu Palate Beograd u Masarikovoj ulici.
Od jula 1975. do jula 1977. godine autor je, iz Studija sa tog visokog mesta, oko pet stotina puta uživo pozdravio Beograd, svakog jutra u 7 časova i 15 minuta.
Zbog visine Palate Beograd, položaja na kome se nalaiz i uloge STUDIJA B u životu Beograda i Beograđana, nije bilo zgodnijeg mesta odakle bi se u Beogradu moglo poželeti dobro jutro.
U knjizi niije promenjen oblik tog jutarnjeg radio-pozdrava.
Kako je u knjigu ušao samo manji deo emitovanih tekstova, kalendar je znatno proređen. Sve što je zasluživalo da se nađe u knjizi stalo je ispod sto datuma.
Ovoj vrsti pisanja teško je i verovatno nepotrebno određivati ine i rod.
Autor bi najradije i emisiju i knjigu smatrao skromnim doprinosom beogradskom folkloru, usmenom predanju Beograda našeg vremena.

Nerprekidna potraga za razrešenjem enigme da li je pakleni seks cilj ili sredstvo, veći je mit čak i od milenijumske jurnjave za Gralom. Gola elita po prvi put istražuje tajni erotski život domaćih javnih ličnosti i celokupnu seksualnu scenu u Srbiji.Rađena u formi intervjua i ekskluzivnih ličnih ispovesti glavnih junaka srpske porno-tranzicije, Gola elita bilduje novi žurnalizam, u kome je svaka sličnost sa stvarnim ljudima i događajima namerna.

Komentar Dragana Ilića : Gorica ima sina tinejdžera, mačku sa pedigreom i kredit za stan na 20 godina. Mnogo važniji kredit podigla je kao klinka – kada je odlučila da će biti svoja i da neće trpeti da joj bilo ko soli pamet. Zato je Goca od jutra do sutra moja najbolja drugarica. GOCA DIVLJINA Ogrnula je mokru bundicu od jagnjeće kože i, uz kuckanje potpetica, prišla mu i zagledala se u oči. Prošla je rukom kroz njegovu kosu i rekla: „Ma,... NIN-ovu nagradu, ionako je nikada neće dati ženi!“ „A, šta će reći Dragan“ – upita on tiho. „Ma, skuvaću mu nešto, nek pojede kašikom, smiriće se...“ (iz neobjavljene knjige Dragana Ilića – Goca Divljina)