DOMAĆE KNJIGE

Čuveni škotski kuvar, Gordon Remzi – koji je širu popularnost stekao kao domaćin i voditelj televizijskih formata kao što su Paklena kuhinja, Najbolji američki kuvar i Master šef – već je dugi niz godina jedna od najsjajnijih zvezda kulinarskog neba. Preko četvrt veka radi u najboljim svetskim kuhinjama. Učio je od najboljih, ali i podučavao neke od najboljih. Njegovi restorani nagrađeni su sa ukupno 15 Mišelinovih zvezda, što ih čini stecištem za mnoge poznate ličnosti, kao što su: Viktorija i Dejvid Bekama, Džek Blek, Džesi Džej, Fernando Tores...

Naša publika, koja ga je uglavnom upoznala kao čoveka “bez pardona i dlake na jeziku”, sada će imati priliku da ga upozna kao pobornika aktivnog stila života (trenutno se priprema za ultra maraton Ironman) i zdrave ishrane. U svom bestseleru pod nazivom Zdrav apetit Remzi daje veliki broj saveta kako da održite i poboljšate svoje zdravlje i fizičku spremu:

„Uobičajeni izgovor glasi: sve znam, ali nemam vremena. Moj radni dan je prebukiran, verujte. Ali, da biste vežbali, ne morate uvek satima da trčite ili vežbate u teretani. Nekada mogu da posluže i kratke i brze šetnje po parku (ili do posla i nazad ili do prodavnice i nazad). Najbolji način da ubrzate rad srca jeste da zaobiđete lift i popnete se nekoliko spratova stepenicama. To su zamene koje koristim kad sam na putu i kada nemam vremena da odem u teretanu.”

On u ovom fantastično ilustrovanom kuvaru na 250 strana nudi preko 125 ukusnih recepata za zdrava i izbalansirana jela – od doručka, preko ručka i užine, preko roštilja i obroka za mališane, sve do deserta. Ključ je u odabiru pravih sastojaka i njihovom kombinovanju. Isto je toliko bitno da znate od kojih sastojaka možete da izvučete maksimum u određenom trenutku, i u smislu ukusa i u smislu hranljivih sastojaka. Ideja je da sve što spremite ipak ima i vrhunski ukus. Na kraju krajeva, značajan deo dobrog života jeste i uživanje u ukusu dobre hrane.

Bivsa manekenka, vrhunska kuvarica i neodoljivo TV lice, Lorejn Paskal priprema za vas zdravija i laganija jela iz rerne.

Knjiga Montalbanove pomorandžice zbirka je kratkih krimi priča jednog od najvećih majstora tog žanra 20. veka, Andree Kamilerija.

Najlepše pesme za decu Duška Radovića!

U "Romanu o Londonu" Crnjanski se vraća velikoj temi svojih 'seoba': temi emigracije, sudbini ljudi bez otadžbine. Istorija ume da čudno i ironično upravlja ljudskim sudbinama. Glavna ličnost ovog romana više nije Vuk Isaković, koji odlazi u Rusiju, već Ruski knez Rjepnin, čije Seobe počinju 1917. godine, odlaskom iz Rusije, da se posle Drugog svetskog rata završe u Londonu, "toj ogromnoj, varoši čiji je zagrljaj bio smrtonosan za toliko ljudi i žena" jer je sa njima stigla i ta neobična, strašna zima, koja je trajala mesecima...

Hola je sistem samoisceljenja zasnovan na metodama tradicionalne medicine Starih Slovena i Dalekog istoka, koji nam pomaže da spoznamo sebe. Podrazumeva različite tehnike sažete u jedno, koje su jednostavne za primenu i bezbedne. Hola nema kontraidikacija i neželjenih efekata. Sve tehnike sadržane u metodi Hola su u Srbiji od 2008. godine priznate kao zvanične metode pri Komisiji za tradicionalnu medicinu Ministartsva zdravlja Srbije i svaka pojedinačno se koristi za unapređenje zdravlja ljudi. Integrisane u jednu metodu, HOLU, sagledavaju osobu kao JEDNO i kao deo JEDNOGA. Takav pristup, poznat je kao holitisčki pristup i odnosi se na zdravlje kao jedinstvo fizičkog, socijalnog, emotivnog i psihičkog blagostanja. Prvi, velnes stepen Hole, kojim se bavi ova knjiga, obuhvata terapiju dodirom, kinezi test, kolorterapiju, kristaloterapiju i limfnu drenažu.

Sa puno mašte i duha, na temu Ko se krije u mraku piše Aleksandr Kothaj, a crta Ana Miljuš!

TALOG je priča o potrazi za ubicom i potrazi za gradom. Negde ispod taloga je onaj drugi, skriveni portret Beograda i vremena u kome živimo. I samo se oni najočajniji, oni koji nemaju šta da izgube, usuđuju da zagrebu po njemu i suoče se sa pravim licem sveta. A oni najhrabriji, ili možda najsrećniji, uspeće da to suočavanje i prežive.

Inspektor Ivan je do guše upleten u slučaj koji, na svoj mačo način, pokušava da reši sa partnerom Borisom. Napeta i duhovita krimi priča kroz koju provejava miris osamdesetih – kada je Beograd malo više podsećao na London.

Uprkos tome što se čitaocu obraća iz perspektive mlade žene koja vodi borbu sa teškom bolešću, ova knjiga zrači optimizmom:
„Ja sam već uspela. Moj novi život je počeo. Srećna sam. Napravila sam, čini mi se, par koraka ka svom emotivnom isceljenju. Konačno osećam zadovoljstvo, sreću, sigurnost i osećam se ispunjeno. Tražila sam dobro za sebe, želela sam pozitivan pomak, osetila sam da mi je neophodan i nije me bilo sramota da zatražim pomoć da bi došla do njega. I dobila sam je. Zahvalna sam svakog dana na tome. Promenila sam se. Pomerila ugao gledanja stvari. Naučila sam da volim na pravi način, prvo sebe, onda i druge. Pronašla sam u sebi snagu da sve što sam zamerala, oprostim. Čini mi se da danas postojim kvalitetno. Hvala svima koji su mi pružili ruku, kada je trebalo. Nije kraj, ja živim svoj san i verujem u njega.“

Nenad Pantelić, rođen je u Beogradu 1.maja 1965. godine, gde i danas živi i radi. Reč je o pesniku iz prourbanog miljea, koji objedinjuje uticaje više sfera - od rok subkulture preko kvazi-hipijevskog, pa do bukovskijanskog uticaja. Njegova poezija je često škrta i kratka, ali iznenađujuće oštre poruke. Tematski interval se proteže od čisto emotivnih, pa do socijalnih sadržaja. U svakom slučaju, prijatno iznenađenje za etabliranu i pomalo učmalu, poetsku scenu našeg okruženja. Boško Ljubinković

Iako je smešta u zimski pejzaž, Gorica se u ovoj knjizi bavi najtoplijim, najdubljim i najintimnijim emocijama jedne žene. Glavna junakinja, Danica, u samo nekoliko hladnih zimskih dana doživljava najveće životne lomove, potpuno gubi tlo pod nogama, a onda postepeno, kroz ponovno otkrivanje draži malih stvari, pronalazi svoj put... Ona sazreva, postaje mudrija i shvata da zaista: Nije strašno ako padneš, strašno je ako ne ustaneš!

Dečje knjige su kao najdivnije igračke. Neodoljivo lepe i primamljive. Vedre i lekovite. Jednostavne i pametne. Ne postoji popularnija umetnost od one namenjene deci. Nijedna knjiga nije čitanija od dečjih. Nijedna radio- emisija slušanija, jer slušaju i čitaju i mladi i stari. I ničemu se ne može proricati lepša budućnost i najdublja starost no tim lepim igračkama duha. U dečjim knjigama i umetnosti namenjenoj deci ostavljene su sve lepe i jednostavne misli, namere i poruke odraslih. Ta umetnost je riznica najskupocenijih vrednosti u najnaivnijim oblicima. Pred razrogačenošću dečje radoznalosti i rascvetala se velika nadahnuta igra mašte. Najlepša rečitost, najčistija dobra volja, prezna pamet i zrela jednostavnost.

Beogradski Zoološki vrt otvoren je 12. jula 1936. godine. To je značajan datum - za Beograd, za decu, za tate i mame, za vojnike i đake. Dogodilo se nešto lepo i kulturno - u staroj tvrđavi na Kalemegdanu otvorene su male ambasade raznih životinjskih i ptičijih naroda i država, sa svih kontinenata. Svaki dan, a posebno nedelje, postali su lepši i bogatiji: tate i mame uhvate decu za ruke i vode ih da vide pravog slona i živog lava, i mnogo veselih, nemirnih majmuna i mnogo šarenih ptica.

E, da sam onda, pre četrdeset godina, znao da ću postati pisac, da će me deca učiti u školi... Da ću morati da pričam i objašnjavam svoj život i pisanje... Da sam to onda mogao znati, drukčije bih živeo, drukčije se ponašao i više bih pamtio.Ja to tada nisam znao, a sad je verovatno kasno da se nešto popravi

Posle izuzetnog uspeha trilogije "Beograde, dobro jutro!" i "Ženskih razgovora", čini se da Radovićev opus nikada nije bio aktuelniji. Ciklus se nastavlja autorovim kontepliranjem o suzama i okolnostima koje ih prouzrokuju, publikovanom kroz zbirku eseja "O plakanju".

Na ovom mestu autor obično stavi, ili da izvinete metne, neke kritike. I uvek su mnogo pohvalne, često mu ih ni rođena majka ne bi bolje i lepše napisala... E sad, nemoguće je da su sve knjige fantastične, neponovljive, prekretnice u istoriji književnosti, bla, bla... neko tu folira. A opet, nikad nisam naišao na kritiku koja kaže „Ovo je obično đubre!”, „Vrati se u školu mamlaze!” ili „Kakav smor!”. Nema takvih... Tako da sam kritike i kritičare izbegao. Ne znam ni jednog, a i da znam šta će mi. Dobroj knjizi ne treba, lošoj ne pomaže! Ako ste uzeli ovo u ruke i zanima vas kakva je knjiga, otvorite bilo gde, kako padne. Tako je pisana da može da se čita i odnapred i odpozadi i gde otvoriš... Inače mrzim knjige sa fabulom, već sam mnogo mator da pamtim likove i odnose i kad će ona plava Amelija da odnese pismo bratu advokata Brajana kojim se razrešava incestuozna porodična saga Mertonovih... Begaj bre! A ako baš imate nameru da nešto skrešete autoru u lice, svaki dan pre podne, a subotom i nedeljom naročito, sam na Kalencu. Vidimo se uz kafu! Bez obzira da li je to što imate da mi kažete dobro ili loše, kafa je na moj račun. Takav je red!

Radovićeve poetske opservacije, zgusnuti iskazi sa snagom aforizama, godinama su obeležavali i stvarali kritički duh Beograda. Sada izabrani sjaje jednakim sjajem svedočeći o Radovićevom neprolaznom daru i osećanju da od stvarnosti napravi literaturu, a od literature stvarnost.Ova knjiga je izbor tekstova iz emisije Prvog programa STUDIJA B - "Beograde, dobro jutro".
Beogradska stanica STUDIO B nalazi se na najvišem, 23. spratu Palate Beograd u Masarikovoj ulici.
Od jula 1975. do jula 1977. godine autor je, iz Studija sa tog visokog mesta, oko pet stotina puta uživo pozdravio Beograd, svakog jutra u 7 časova i 15 minuta.
Zbog visine Palate Beograd, položaja na kome se nalaiz i uloge STUDIJA B u životu Beograda i Beograđana, nije bilo zgodnijeg mesta odakle bi se u Beogradu moglo poželeti dobro jutro.
U knjizi niije promenjen oblik tog jutarnjeg radio-pozdrava.
Kako je u knjigu ušao samo manji deo emitovanih tekstova, kalendar je znatno proređen. Sve što je zasluživalo da se nađe u knjizi stalo je ispod sto datuma.
Ovoj vrsti pisanja teško je i verovatno nepotrebno određivati ine i rod.
Autor bi najradije i emisiju i knjigu smatrao skromnim doprinosom beogradskom folkloru, usmenom predanju Beograda našeg vremena.

Radovićeve poetske opservacije, zgusnuti iskazi sa snagom aforizama, godinama su obeležavali i stvarali kritički duh Beograda. Sada izabrani sjaje jednakim sjajem svedočeći o Radovićevom neprolaznom daru i osećanju da od stvarnosti napravi literaturu, a od literature stvarnost.Ova knjiga je izbor tekstova iz emisije Prvog programa STUDIJA B - "Beograde, dobro jutro".
Beogradska stanica STUDIO B nalazi se na najvišem, 23. spratu Palate Beograd u Masarikovoj ulici.
Od jula 1975. do jula 1977. godine autor je, iz Studija sa tog visokog mesta, oko pet stotina puta uživo pozdravio Beograd, svakog jutra u 7 časova i 15 minuta.
Zbog visine Palate Beograd, položaja na kome se nalaiz i uloge STUDIJA B u životu Beograda i Beograđana, nije bilo zgodnijeg mesta odakle bi se u Beogradu moglo poželeti dobro jutro.
U knjizi niije promenjen oblik tog jutarnjeg radio-pozdrava.
Kako je u knjigu ušao samo manji deo emitovanih tekstova, kalendar je znatno proređen. Sve što je zasluživalo da se nađe u knjizi stalo je ispod sto datuma.
Ovoj vrsti pisanja teško je i verovatno nepotrebno određivati ine i rod.
Autor bi najradije i emisiju i knjigu smatrao skromnim doprinosom beogradskom folkloru, usmenom predanju Beograda našeg vremena.

Nerprekidna potraga za razrešenjem enigme da li je pakleni seks cilj ili sredstvo, veći je mit čak i od milenijumske jurnjave za Gralom. Gola elita po prvi put istražuje tajni erotski život domaćih javnih ličnosti i celokupnu seksualnu scenu u Srbiji.Rađena u formi intervjua i ekskluzivnih ličnih ispovesti glavnih junaka srpske porno-tranzicije, Gola elita bilduje novi žurnalizam, u kome je svaka sličnost sa stvarnim ljudima i događajima namerna.

Komentar Dragana Ilića : Gorica ima sina tinejdžera, mačku sa pedigreom i kredit za stan na 20 godina. Mnogo važniji kredit podigla je kao klinka – kada je odlučila da će biti svoja i da neće trpeti da joj bilo ko soli pamet. Zato je Goca od jutra do sutra moja najbolja drugarica. GOCA DIVLJINA Ogrnula je mokru bundicu od jagnjeće kože i, uz kuckanje potpetica, prišla mu i zagledala se u oči. Prošla je rukom kroz njegovu kosu i rekla: „Ma,... NIN-ovu nagradu, ionako je nikada neće dati ženi!“ „A, šta će reći Dragan“ – upita on tiho. „Ma, skuvaću mu nešto, nek pojede kašikom, smiriće se...“ (iz neobjavljene knjige Dragana Ilića – Goca Divljina)