ROMANI

Knjiga Matija u dva veka - 100. u Kolekciji Odgovori - sadrži sve ranije, kao i nove razgovore koje sam 2026. godine vodio s akademikom Matijom Bećkovićem.
Zahvaljujem se Matiji Bećkoviću na razgovorima koji su nastajali dva veka.Drago mi je što se umesto predgovora nalazi Mihizov tekst iz 1983. godine, koji potvrđuje da je Matija i tada bio značajni pesnik srpskog jezika.

Knjiga Horizonti smisla - 200. u Kolekciji Odgovori - sadrži nove razgovore koje sam 2025. godine vodio sa profesorom Darkom Tanaskovićem. Zahvalan sam prof. Tanaskoviću što je u ovim razgovorima odgovarao na mnoga aktuelna pitanja ovoga vremena, i što je označio moguće puteve ovog novog veka.

Knjiga Tvrđava jezika - 245. u Kolekciji Odgovori - sadrži sve razgovore koje sam vodio sa akademikom Predragom Piperom. Razgovori su vođeni 1995. godine, zatim 2001, 2006, 2009. i 2015. godine, i objavljeni su u knjigama: Iz slavističke riznice, Tragom reči i Život jezika. Svi razgovori zajedno objavljuju se u čast akademika Predraga Pipera, da se ne zaboravi njegov doprinos našoj nauci i našem jeziku. Zahvaljujem se Milki Ivić na uvodnom predgovoru. Zahvalan sam izdavaču „Narodnom delu”, direktoru Predragu Kovačeviću i uredniku Vojislavu Nestoroviću. Radujem se da će, po svoj prilici, „Narodno delo” biti stalni izdavač Kolekcije Odgovori, i da će doprineti da Kolekcija Odgovori bude što uočljivija. Zahvalan sam, kao i uvek, Porodici Kolekcije Odgovori u kojoj su: Radovan Popović, Boro Drašković,Matija Bećković, Darko Tanasković, Aleksandar Đurović, Miro Vuksanović, Zlata Bojović, Lazar Davidović, Miloš Jovanović, Goran Milašinović, Ivan Negrišorac, Milan Tasić, Voja Nestorović i Zoran Jeremić. Od ove knjige član Porodice Kolekcije Odgovori postao je i Predrag Kovačević. Nadam se da će čitaoci ove knjige shvatiti lepotu, bogatstvo i značaj srpskog jezika. Nadam se da će ova knjiga biti čitana i među novijim generacijama, koje će u njoj prepoznati sve ono na šta je akademik Piper godinama ukazivao i otkrivao lepotu našeg jezika.

Sad je novembar 2023. godine. Tačno je šezdeset godina otkako smo Ljiljana Drezga i ja počele da se družimo. To je takoreći ceo naš život. Pisanje biografija je obiman posao i ne verujem da bih ikada pristala da je pišem o nekome koga ne poznajem, slušajući njegova sećanja, iz života u kome nisam živela. Ova biografija je posebna i ona zapravo odslikava dve glavne ličnosti - Ljiljanu Drezgu i mene. Nije pisana suvoparno i isključivo hronološki i činjenično. Pisana je kao opis slike u čijem smo stvaranju obe učestvovale. Precizna je i tačna, ali iznad svega romantična. I zadire u duboke vilajete duše. U njoj ima i sreće i tuge, kao i u svakom životu. Ono što sam namerno izostavila, jer je previše intimno, a vi ćete pomisliti da je to emotivni život i pogrešićete, jesu smrti naših roditelja. I neka tako i bude. Ljiljana Drezga i Jelena Tinska su više nego drugarice, one nisu sestre, ali, ako treba, mogu biti. A mogu biti i majka i ćerka, mogu biti i dve tetke i dve babe, ako zatreba. Njih dve su dva bića koja su se srela u vremenu. I ono što je zapravo retkost, jeste to da je Jelena i pisac i istoričar umetnosti, tako da u svakom slučaju ima pravo da se bavi i ovom vrstom iskazivanja.

Srpske narodne poslovice

U ovoj knjizi upoznaćete život Dejana Medakovića i proći sa njim put od rodnog Zagreba, gde je rođen u porodici uglednih roditelja, preko školovanja u Beču, Sen Galenu, Korčuli i Gimnaziji u Sremskim Karlovcima, studija u Beogradu i sticanja doktorata u SANU, do mnogih gradova sveta gde ga je njegov naučni, književni i javni rad vodio. U knjizi se pominju značajna imena sa kojima je akademik Medaković sarađivao, družio se i radio, ili ih susretao kroz svoj rad, kao što su Isidora Sekulić, Pavle Savić, Marko Čelebonović, Ivo Andrić, Mihailo Đurić, Dobrica Ćosić, Vera i Mića Popović, Vojislav Đurić, Mihiz, Ljuba Simović, Predrag Palavestra, Miodrag Maticki, Nada MiloševićĐorđević i mnogi drugi, zatim njegovi profesori ‒ ugledni Svetozar Radojčić, Viktor Novak i drugi, pa onda njegovi učenici, kao što su Miodrag Jovanović, Dinko Davidov, Branko Vujović i ostali. Jedan mali leksikon srpske nauke i umetnosti.

Tačno dva veka od rođenja kneza Mihaila Obrenovića, odnosno 155 godina od ubistva, priča o njegovom životu, vladanju, svrgavanju, ljubavima i smrti je još uvek aktuelna i jednako zagonetna. Neće ni nekolike knjige objavljene ovim povodom, ni filmovi i pozorišne predstave odglumljene na ovu temu dati bitno nove odgovore. Ali, dobro je da saznamo i razlučimo šta su činjenice, a šta je dopisivano i doštampavano u međuvremenu. I da se podsećamo...

Knjiga Napoleon, život i delo koju potpisuje Dmitrij Sergejevič Mereškovski (1866 - 1941), ruski mislilac, književnik i kritičar devet puta nominovan za Nobelovu nagradu za književnost, predstavlja pažnje vrednu biografiju o francuskom imperatoru koja će lepotom stila i kazivanja dočarati savremenom čitaocu autentičan ambijent u kome je Napoleon Bonaparta odrastao, sazrevao i vodio odsudne životne bitke.

Knjiga pred čitaocem, Katarina Velika, poljskog istoričara i publiciste Kazimira Vališevskog (1849 - 1935), biografija je slavne ruske carice koju su, svojevremeno, nazivali najmoćnijom među ženama sveta. U novom, reprint izdanju izdavačke kuće „Narodno delo" iz Beograda, koja se idejno i vrednosno naslanja na svoju prethodnicu čiji je najveći broj naslova objavljen između dva svetska rata, pomenuta biografija zadržala je čak i upečatljiv dizajn korica po kojima je nekada bila prepoznatljiva.

Knjigu je napisao etnomuzikolog Aco Dogančić i u njoj je prikazan život Zvonka Bogdana od njegovog detinjstva i mladosti, karijera pevača, život na salašu i u gradu.
U knjizi ima i preko 130 notiranih pisama, pjesama i pesama, od kojih su, kako kaže Zvonko, sve one koje je komponovao vezane za određene ljude, vreme i događaje.
“Knjiga nije ni roman, ni pripovetka, ni dramski tekst. Tridesetogodišnji trud, odnosno sav materijal, je etno muzikolog Aco Dogančić skupio, složio i sredio u jednu knjigu koja sadrži preko 130 notiranih pisama i pesama”