ROMANI

klasici za osnovne I srednje škole

klasici za osnovne I srednje škole

Knjiga Horizonti smisla - 200. u Kolekciji Odgovori - sadrži nove razgovore koje sam 2025. godine vodio sa profesorom Darkom Tanaskovićem. Zahvalan sam prof. Tanaskoviću što je u ovim razgovorima odgovarao na mnoga aktuelna pitanja ovoga vremena, i što je označio moguće puteve ovog novog veka.

Knjiga Tvrđava jezika - 245. u Kolekciji Odgovori - sadrži sve razgovore koje sam vodio sa akademikom Predragom Piperom. Razgovori su vođeni 1995. godine, zatim 2001, 2006, 2009. i 2015. godine, i objavljeni su u knjigama: Iz slavističke riznice, Tragom reči i Život jezika. Svi razgovori zajedno objavljuju se u čast akademika Predraga Pipera, da se ne zaboravi njegov doprinos našoj nauci i našem jeziku. Zahvaljujem se Milki Ivić na uvodnom predgovoru. Zahvalan sam izdavaču „Narodnom delu”, direktoru Predragu Kovačeviću i uredniku Vojislavu Nestoroviću. Radujem se da će, po svoj prilici, „Narodno delo” biti stalni izdavač Kolekcije Odgovori, i da će doprineti da Kolekcija Odgovori bude što uočljivija. Zahvalan sam, kao i uvek, Porodici Kolekcije Odgovori u kojoj su: Radovan Popović, Boro Drašković,Matija Bećković, Darko Tanasković, Aleksandar Đurović, Miro Vuksanović, Zlata Bojović, Lazar Davidović, Miloš Jovanović, Goran Milašinović, Ivan Negrišorac, Milan Tasić, Voja Nestorović i Zoran Jeremić. Od ove knjige član Porodice Kolekcije Odgovori postao je i Predrag Kovačević. Nadam se da će čitaoci ove knjige shvatiti lepotu, bogatstvo i značaj srpskog jezika. Nadam se da će ova knjiga biti čitana i među novijim generacijama, koje će u njoj prepoznati sve ono na šta je akademik Piper godinama ukazivao i otkrivao lepotu našeg jezika.

„Despot - priča o vladaru, prosvetitelju i dečaku”, je efektan miks istorijskog štiva, detektivskog romana i fantastike, koji nas vodi kroz poslednjih šest vekova srpske istorije. Autor, naime, oživljava duh glavnog junaka i smešta ga u tela značajnih ličnosti srpske istorije, nauke i umetnosti. Ko su te ličnosti, zašto su baš one izabrane za putovanje kroz vreme i događaje, a ponajviše koja je to nit koja ih sve povezuje, saznajemo na stranicama ove nadasve uzbudljive knjige. Autor smelo odlazi i u budućnost, ne tako daleku, pokušavajući da anticipira događaje koji su pred nama. Poučeni dosadašnjim istorijskim iskustvima, ali pre svega ličnim uvidima u nesrećni usud srpski, autor i njegov junak ne žele da nam daju lažnu nadu, ali nas pozivaju na strpljenje uz tračak dobre nade.

Ova zbirka priča može vam se učiniti kao još jedan pokušaj autora da svoje proživljene anegdote i avanture pretoči u slova i slike. Međutim, u ovom slučaju između tih slova i slika možete osetiti svu ljubav i poštovanje prema jednom svetu čije čari imaju privilegiju da vide i dožive samo malobrojni.
Priče iz ove knjige nisu samo anegdote nego maestralni primeri onoga što ronjenje nosi sa sobom, uz intimnu analizu osećanja koja podvodni svet izaziva kod svakog od nas ko se usudio da u njega uđe.
Slobodan je u podvodni svet zaronio pre skoro pola veka. Pripada generaciji ronilaca koja je učeći od začetnika ovog divnog sporta razvijala ronjenje u Srbiji. Kao jedan od pionira sportskog ronjenja u Srbiji, osvajao je u brzinskom ronjenju i podvodnoj orijentaciji republička, državna i međunarodna priznanja. Kao iskusni instruktor ronjenja španske federacije FEDAS, uveo je stotine ronilaca svih kategorija i specijalnosti u fascinantni podvodni svet.
Boraveći pod vodom u raznim okolnostima, od osvajanja medalja u bazenu, do vađenja lokomotiva iz hladnih jezera, naučio je kako fizički i mentalno ne samo da kontroliše svoj um i telo već i da zahvaljujući tome izbrusi sebe u mnogim oblastima svog života, pa čak da se oproba i u pisanju.
Ja sam imala zadovoljstvo da sa Slobodanom tokom našeg dugog prijateljstva doživim divne trenutke i avanture pod vodom, a ono što je sada zaista važno, jeste da priče iz ove knjige čitaocima mogu bar na trenutak da približe autentične doživljaje iz podvodnog sveta koji je nas ronioce svojom lepotom zauvek očarao i obavezao da ga sačuvamo za buduća pokoljenja.

Sava Lukin Vladislavić, rodom Hercegovac, rođen na Savindan 1669. godine, kršten rukom Svetog Vasilija Ostroškog, a odmalena predodređen za velika i bogougod­na dela, „najmoćniji je Srbin posle Dušana Silnog" i mo­žda najbolja potvrda našeg istorijskog i kulturnog zabo­rava. Ovaj znameniti srpski plemić i ugledni diplomata, koji je vlastitim pregovaračkim veštinama razgraničio Rusiju i Kinu, a zavidnim dubokoumljem i visprenošću dospeo do pozicije tajnog savetnika ruskog cara Petra Ve­likog, upamćen je i kao osnivač ruske obaveštajne službe, veliki mecena i dobrotvor. Čovek čija se upečatljiva poja­va našla na platnima onovremenih venecijanskih umetni­ka, rodoljub koji se vladao merilima čovekoljublja i pobo­žnosti, nesumnjivo je zaslužio mnogo više pažnje naučne i stručne javnosti nego što je to doskoro bio slučaj.

Ovim putopisima što nisu pisma i pismima što nisu putopisi, već „autobiografija jednog srca i jedne pameti", kako je o putopisnoj književnosti govorio sam pesnik, Dučić se slikovito javlja sa različitih tački zemljina šara glasom liričara, mislioca i putnika. A kakvi bi to zapisi bili, makar i prozni, kada iz njih, ako ništa nehotice, ne bi sporadično izbijala ganjiva poetska misao iskusnog stihotvorca? Ima nečeg prisnog, ličnog i ispovednog u Dučićevim putopisima, premda oni to po svojoj promenljivoj prirodi i nisu. Ovi epistolarni, memoarski spisi zgusnutog poetskog izraza i autobiografskog karaktera, neuhvatljivo lebde među žanrovima, pozajmljujući od svakog poneku crtu, a vešto izmičući svima.

Čitajući same podnaslove: o sreći, o ljubavi, o ženi, o mladosti i starosti..., naslućujući u njima goleme i nedokučive istine, teško se otimamo uti­sku da ćemo na samo jednom mestu, verujući u neverovatno i ostvarujući nemogućno, kako bi rekao sam Dučić, u ovom svojevrsnom azbučniku ljudske sudbine, konačno uspeti da pronađemo odgovore na sva ona životna pitanja koja smo nekad smelo otvorili.

Misliti o životu sa najviše tačke rodnog mesta, već je samo po sebi privilegija očiju i ugođaj uma. Ispev­ši se figurativno na vrh Leotara iznad rodnog Trebinja, čije samo ime, etimološki gledano, označava slobodu, pesnik je načinio izvrstan preludijum vlastitim razmi­šljanjima koja će izložiti u esejima sabranim oko deset gorućih fenomena čovekove unutrašnje prirode. Odlučan da slobodno govori i misli sa visova slobodarskog Leo­tara, rešen da piše nesputan, samosvojan i nepodređen, Jovan Dučić s namerom odabira breg kao uzdignuto pola­zište svojim nadahnutim uvidima. Visina izoštrava po­gled i oplemenjuje misao, sa nje se vidi jasnije i bolje, a misli smelije i lepše. Pesnik, putopisac, istoriograf i diplomata morao je ovo znati. Stoga će, u knjizi kontem­plativne proze Jutra sa Leutara, vinuti svoje misli sa trebinjskog brega u daleki svet, baš kao što je sa bedema svoje rodne kuće koja se naslanjala na stasiti Leotar, još kao dete pružao sanjiv i domišljat pogled ka nepregled­nom Trebinjskom polju. Vlastita zapažanja o ljudskim ma­nama, vrlinama, etičkim načelima i metafizičkim pi­tanjima, sabraće mnogo godina potom u deset analitičnih eseja na temu: mirnoće, mržnje, plesa, ljubomore, sujete, straha, razočarenja, rodoljublja, karaktera i uljudnosti.

Isidora Sekulić (Mošorin, 16. februar 1877 — Beograd, 5. april 1958) bila je srpska književnica, esejistkinja i akademik. Bila je prva članica Srpske akademije nauka i umetnosti.Bila je i prva žena u Srbiji koja je bila izabrana za dopisnu članicu Srpske kraljevske akademija nauka.Trilogija knjiga koje je Narodno delo priredilo kao komplet sastoji se od sledećih naslova: 1.Zapisi o mome narodu-Isidorina zbirka prozno-esejističkih tekstova visoke dokumentarne vrednosti koji odišu čovekoljubljem, rodoljubljem i buđenjem patriotskog duha u vidu slikovitog književnog prikazivanja raznovrsnih životnih priča i ideja koje su se rađale i nestajale u srpskom društvu u periodu dva svetska rata.Ove slikovite prozne forme predstavljaju svedočanstvo minulog vremena, aktuelnost istorijskog trenutka i neretko autobiografski obojen doživljaj sav u službi angažovane književnosti kojom uvažena spisateljica služi jednom novom vremenu. Za razliku od građanske klase koju je dobro poznavala i kojoj je po obrazovanju i poreklu pripadala, nove običaje i nove prilike nastale nakon Drugog svetskog rata, Isidora nije sasvim razumela. Nastojala je, međutim, da duh proživljenog istorijskog trenutka i ličnog iskustva pretoči u literaturu, odabravši da piše o Beogradu, o Srbiji, o običnim ljudima čije vladanje u ratnim okolnostima svedoči o patriotizmu i čovekoljublju. Rodoljubiva i pravična dama visokih moralnih aršina, dokazala se na polju patriotskih tema kao vešt i pronicljiv pripovedač. 2.Stopama hristovim-Knjiga religiozno nadahnutih prozno-poetskih zapisa i eseja u kojima, najumnija među Srpkinjama svoga vremena, spisateljica izraženog duhovnog i moralnog senzibiliteta, brojna lična pitanja i nedoumice čoveka pojedinca izvodi na široko polje opštosti, otkrivajući tako svoju višestruku prirodu književnika i mislioca koji je u stanju da odgonetne brojne ljudske nedoumice pronicljivim duhovnim pogledom.U ovoj dragocenoj knjizi koju donosimo pred čitaoce, sabrani su zapisi pretežno religiozne podloge koji se kreću od kratkih proznih formi meditativnog karaktera u kojima su Isidorina religijska promišljanja i obraćanja Bogu sasvim otvorena i lična, preko religioznih eseja sa elementima putopisnih pribeleški i filozofskih razmišljanja, potom ključnih metafizičkih pitanja u kojima se autorka ukazuje ne samo kao vrsni literata dorađenog stila, već i kao iskusan vodič i mislilac na putu duhovnih sumnji i ponora. Ova nadasve zanimljiva i uvek aktuelna knjiga duboke moralne i duhovne snage, nije izgubila na značaju i vrednosti ni nakon više od osamdeset godina od izlaska iz štampe. Uz Isidorinu nadahnutu studiju o Njegošu i Zapise o mome narodu, knjiga Stopama Hristovim čini veličanstvenu celinu kojom izdavačka kuća „Narodno delo“ obznanjuje projekat pod nazivom „Isidorino pero“, čiji je cilj da osvetli književno i intelektualno pregnuće „prve Evropljanke srpske kulture“. 3.Njegošu knjiga duboke odanosti-Knjiga Isidorine književne i umetničke zrelosti, knjiga himničnog, ali i narativnog karaktera posvećena, kako sama autorka kaže, „Prometeju Srpstva“ čiji jubilej, 210 godina od rođenja, proslavljamo upravo u ovoj godini. Ova knjiga je razlog zbog koga se Isidora Sekulić s pravom smatra jednim od najvećih njegošologa, zbog čega njena knjiga posvećena jednom od najvećih srpskih pesnika, zaslužuje da se ponovo nađe među čitaocima.U pisanju o „tragičnom junaku kosovske misli“, o „Pustinjaku cetinjskom“, „Prometeju Srpstva“, o „najvećem srpskom pesniku“ Njegošu, oprobala su se najveštija pera naše književnosti. Opčinjena filosofom, pesnikom i misliocem Njegošem, njegovom umnom i fizičkom lepotom, Isidora Sekulić objavila je u Politici uoči Drugog svetskog rata nekoliko zanimljivih članaka o crnogorskom vladici. Godina 1945. sva je u znaku posvećenog pisanja opsežne monografije pod nazivom Njegošu - knjiga duboke odanosti. Ideja je, zapravo, bila da knjiga izađe o stogodišnjici Gorskog vijenca 1947. godine, kako bi darovita spisateljica priredila nešto ozbiljno i nesvakidašnje u slavu toga krupnog čoveka u svakom pogledu. Kroz knjigu o njegovom svetlom i neprolaznom liku živi i Isidora Sekulić, kao jedan od najvećih i najumnijih njegošologa u nedrima srpske kulture.

Roman Vilhelmina je uzbudljiva i nežna priča o ljubavi. I to o svim vrstama ljubavi - prema porodici, deci, rodnom gradu, domovini, umetnosti, Bogu, životu (pa i smrti), voljenom biću, stvar­nom i imaginarnom, prema sebi samom u krajnjoj liniji. Sve ove ljubavi doživljava juna­ki­nja ovog romana potpuno im se predajući, svim srcem, telom, čulima, svom svojom životnom snagom.Vremenska i prostorna lenta romana proteže se od Crne Gore i Srbije s kraja 19. veka , preko carske Rusije i stare Jugoslavije, do Beograda koji je doživeo svoje (valjda) poslednje bombardovanje na samom kraju 20. veka.Dozvoljavajući nam da čitamo njen dnevnik, Vilhelmina nam odaje i svoje najintimnije životne, filozofske, religiozne, porodične i profesionalne tajne, jasno se opredeljuje prema nizu „teških“ pitanja, ne štedi ni jednu osobu iz svog života, potpuno iskrena u svojim ispove­stima, bez obzira na to da li je reč o roditeljima, prijateljima, slučajnim prolaznicima, udva­račima ili ljubavnicima.

Prelet je zbirka sažetih autobiografskih crtica iz burnog i nadasve zanimljivog dela života koji potpisuje Andrea Andrijašević.
Autorka je veoma moderna mlada žena koja po godinama pripada milenijalcima, a govori i piše jezikom nove generacije.
Delo je prožeto iskrenim i jasnim emocijama o iskustvima, odnosima, prijateljstvu, nadi i zbačenim stegama radi utemeljenja sopstvene autentičnosti.
Specifičan jezik, govor malog broja reči, često sa samo jednom rečju u rečenici, i to rečju koja stvara i zvuk i sliku pored poruke koju nosi, je glavna karakteristika ove knjige. Upečatljiv narativni stil sasvim prati tok misli, možemo osetiti autorkine nedoumice i biti sigurni u njene odgovore na pitanja koja i sami sebi svakodnevno postavljamo.
Knjiga je savremeno dizajnirana i opremljena originalnim ilustracijama Miloša Bukina.

Sad je novembar 2023. godine. Tačno je šezdeset godina otkako smo Ljiljana Drezga i ja počele da se družimo. To je takoreći ceo naš život. Pisanje biografija je obiman posao i ne verujem da bih ikada pristala da je pišem o nekome koga ne poznajem, slušajući njegova sećanja, iz života u kome nisam živela. Ova biografija je posebna i ona zapravo odslikava dve glavne ličnosti - Ljiljanu Drezgu i mene. Nije pisana suvoparno i isključivo hronološki i činjenično. Pisana je kao opis slike u čijem smo stvaranju obe učestvovale. Precizna je i tačna, ali iznad svega romantična. I zadire u duboke vilajete duše. U njoj ima i sreće i tuge, kao i u svakom životu. Ono što sam namerno izostavila, jer je previše intimno, a vi ćete pomisliti da je to emotivni život i pogrešićete, jesu smrti naših roditelja. I neka tako i bude. Ljiljana Drezga i Jelena Tinska su više nego drugarice, one nisu sestre, ali, ako treba, mogu biti. A mogu biti i majka i ćerka, mogu biti i dve tetke i dve babe, ako zatreba. Njih dve su dva bića koja su se srela u vremenu. I ono što je zapravo retkost, jeste to da je Jelena i pisac i istoričar umetnosti, tako da u svakom slučaju ima pravo da se bavi i ovom vrstom iskazivanja.

Srpske narodne poslovice

Zbirka Srpske narodne pripovetke koja je pred nama na najbolji način zastupa Vukovu filološku koncepciju: „Kao što su pjesme ugled jezika naše narodne poezije, tako će ove pripovijetke biti ugled narodnoga jezika u prozi“ (Vuk St. Karadžić, Oglas za Srpske narodne pripovijetke, 1853).

U ovoj knjizi upoznaćete život Dejana Medakovića i proći sa njim put od rodnog Zagreba, gde je rođen u porodici uglednih roditelja, preko školovanja u Beču, Sen Galenu, Korčuli i Gimnaziji u Sremskim Karlovcima, studija u Beogradu i sticanja doktorata u SANU, do mnogih gradova sveta gde ga je njegov naučni, književni i javni rad vodio. U knjizi se pominju značajna imena sa kojima je akademik Medaković sarađivao, družio se i radio, ili ih susretao kroz svoj rad, kao što su Isidora Sekulić, Pavle Savić, Marko Čelebonović, Ivo Andrić, Mihailo Đurić, Dobrica Ćosić, Vera i Mića Popović, Vojislav Đurić, Mihiz, Ljuba Simović, Predrag Palavestra, Miodrag Maticki, Nada MiloševićĐorđević i mnogi drugi, zatim njegovi profesori ‒ ugledni Svetozar Radojčić, Viktor Novak i drugi, pa onda njegovi učenici, kao što su Miodrag Jovanović, Dinko Davidov, Branko Vujović i ostali. Jedan mali leksikon srpske nauke i umetnosti.

Tačno dva veka od rođenja kneza Mihaila Obrenovića, odnosno 155 godina od ubistva, priča o njegovom životu, vladanju, svrgavanju, ljubavima i smrti je još uvek aktuelna i jednako zagonetna. Neće ni nekolike knjige objavljene ovim povodom, ni filmovi i pozorišne predstave odglumljene na ovu temu dati bitno nove odgovore. Ali, dobro je da saznamo i razlučimo šta su činjenice, a šta je dopisivano i doštampavano u međuvremenu. I da se podsećamo...

Pred nama je roman o deci koju je sudbina okupila u domu za siročad. Paviljon kraljice Marije, sirotni dom u Bukoviku kod Aranđelovca, samo je polazna tačka iz koje se priča širi, vremenski i prostorno.

Zlatkovićev vremeplov vraća nas u doba Velikog rata, zatim u vreme između dve vojne, pa dalje kroz vihor Drugog svetskog rata, doba Informbiroa, sve do 70-tih godina 20. veka. Ovaj književni brod, pun zanimljivih likova, plovi od Bukulje i Venčaca, preko Beograda, sve do Severne Karoline na obalama Amerike.

Autor na izuzetno vešt način, već prepoznatljiv njegovim čitaocima, prepliće prošlost i sadašnjost, javu i san, igru i zbilju, dokumentarnost i fikciju. Iznenada prelazi s priče o grupi dece, svojevrsnog dnevnika njihovog života, na lično kazivanje naratora u prvom licu.

Knjiga Napoleon, život i delo koju potpisuje Dmitrij Sergejevič Mereškovski (1866 - 1941), ruski mislilac, književnik i kritičar devet puta nominovan za Nobelovu nagradu za književnost, predstavlja pažnje vrednu biografiju o francuskom imperatoru koja će lepotom stila i kazivanja dočarati savremenom čitaocu autentičan ambijent u kome je Napoleon Bonaparta odrastao, sazrevao i vodio odsudne životne bitke.

Knjiga pred čitaocem, Katarina Velika, poljskog istoričara i publiciste Kazimira Vališevskog (1849 - 1935), biografija je slavne ruske carice koju su, svojevremeno, nazivali najmoćnijom među ženama sveta. U novom, reprint izdanju izdavačke kuće „Narodno delo" iz Beograda, koja se idejno i vrednosno naslanja na svoju prethodnicu čiji je najveći broj naslova objavljen između dva svetska rata, pomenuta biografija zadržala je čak i upečatljiv dizajn korica po kojima je nekada bila prepoznatljiva.

Knjiga pred čitaocem predstavlja slikovitu riznicu srpske proze protkane hrišćanskim motivima, nastale u periodu od Srednjeg veka do novijih vremena.

Znakovi pored puta, najobimnije Andrićevo delo, s pažnjom brušen mozaik raznovrsnih misli i crtica koje je, kako svedoči piščeva rukopisna zaostavština, ispisivao tokom čitavog života, stoji pred čitaocem u posve novom ruhu, u želji i nameri da iznova ukaže na književni značaj koji ovo, po svemu osobeno delo, već decenijama unazad smelo očituje.

Novi roman našeg uglednog istoričara Nebojše Jovanovića o najtežim danima srpske države i naroda. Jedno sasvim novo viđenje povlačenja preko Albanije 1915/16. godine, dosad nepoznato - iz ugla neprijatelja. Srpska vojska kreće u povlačenje vodeći sa sobom desetine hiljada zarobljenih austrougarskih oficira i vojnika. Jedan od njih ostavio je dnevničke zabeleške o tom strašnom putu do kojih je autor došao u Bečkom ratnom arhivu. Priča o odnosu Srba prema ratnim zarobljenicima, o vojničkoj časti i moralu. Jovanović nam donosi dragocenu ispovest poručnika Matije koja će nas učiniti ponosnim na slavne pretke.

Knjigu je napisao etnomuzikolog Aco Dogančić i u njoj je prikazan život Zvonka Bogdana od njegovog detinjstva i mladosti, karijera pevača, život na salašu i u gradu.
U knjizi ima i preko 130 notiranih pisama, pjesama i pesama, od kojih su, kako kaže Zvonko, sve one koje je komponovao vezane za određene ljude, vreme i događaje.
“Knjiga nije ni roman, ni pripovetka, ni dramski tekst. Tridesetogodišnji trud, odnosno sav materijal, je etno muzikolog Aco Dogančić skupio, složio i sredio u jednu knjigu koja sadrži preko 130 notiranih pisama i pesama”