ROMANI

Kao dete konobarice i bivšeg profesionalnog rvača, Margo Milet zna da mora sama da se snađe. Zato je upisala lokalni koledž, iako nije imala pojma čime će se baviti u životu. Tajna veza sa profesorom nije joj bila ni na kraj pameti, ali je, iako kratka, trajala dovoljno dugo da Margo ostane u drugom stanju.

Margo sad ima dvadeset godina i sama je s bebom, nezaposlena i na korak da bude izbačena iz stana. Potreban joj je novac – hitno. Kad se njen otac, koji ju je napustio u detinjstvu, pojavi na njenim vratima i predloži da se useli kod nje i pomaže joj oko deteta, Margo pristaje. A onda počinje da kuje plan: otvoriće nalog na Onlifensu kao eksperiment, i ubrzo će početi da primenjuje očeve savete iz sveta profesionalnog rvanja. Na primer, kako osmisliti dopadljiv lik i naterati publiku da se zaljubi u njega. Pre nego što postane svesna u šta se upustila, njen nalog će doživeti uspeh o kakvom nije ni sanjala.

Hoće li to biti rešenje svih njenih problema ili se za slavu na internetu ipak plaća cena?

Miša Ristić, sa nadimkom Menjuhin, akademski muzičar, jedan od trojice osnivača ansambla Renesans, član Akademskog kamernog orkestra i Simfonijskog orkestra RTS-a, zaljubljenik u srpsku vizantijsku muziku, ne piše samo o muzici već, pre svega, o ljudima sa kojima je odrastao i delio život na beogradskom Dorćolu – jer bez njih, takvih, kako kaže, ne bi bilo ni njega ovakvog, ni jasnih i upečatljivih sećanja.

Ova sećanja zapisuje kako bi ih sačuvao od zaborava i s namerom da nas ubedi da vreme mogu pobediti snaga volje i upornost. Čaršijska papazjanija oživljava duh bivše Juge, sa svim svetlim i tamnim tonovima, vodi nas kroz školovanje, služenje vojnog roka i putovanja u vreme kad se sporije putovalo, uzbudljivije živelo i lepše družilo.

U Dorćolskim skaskama upoznali ste članove Renesansa i mnoge od onih koji su ostavili traga u Mišinom životu, a u Papazjaniji ćete ih doživeti uz još mnogo vrcavog humora.

Šezdesetogodišnja Vera Vong je vlasnica male čajdžinice i detektivka amaterka, ako pod detektivskim poslom podrazumevamo špijuniranje rođenog sina na društvenim mrežama kako bi proverila da li ima devojku.

Međutim, kad jednog jutra Vera zatekne leš nepoznatog muškarca usred svoje čajdžinice, to će biti odlična prilika da pokaže svoje umeće. Policija je, očekivano, beskorisna, čak i ne misle da je u pitanju ubistvo! Ali Vera je ubeđena da greše i odlučuje da sama pronađe ubicu. Ona je savršena osoba za to – budući da niko nije kadar da namiriše prestup kao sumnjičava kineska majka koja ima previše slobodnog vremena.

Verina tajna istraga na početku napreduje kao podmazana, već ima sasvim pristojan spisak osumnjičenih. Dok pokušava da raspetlja zločin, Vera će se upetljati u komplikovane odnose i usput steći nove prijatelje… ali, šta ako je neko od njih ubica?

Longjerbijen, 2110: Daleko na severu, ukopan duboko u planinama, nalazi se ogromni trezor u kom se čuva semenje iz svakog kutka planete Zemlje. Tomi odrasta u brutalnim predelima Špicbergena sa svoja dva brata, za koja bi učinio sve, i svojom bakom, čuvarkom semenja. Njihova mala zajednica je odavno odsečena od drugih zemalja, i tako izolovana živi u harmoniji s prirodom. Kada Longjerbijen zadesi katastrofa, Tomi i njegova porodica jedni su od retkih preživelih. Šestoro usamljenih ljudi u pustom predelu, ima blago koje ceo svet smatra odavno izgubljenim.

Istovremeno, daleko odatle, Tao živi samo zahvaljujući uspomenama na Vei-Vena, sina kog je izgubila pre dvanaest godina. Svaki dan je identičan a ona utrnula od tuge. I polako umire od gladi, kao i ostatak njenog naroda koji je zarobljen na jalovoj, iscrpljenoj zemlji sa koje su nestale brojne vrste. Ali, sve će se promeniti kad Tao bude pozvana da vodi ekspediciju na sever. Destinacija je Špicbergen i njegovo legendarno semenje.

San o drvetu je uzbudljiva, jeziva priča o odgovornosti koju imamo prema ovoj planeti, i kao vrsta i kao pojedinci. Prošlost, sadašnjost i budućnost se prepliću postavljajući pitanja na koja pokušavamo da odgovorimo: Kako je homo sapijens postao vrsta koja će promeniti sve? Da li zaslužujemo da budemo gospodari prirode? I jesmo li i mi ugrožena vrsta?

Inspirisan istinitim događajima i ličnostima, roman Izuzetne žene Grand hotela je uzbudljiva priča o ženskoj borbi i emancipaciji. Početak 20. veka donosi velike promene u Stokholmu. Bogati maštaju o velikim kućama opremljenim tehnološkim čudima, a siromašni o dovoljno hrane za porodicu, pristojnoj zaradi i manje pacova na ulicama.

Ona ima trideset godina, posao, momka, zajednički stan. Sve što bi odrasla osoba trebalo da ima. No, jednog jutra se budi i pomisli: „Možda ga više ne volim“. Njene neizgovorene misli naglas potvrđuje pepeljara.
Ubrzo zatim ona gubi posao, momka i zajednički stan. Imala je sve što bi odrasla osoba trebalo da ima, a sad nema ništa.
I dok sasvim sama pokušava da pliva kroz novu stvarnost ispunjenu razgovorima za posao, potragom za novim stanom, neprospavanim noćima i nedostatkom ambicije, tone sve dublje u očaj, bez bliskih ljudi s kojima bi mogla da razgovara, okružena predmetima koji nikako da ućute. Cinični poster Kurta Kobejna, fotografija iz prošlosti vidno razočarana njenim životnim izborima, osuđujući test za trudnoću, veštačka biljka koja izigrava psihijatra… sve te stvari imaju mišljenje o njenoj situaciji i ne ustručavaju se da ga iznesu. Poput moderne Alise u Zemlji čuda, na ivici razuma i s Beznađem za petama, ona pokušava da pronađe pravi put. Ako takav uopšte postoji.

Na aerodromu na krajnjem severu Švedske odigrava se pravi generacijski rat: dve žene čekaju Haralda, zgodnog, šarmantnog muškarca. Da je pas, Harald bi bio zlatni retriver, svaka žena bi ga poželela, a sad se vraća iz klinike za odvikavanje. Koja od njih će ga povesti kući s aerodroma? Haraldova mama ili partnerka? Dok se klupko događaja odmotava, mlađa žena shvata da je dominantna majka zapravo treći član njihove veze, netrpeljivost raste i popuštaju kočnice uljudnosti u odnosu svekrve i snahe.

Juhana Frid u romanu Haraldova mama secira jednu od najozloglašenijih porodičnih veza i čini to uz neodoljivu dozu otrovnog humora i domišljatih dijaloga.

Pred Elen je noćna mora svakog roditelja – školski raspust. Umesto da sedi na plaži uz dobru knjigu i čašu vina, Elen opet jurca na sve strane. Sin je pupčanom vrpcom vezan za ajped, ćerka očajnički želi da postane influenserka na Instagramu, a Sajmon, večito zauzet i važan, opet je na nekom egzotičnom poslovnom putu. Malo je reći da je Elen na ivici živaca. Ne samo što mora da brine o porodici već je prešla i na puno radno vreme u novoj firmi, a nekako je uspela i da završi na čelu Saveta roditelja. Uz sve to, brak joj je na tankom ledu, deca su sve bliža tinejdžerskom uzrastu, njen otac ima novu (mnogo mlađu) suprugu, njena najbolja drugarica se udaje i ne dozvoljava joj da se umeša u planiranje venčanja, a kuća se polako ali sigurno pretvara u svinjac. Samo joj je pas, ponosni, plemeniti terijer, veran kao i uvek. Hoće li Elen uspeti da spreči porodičnu katastrofu? Može li zaista da radi u firmi u kojoj se razgovor za posao vodi na lejzibegu, i da postane osoba koja ima „modnu kapsulu“? I, najvažnije od svega, hoće li uhvatiti malo vremena da naspe sebi jedan poveći džin-tonik? JTŽ, verovatno ne.

Život penzionisanog sveštenika Jakoba Jula okrenuo se naglavačke. U samo nekoliko dana on postaje udovac, deda i ubica. Ni sam ne zna kako je do toga tačno došlo, ali eto ga kako u kućnim papučama, na krvavom snegu, razmišlja kako da se ratosilja tela uterivača dugova, organizuje sahranu supruge i osigura topli dom sedmogodišnjoj unuci za čije postojanje tek što je saznao. Putevi gospodnji su zaista nedokučivi. Srećom, dugogodišnja karijera sveštenika naučila ga je da se sa svakom situacijom suoči smireno i s optimizmom. Neverovatno je šta sve čovek vidi kad četrdeset godina odlazi ljudima u dom i učestvuje u planiranju krštenja, venčanja i sahrana.

Otkako je sveta i veka, cveće u ljudima izaziva divljenje i znatiželju, isprepletano je s uzbudljivim legendama i misterioznim pričama o božanstvima širom sveta. Krasi štitove junaka, grbove vlastelina i margine svetih spisa. Cveće igra važnu ulogu u mitovima o postanku sveta svih civilizacija, pripovestima o herojskim podvizima, uzbudljivim bajkama i narodnim pričama. U svaki cvet je utkana određena simbolika (neretko ista u narodima koji se nikad nisu susretali) koja se održala i dan-danas – cveće je deo najradosnijih i najtužnijih trenutaka u ljudskom životu.

Klarisa Jovanović i Breda Podbrežnik Vukmir izdvojile su neke od najlepših priča o cveću iz celog cveta i tako spojile različite kulture i kontinente, otkrivajući njihove sličnosti i razlike. Zbirka Kako je cveće stiglo na svet vodi ljubitelje cveća svih uzrasta na magično putovanje kroz lepotu prirode i kultura različitih zemalja i upoznaje ih s čarobnom simbolikom cveća.

Miša Ristić, sa nadimkom Menjuhin, akademski muzičar, jedan od trojice osnivača ansambla Renesans, član Akademskog kamernog orkestra i Simfonijskog orkestra RTS-a, zaljubljenik u srpsku vizantijsku muziku, ne piše samo o muzici već, pre svega, o ljudima sa kojima je odrastao i delio život na beogradskom Dorćolu – jer bez njih, takvih, kako kaže, ne bi bilo ni njega ovakvog, ni jasnih i upečatljivih sećanja.

Potreba da sva ta sećanja zabeleži donosi nam neodoljive priče koje pružaju jasnu, upečatljivu sliku života Dorćola i života na Dorćolu kakva se ne može naći u drugim knjigama. Ova poetska partitura čuvala se samo u sećanjima Menjuhinove generacije koju je Dorćol oblikovao, a koja je Dorćolu uzvraćala dajući mu poseban pečat i sjaj, a sada je i među ovim koricama.

U selu od pamtiveka nije bilo toliko snega, onog koji neprestano pada i gomila se na vratima i prozorima, pritiska krov, i ni načas ne prestaje. Sunce se kasno rađa i rano zalazi i tokom dana dokoni meštani rado razmenjuju tračeve. Ove godine svi pričaju o Katri Kling i Ani Emelin. Katri je čudakinja žutih očiju koja živi sa mlađim bratom i psom koji nema ime.

Ona ne veruje u služenje „belim” lažima na kojima počiva moderno društvo i ume da vidi pravi uzrok svakog problema. Ana, ostarela ilustratorka knjiga za decu, njena je direktna suprotnost: prilično povučena ali cenjena meštanka. Ana stanuje u ogromnoj kući i izlazi tek kad sneg počne da se topi kako bi slikala šumu. Ana poseduje nešto što Katri želi, a kako bi to dobila, ona će preuzeti kontrolu nad Aninim životom i domaćinstvom.

Proleće se bliži i uskoro će otkriti zemlju prekrivenu snegom, kao i pravo lice iskrene varalice. Ali da li je varalica zaista osoba na koju ste prvo pomislili?

Iskrena varalica smatra se jednim od najboljih romana Tuve Janson. Pitanja kojima se autorka, inače, bavi u svojim delima: samoća i zajednica, umetnost i život, ljubav i mržnja, ovoga puta postavljena su iz nešto mračnije perspektive.

Gilda ne može da prestane da razmišlja o smrti.

U očajničkoj potrebi da obuzda svoj anksiozni um i sredi odnose sa porodicom, odlučuje da pruži šansu besplatnoj terapiji u lokalnoj katoličkoj crkvi o kojoj saznaje sa flajera koji dobija na ulici. Pri dolasku je pozdravlja otac Džef koji pretpostavlja da je došla na intervju za posao. Gildi je neprijatno da prizna zbog čega je zaista tu i dobija posao nedavno preminule sekretarice Grejs.

U trenucima pauze između pokušaja da zapamti reči katoličke mise, skrivanja činjenice da ima devojku i pravljenja tornja od prljavih sudova u stanu koji se raspada, Gilda se preko crkvenog mejla upušta u prepisku sa Grejsinom starom prijateljicom. Nema srca da ignoriše ljubaznu staricu koja uporno piše, ali nema snage ni da joj saopšti tužnu vest. Očajna i zbog toga, predstavlja se kao Grejs i odgovara na mejl. Ali kad policija otkrije sumnjive okolnosti Grejsine smrti, Gilda će biti primorana da otkrije istinu o sebi.

„Neobični i urnebesni prvenac Emili Ostin garantuje pregršt egzistencijalne anksioznosti, nelagode i transfera neprijatnosti.” Magazin Šrapnel

„Izgleda da ovde imamo posla sa nekom čudnom magijom. Knjiga o anksioznosti i sindromu uljeza u kojoj pronalazimo istinsku toplinu i utehu? Knjiga o smrti i depresiji koja tera na plakanje od smeha? Knjiga napisana direktnim, jednostavnim stilom koja uprkos tome deluje nesvakidašnje? Ne znam kako je Emili Ostin to postigla, i iskreno, ne zanima me. Znam samo da želim još.“ Šon Adams, autor romana The Heap

Sami ima samo jedan san: očajnički želi da postane otac. Biološki sat mu poslednjih petnaestak godina otkucava toliko glasno da ponekad nije u stanju da čuje sopstvene misli! Ali nije tako lako postati otac, pre svega, potrebno je naći pogodnu kandidatkinju za majku svog deteta.

Kada njegova poslednja kandidatkinja za buduću majku odleprša na motoru, Sami će napraviti čitav niz pogrešnih izbora koji će razbesneti lokalnu grupu bajkera. Za to vreme ni ljudima u njegovoj okolini ne ide baš sve po planu. Njegov prijatelj Markus ostao je sam sa tri ćerke kada je njegova supruga, pritisnuta depresijom, prosto nestala iz njihovog života. Njegov drugi prijatelj, Pesonen, primoran je da se stara o bolesnim roditeljima i nema ni trenutak slobodnog vremena za sebe. Samijeva sestra Hena, očajnički pokušava da zatrudni, ali njen suprug nije zainteresovan da se uključi, a njihova majka je nedavno ostala udovica, ali nije skrhana bolom, naprotiv.

Kako popraviti život kada sve krene po zlu? Možda čuvena velnes blogerka instagramičnog života može da ponudi rešenje.

Jonas Ebeneser je vešti majstor koji ima neopisivu potrebu da popravlja stvari oko sebe, ali nikako ne uspeva da popravi sopstveni život. Na pragu je pedesete, razveden i prepušten sam sebi, a nedavno je otkrio i da njegova ćerka nije zaista njegova, zbog čega tone u egzistencijalnu krizu. Dok posećuje svoju dementnu majku u staračkom domu, krišom razmišlja o tome kada i gde bi mogao da stavi tačku na svoj život.

Ne želeći da rizikuje mogućnost da ćerka pronađe njegovo telo, odlučuje da umre u inostranstvu. Pakuje kutiju sa alatom i nešto garderobe i odlazi u neimenovanu zemlju razrušenu ratom. Bukira sobu u hotelu Tišina koji, kao i zemlja u kojoj se nalazi, vapi za veštim rukama majstora. Česma po česma, sijalica po sijalica, i Jonasova bušilica koju je poneo da bi pričvrstio kuku za omču dobija novu svrhu, baš kao i Jonas koji će zahvaljujući ljudima koje upoznaje u hotelu sagledati svoju patnju novim očima i razumeti dubinu ljudskih ožiljaka.

Hotel Tišina je otrežnjujuća priča o čoveku, zajednici i izbavljenju od očaja koja slavi beskrajne životne mogućnosti i nove početke.

Čini se da u eksperimentalnoj školi na imanju Plamfild učenici mogu da rade šta im se prohte, čak i da se spuštaju niz gelendere i gađaju jastucima. Plamfild je ostvarenje snova mlade Džo Marč, sada Džo Ber: kuća puna slobodne i radosne dece.

Na kraju romana „Male žene” Džo je od strine nasledila imanje koje je pretvorila u školu za napuštenu i siromašnu decu. Iako je isprva zamišljena kao škola za dečake, u Plamfildu ima mesta i za dve devojčice – Meginu ćerku Dejzi i „nevaljalu Nen“ koje, po Džoinom uverenju predstavljaju važan faktor u vaspitavanju dečaka.

Upoznajte Džoine dečake čiji smeh odzvanja Plamfildom: siromašnog Neta, razmaženog Alavka, neukrotivog Dena, nestašnog Tomija i ostale živahne stanovnike imanja sa kojima su odrastale generacije čitalaca širom sveta.

Roman „Mali muškarci“ slavi različitost, slobodu i kreativnost, a suštinska ideja autorke o jednakom obrazovanju za svu decu, bez obzira na pol, poreklo ili boju kože, predstavlja ideal kom teži svako moderno društvo.

Autor ovog romana je Bart Mujart, proslavljeni belgijski pisac: Jednog vrelog letnjeg dana porodica se vozi automobilom a onda vozač naglo koči i izbija svađa tokom koje se otkrivaju zastrašujuće tajne.

Jednog kišovitog dana stiže vest o smrti člana porodice i testamentu koji u nasleđe ostavlja i nepoznatog čoveka.

Jednog sasvim običnog dana neko se seli iz kuće i sve se iz korena menja.

Roman Ljubav je ta koju ne razumemo čine tri priče ispripovedane iz perspektive neimenovane tinejdžerke. Kroz različite epizode iz njenog života, kao nasumično izabrane vinjete, Mujart opisuje slamanje jedne disfunkcionalne porodice i decu ostavljenu da sakupljaju njene parčiće.

"Roman o odnosu majke i ćerke od kog podilazi jeza. Johane je religiozna studentkinja psihologije koja živi sa majkom. Kada se zaljubi u Ivara konačno postaje spremna da napusti porodični dom. Par je isplanirao put u Ameriku, ali na dan polaska Johane shvata da je zaključana u svojoj sobi. Da li će uspeti da prevaziđe svoje strahove? Da li će se usuditi da izađe kroz prozor na četvrtom spratu? Da li joj Bog brani da izađe iz kuće ili je u pitanju nekakav eksperiment?

Roman otvara zaključana vrata jednog mladog uma rastrzanog između prirodnih nagona i razdirućeg osećaja krivice otkrivajući čitaocima najintimnije misli i fantazije zarobljene naratorke.

„Remek-delo nepouzdanog pripovedanja” – Gardijan

Od autorke svetskog bestselera Istorija pčela stiže nam još jedna otrežnjujuća priča o potrazi za izgubljenim vezama koja pokazuje kako i najmanje odluke svakoga od nas mogu imati ogromnog uticaja na budućnost.
Signe je na pragu sedamdesete i nikada se nije plašila mora. Odrastala je u porodičnom hotelu uz ambicioznu majku i odlučnog oca, zaljubljena u predele koji su ih okruživali. Uvek se borila da sačuva prirodu i njena borba se nastavlja i danas. Ponovo će se ukrcati na „Plavetnilo”, ovog puta sa neobičnim tovarom, kako bi se otisnula na opasno putovanje do Francuske i pronašla čoveka koga je nekada volela.
David i njegova ćerkica Lu stoje pred kapijama francuskog izbegličkog kampa. Prešli su dug put kroz Evropu devastiranu sušom u potrazi sa vodom i ostatkom svoje porodice. Dok čekaju vesti o njima, pronalaze barku u dvorištu napuštene kuće daleko od obale mora i ispod prašnjave cirade otkrivaju novu nadu u spasenje. Ta barka je „Plavetnilo“, ona kojom je Signe dvadesetak godina ranije krenula na put.Novi roman Maje Lunde skreće pažnju na nešto što svi uzimamo zdravo za gotovo a što čini samu srž našeg postojanja: značaj vode.

Novi, integralni prevod jednog od najomiljenijih klasika američke književnosti

Objedinjeno izdanje sadrži romane „Male žene” i „Dobre supruge”

Topla porodična priča o odrastanju četiri sestre Marč, njihovim snovima, strepnjama i nadama s razlogom je jedan od najčitanijih američkih romana svih vremena. Lepa i otmena Meg, neprilagođena književnica Džo, povučena Bet i razmažena Ejmi, sestre su potpuno različitih karaktera koje veže međusobna ljubav i odanost prijateljima i porodici. Svakodnevni doživljaji četiri male žene toliko su opčinili čitaoce da je Luiza Mej Alkot, na zahtev publike, morala da napiše nastavak.

„Male žene” su mnogo više od „ženskog romana” koji je od Luize Mej Alkot zahtevao izdavač. U njemu autorka obrađuje teme koje nikada ne zastarevaju: ljubav, prijateljstvo, porodične odnose; srećne trenutke i nezamislive gubitke; sukob društvenih očekivanja i ličnih ambicija. Zasnovan na ličnim iskustvima autorke, ovaj roman ne prestaje da očarava čitaoce svih uzrasta širom sveta, iako je od njegovog objavljivanja prošlo više od 150 godina.

Da li možete da zamislite svet bez pčela?


Roman Maje Lunde uznemirio je ceo svet mračnim upozorenjem o sudbini planete koja je neizbežna ukoliko dozvolimo da pčele izumru kao vrsta. Spajajući prošlost, sadašnjost i budućnost „Istorija pčela” plete epsku priču o tri generacije pčelara i izazovima sa kojima se susreću u pokušaju da obezbede što bolji život svojoj deci. Vilijam, biolog koji živi u Engleskoj s kraja 19. veka, ima ideju o revolucionarnoj košnici koja će zauvek promeniti pčelarstvo i upisati njegovo ime u istoriju; Džordž, savremeni pčelar iz Amerike u neverici posmatra svoje košnice iz kojih pčele kao da su isparile; Tao, Kineskinja koja 2098. godine, kada su pčele odavno izumrle, živi od oprašivanja cveća, žrtvovaće sve što ima kako bi pronašla nestalog sina.
Dirljivi ekološki triptih Maje Lunde ima univerzalni značaj. Klimatske promene i ljudska nebriga svakodnevno nas dovode korak bliže propasti. Iza autorkine sablasne, ali i otrežnjujuće, vizije planete bez pčela krije se snažna priča o neraskidivim vezama roditelja i dece, čoveka i prirode, kao i odgovor na pitanje kako se odnosimo prema svetu u kojem živimo i kakvu budućnost ostavljamo svojoj deci.

Adel vozi školski autobus kroz predivne planinske predele francuske oblasti Ardeš. Dok skuplja đake po raštrkanim farmama i posećuje mesta na kojima je provela detinjstvo, prepliću se svakodnevni događaji koji dočaravaju spori ritam života na planini, i njena sećanja koja će razotkriti tajnu kako to da je niko ne prepoznaje u rodnom kraju.

Adel je trans žena koju posle operacije prilagođavanja tela rodnom identitetu odbacuje brat s kojim je bila posebno bliska posle smrti roditelja. On njenu transformaciju doživljava kao gubitak starijeg brata, i ne može da prihvati činjenicu da umesto njega ima sestru. Njihov odnos je centralna tema romana, a i Adelinog života, koji joj deluje nepotpuno i okrnjeno bez bratovljevog prihvatanja.

Dani, nagrađivana zbirka luksemburškog autora Gasta Grebera, sadrži devet kratkih priča koje opisuju po jedan dan koji predstavlja prekretnicu u životu njegovih junaka. Ponekad se život junaka nepovratno menja zbog nekog traumatičnog događaja, a ponekad zbog duboke spoznaje o sebi ili svetu. Junake, ljude različite u svakom pogledu, povezuje jedino savremena luksemburška realnost: iako su teme opšte, stiče se utisak da se priča na taj način mogla odigrati jedino u Luksemburgu, i da su je tako mogli proživeti jedino građani te zemlje. Zato je ova knjiga odličan način da se upozna njihov način života i, istovremeno, da se stekne uvid u najbolju literaturu pisanu na luksemburškom jeziku u 21. veku.
Zbirka Dani osvojila je 2014. Luksemburšku nagradu za knjigu godine, a 2016. Evropsku nagradu za književnost (EUPL).

Roman „Egzodus roda“ pruža intimni uvid u život migranata sa Bliskog istoka kroz sudbinu Palestinca Nabila, čija je porodica izbegla u Jordan a on se skrasio na Malti, baš kao i autor ovog delimično autobiografskog romana Valid Nabhan. Junak pripoveda o teškom izbegličkom životu i konstantnom osećaju da ne pripada nigde, ni u starom ni u novom svetu. Odrastajući pod zbunjujućim uticajem živih porodičnih sećanja na nekadašnji život na Bliskom istoku i sasvim drugačije malteške svakodnevice, suočava se sa krizom identiteta. Nabil pokušava da pronađe objašnjenje za nesreću koja je zadesila Bliski istok i, kroz istorijske podatke i sećanja očevidaca, čitaocima nudi jasniju sliku onoga što se događalo u poslednjih sedamdeset godina u tom, za evropske čitaoce, neobičnom i teško razumljivom delu sveta.

Roman ,,Egzodus roda" dobio je maltešku Nacionalnu književnu nagradu 2014. godine, i Nagradu Evropske unije za književnost (EUPL) 2017. godine.

Roman Poricanje je samostalni nastavak romana Ogrešenje koji je 2013. godine dobio prestižnu skandinavsku nagradu „August“.
Prošlo je pet godina od opsesivne ljubavi prema Hugu Rasku, sada poluzaboravljene i smeštene u arhivu lične istorije Ester Nilson. Da li je nešto naučila iz tog iskustva? Ester će se upustiti u vezu s glumcem Ulofom Stenom, koji ne krije oženjen i da ne namerava da napusti svoju suprugu. Lena Andešon pronicljivo i neumoljivo secira staru temu ljubavnog trougla.

Rodija Dojla, jednog od najznačajnijih savremenih irskih pisaca, proslavila je Bukerova nagrada za roman Padi Klark, ha, ha, ha, ali i kultni filmovi snimljeni po njegovoj Beritaun trilogiji – Posvećeni Alana Parkera, i Kopile i Kombi Stivena Frirsa. Dojlova proza prepoznatljiva je po izraženoj dramskoj strukturi, bez klasične naracije i sa obiljem živopisnih, majstorski oblikovanih dijaloga, kojima prvenstveno i duguje književni uspeh.

Zamišljena kao priča o suočavanju s gubitkom voljenih, knjiga Putovanje kroz noć pretvorila se u apoteozu duboke i neuništive veze sa ženskim korenima. U ovoj lirskoj drami, Dojl uspeva da nepretenciozno, duhovito i, istovremeno, dirljivo, dočara ključne trenutke u životu četiri generacije žena jedne irske porodice.

Roman Godina zeca smatra se vrhuncem stvaralaštva slavnog finskog pisca Artoa Pasiline. Prevođen i nagrađivan širom sveta, doživeo je milionske tiraže, a 1994. godine uvršćen је u Uneskovu zbirku reprezentativnih umetničkih dela. Slavi Godine zeca doprinele su i dve filmske i brojne pozorišne adaptacije.
Protagonista, novinar Karlo Vatanen, sažali se na zeca kojeg je njegov kolega udario kolima, pronalazi povređenu životinju u čestaru pored puta i bez ikakvog plana zalazi dublje u šumu. Taj naizgled bezazlen događaj pokreće nešto u njemu i Vatanen napušta posao, ženu i isprazno ljudsko društvo, pa u društvu zeca luta finskom divljinom. Vatanen odbacuje sve društvene norme, ambicije i inhibicije, i prepušta se događajima vođen samo snažnom potrebom da razume sopstvenu prirodu i pronađe prihvatljiv način života koji će mu omogućiti da sačuva slobodni, neukrotivi deo duše.
Retki su pisci koji o ozbiljnim, gorkim temama govore tako pitko i zabavno. Arto Pasilina je pronašao način da se obrati širokom krugu publike i da bude po ukusu književnih sladokusaca.

Roman Ogrešenje – roman o ljubavi dobio je 2013. nagradu „August”, nazvanu po Augustu Strindbergu. „To je ozbiljna igra u kojoj se Ester i Hugo sreću u bezvremenoj drami o strasti i moći, slobodi i razumu, drami koju spisateljica ne samo oblikuje već i secira. Koristeći okrutni humor i izuzetnu preciznost, Lena Andešon razotkriva sistematičnu samoobmanu zaljubljivanja“, ističe žiri za dodelu najprestižnije švedske književne nagrade.
Ester Nilson, junakinja romana Ogrešenje, veruje da joj moćan intelekt, odlično obrazovanje i otvorenost prema svetu omogućavaju da stekne pouzdan uvid u značenje mnogih pojava. Kada se, zahvaljujući pozivu da održi predavanje o uglednom likovnom umetnikom Hugu Rasku, kome se divi kao stvaraocu i čoveku s visokom moralnom svešću, upozna s njim, divljenje prerasta u fasciniranost. Hugovi signali govore joj da je put ka njemu otvoren, što razbuktava njenu čežnju i uvodi je u vezu koju isprva doživljava kao ostvarenje svojih suštinskih potreba. Pokazaće se, međutim, da u tome greši, kao što će pogrešiti mnogo puta u nastojanju da razume Hugovo ponašanje. Njena velika pronicljivost postaje oružje nade koja je drži u stanju opsesije i uvlači u spiralu samopovređivanja, vodeći je u sve dublji ponor.
S obzirom na upečatljivost lika glavne junakinje, žestinu njene borbe i razmere njenog slepila, moguće je očekivati da će u veku u kome je nastala Ester Nilson postati podjednako istaknuta književna markacija ljubavne opsesije kakve su u svom vremenu bili likovi Eme Bovari i Šarla Svana.

Ponekad se čoveku, pogotovo finskom, sve učini toliko crno da mu nema druge do da sebi prekrati život. Ali ko kaže da se taj poslednji čin ne može obaviti u prijatnom društvu istomišljenika s kojima se može podeliti muka, a samoubistvo izvesti svečano, čak i neobično, možda na nekom posebnom mestu, makar trebalo daleko putovati i obići pola Evrope, pa se usput, zašto da ne, i lepo provesti, uživati u svakom danu kao da je poslednji, isprobati nove stvari, zaljubiti se, a najzad se i predomisliti.

Šetnje Adom zaokružuju beogradski triptih Spomenke Krajčević, koji je otvorio Kalemegdan izbliza (2008) a proslavila knjiga Krugom dvojke (2010). Putopisi se obično pišu o dalekim, egzotičnim predelima, međutim, Spomenka Krajčević pokazuje da se može putovati i po rodnom gradu, po vertikali i horizontali – kroz njegove predele, njegovu istoriju, legende, arhivsku građu, odsjaje u svesti posmatrača. Umesto putopiscu, prolazniku, grad se ovde otkriva pažljivom, stalno prisutnom posmatraču, šetaču koji upija poznate predele, istražuje njegove slojeve i gradi nove, sopstvenim doživljajima ili domišljanjem. Prizori su pokretač priča koje ne moraju imati nikakve veze s realnošću osim varnice koje su upalile u svesti šetača. Upravo su te kratke prozne crtice, književna nadgradnja faktografske građe, ono što očarava u knjigama Spomenke Krajčević. Tek nagoveštene u delu Kalemegdan izbliza, raštrkane po Krugu dvojke, zablistale su u knjizi Šetnje Adom.