ROMANI

U knjizi žena s planom, Mej deli iskustva iz vlastitog života kroz prizmu mudrosti o karijeri, porodici i zdravlju.

Mučnina je roman u formi dnevnika, gde se nagoveštavaju osnovne ideje Sartrove egzistencijalističke filozofije.Postavljaju se ključna pitanja: odnos esencije i egzistencije, umetničkog stvaralaštva, vremena, slobodne volje...

Tekstovi koje je Gabrijel Garsija Markes objedinio u ovoj knjizi napisani su sa namerom da ih autor lično pročita u javnosti, pred publikom, a nastajali su praktično tokom celog njegovog života, od prvog, koji piše sa šesnaest godina, opraštajući se sa svojim starijim kolegama u Sipakiri 1944, sve do onoga koji čita pred Akademijom za jezik i vladarima Španije 2007.

Već u prvim tekstovima jasno je uočljiv otpor mladog kolumbijskog pisca prema govorništvu. „Nisam došao da držim govor“ upozorava svoje kolege iz Liceja prvi put kad se popne na pozornicu, a istu tu rečenicu autor je izabrao i kao naslov ove knjige. U sledećem tekstu, „Kako sam počeo da pišem“, koji je pročitao kao već uspešan autor Sto godina samoće, 1970, još jednom obaveštava slušaoce o svom otporu prema tom žanru: „Postao sam pisac na isti način kao što sam se i popeo na ovu scenu: silom“. U trećem pokušaju, prilikom primanja Nagrade „Romulo Galjegos“, 1972, govori kako je pristao da uradi „dve stvari koje sam sebi obećao da nikad neću uraditi: da primim nagradu i da održim govor“.
Deset godina kasnije Gabrijel Garsija Markes primio je Nobelovu nagradu za književnost i našao se pred nezaobilaznim zadatkom da napiše najvažniji govor koji u svom životu može da napiše jedan pisac. Rezultat toga je maestralno delo: „Samoća Latinske Amerike“. Od tog trenutka ovaj je žanr zauzeo ključno mesto u njegovom životu čuvenog i cenjenog pisca, čije su prisustvo i reči bili traženi širom planete.

Piter Friston je bio lični asistent Fredija Merkjurija tokom poslednjih dvanaest godina njegovog života. Živeo je sa njim u Londonu, Minhenu i Njujorku i bio uz njega kada je umro. "Bio sam Fredijev glavni kuvar, perač sudova, konobar, batler, sekretar, čistač .... i na kraju negovatelj", piše Piter Friston. "S njim sam proputovao ceo svet, bio uz njega kroz uspone i padove.... bio sam u ulozi telohranitelja kada je trebalo i na kraju, naravno, ostao sam jedan od onih koji su ga negovali."

Kada čudno nasledstvo podeli životne karte... "Tvoja nasledstvo je ova beležnica. Tvoje sestre će dobiti sve ostalo, ali veruj mi da tebi ostavljam majvrednije svoje blago i da ga sav novac sveta ne može zameniti. Sećaj me se." Kakvo neprijatno iznenađenje je doživeo ovaj mladić na otvaranju oporuke voljenog dede: nije mu ostavio ništa. Ništa sem stare beležnice pohabanog kožnog poveza od sto praznih strana. Sto praznih strana u nasleđe... I poslednje pismo u kome ga deda obaveštava da je ova beležnica najveće blago o kome se samo može sanjati. Da li mu je deda poludeo? Vrlo brzo nakon toga mladić će otkriti tajnu beležnice, neverovatnu moć, koja će mu poremetiti lepo uređen život i u njega uneti ludilo, sreću i ljubav.

Kroz treći deo ovog uzbudljivog istorijskog romana, Šarlota Tomas nas vodi u Rim, gde nas sprovodi kroz raskošne odaje Vatikana i upoznaje sa kontroverznim članovima porodice Bordžija! Glavna junakinja Sankija je nakon niza godina usamljenosti i tragičnih događaja uspela da pronađe svoju sreću u liku mladog Lorenca iz ugledne i uticajne porodice Kalpoprini. Međutim, njena sreća kratko traje jer su se tamne senke prošlosti nadvile nad njenom sudbinom. U jednom trenutku se svi akteri nalaze na istom mestu – u Veneciji, tamo gde je pre dvadeset godina sve i počelo...

Rimski svet je 410. godine doživeo nezapamćenu katastrofu. Prvi put je u 800 godina varvarska vojska, pod vođstvom vizigotskog kralja Alariha, poharala je drevni grad Rim. Alarih je odneo najveće rimske dragocenosti, ali je neočekivano umro pre no što je otišao iz Italije, a s jednim delom plena sahranjen je na tajnom mestu: u grob koji odnda mami lovce na blago.
U "Izgubljenom zlatu Rima" danijel Kosta živopisno dočarava malo poznatu, ali fascinantnu priču o Alarihovim delima, smrti i misterioznoj sahrani.

Danas u Francuskoj više od 50.000 devojaka su žrtve prisilnog braka. Prvi put jedna žena svedoči o tome.U Francuskoj, kao i u mnogim delovima sveta, adolescentkinje i mlade žene i dalje su prinuđene da se udaju za čoveka koga nisu izabrale, a ponekad čak ni srele.
Radi interesa roditelja.

U mrežu neobičnih i opasnih događaja, započetih u staroj godini, unovogodišnjoj noći su zapletene mnoge ličnosti sa svojim neobičnimljubavnim, porodičnim, prijateljskim... odnosima: Monte-Florijan,Robi-Riter, Robi-Mardžori, Liza-Jan, Kleo-Ftatateta itd.Fabula trilera je jednostavna: Dve proslave – dva ubistva; smrt napočetku – smrt na kraju, a između neobično hladnokrvna atmosfera,inhibiranih emocija, nedefinisane znatiželje... i jedno anonimno pismo– kao prvi znak, nagoveštaj uzbudljivih dešavanja, intrigantni početak. Ko je počinilac ubistva? Gde je logika?