ROMANI

Potresno duhovno remek delo koje pokazuje pravi
smisao vere u katkad neprijateljskom svetu. Iako
je njegova vera jaka, on ne nalazi ništa osim
ravnodušnosti i podsmeha. Deca se smeju njegovim
poukama, njegove parohijane izjeda dosada, o njemu
se šire glasine i muče ga bolovi u stomaku. Čak ni
njegovi pokušaji da razjasni svoje misli u dnevniku, ne
uspevaju da ga izbave od svetovnih briga. Ipak, nekako,
uprkos svojoj patnji, pokušava da pronađe ljubav prema
svojim bližnjima, pa čak i stanje milosti. Nagrađen
Gran prijem za književnost od strane Francuske
akademije, Dnevnik seoskog sveštenika je adaptiran u
hvaljeni film Robera Bresona.

U velikoj panorami umetnosti 20. veka, malo je ličnosti koje sažimaju obećanja i paradokse svog doba poput Mena Reja (rođen kao Emanuel Radnicki).

Ovaj enigmatični polimat ispleo je bogat mozaik umetničkih doprinosa koji su obuhvatali slikarstvo, stvaranje objekata, filmsku umetnost i, najizrazitije, fotografiju.

Prosvetljujuća knjiga Artura Luboua, Men Rej: Umetnik i njegove senke, istražuje složeno nasleđe ovog američkog umetnika, s posebnim osvr- tom na njegov neizbrisiv uticaj na svet fotografije – medij koji je zauvek transformisao, od tamne sobe do galerije.

U dobu kada je fotografija uglavnom smatrana alatom za puko dokumentovanje, Men Rej je uveo šašav, sanjarski kvalitet u medij. Kroz njegovu jedinstvenu alhemiju, fotografije nisu bile samo slike, već dimenzionalne naracije pune senki, misterija i iluzija. Bio je jedna od ključnih figura koje su proširile granice medija kako bi fotografi- ja bila prepoznata ne samo kao pomoćna umetnička forma već kao glavni medij umetničkog izražavanja.

Artur Lubou vodi nas kroz razne Rejeve istraživačke faze, razla- žući njegove revolucionarne tehnike – solarizaciju, rejograme i dvo- struku ekspoziciju među njima. To nisu samo tehničke fusnote već ključne tačke za razumevanje veštine kojom je Men Rej zamaglio granice između stvarnosti i apstrakcije. (iz pogovora Kamenka Pajića)

Posle pojave Fame o biciklistima, slobodno se može tako reći, srpska proza više nije bila ista, kao što ni Basara nije bio isti pisac, kao što ni ja nisam bio isti čitalac.

Tim romanom Basara je uspostavio prozni model kojim će se u narednim godinama često služiti, model zbornika, kako Famu o biciklistima predstavlja priređivač S. B. u svom predgovoru. Već prvom rečenicom on uspostavlja vezu sa Borhesovom Vavilonskom bibliotekom i postmodernističkim stavom da je pisanje, pre svega, naša reakcija na već napisano, ne na stvarni svet, nego na svet stvoren u knjigama.

Svet je privid, a pisanje je privid privida. - David Albahari

Bajina Bašta je, za one koji istočno ne idu, lijepa i pomalo zaturena varošica na srbijanskoj strani Drine, koja se u novijoj historiji, istina sporadično, počela pojavljivati u vrijeme austrougarske okupacije Bosne, i kasnije, u vrijeme ratnih operacija za Prvoga svjetskog rata.

Basara se poslužio minimumom povijesnih činjenica, oko kojih je, zatim, mistificirao i fikcionalizirao svoju “Tajnu istoriju Bajine Bašte”, u koju je, u duhu svih svojih velikih proznih mistifikacija, upisivao karakteristične elemente epohe, izmišljao gegove i anegdote, rugao se palanačkim kronikama i sentimentima njihovih autora, ali i nježno evocirao estetiku nekoga našeg, balkanskog i provincijskog Belle Epoquea, prvih pokretnih slika, dramaturgije nijemoga filma. I tako je nastao roman koji istovremeno jest posveta Bajinoj Bašti i ruganje svim zavičajnim posvetama.- Miljenko Jergović

Herojevo putovanje
Džozef Kembel o svom životu i radu

Smatram da je glavni rezultat (mojih napora) bila potvrda misli, koju sam dugo i verno gajio: o jedinstvu ljudske rase, ne samo u biologiji, već takođe u njenoj duhovnoj istoriji, koja se svuda odvijala na način jedinstvene simfonije, sa glavnim temama koje su nagoveštene, razvijane, pojačavane i varirane, menjane, ponovo potvrđivane i koja, danas, u velikom fortisimu svih delova dobro usklađenog orkestra, neodoljivo napreduje ka nekoj vrsti moćnog vrhunca, iz kojeg će nastati sledeći veliki stav. I ne vidim razlog zašto bi neko pretpostavio da u budućnosti isti motivi koji su već čuti neće zvučati i dalje - doduše u novim odnosima, ali ipak isti motivi.

Knjiga Duhovi Srbalja, Nenada Simića je svojevrsna oda hrabrosti i časti srpskome rodu, pisana nadahnuto i sa puno ljubavi prema otadžbini. Može se okarakterisati kao knjiga istorijskih priča o srpskim junacima i znamenitim ličnostima, ali istovremeno, to je i poema, koje sve ove zapise objedinjuje pod ideju srpskog viteškog koda, od najstarijih dana, pa do naših dana. Izdvaja se od drugih knjiga sa sličnom tematikom, svojim stilom, ali i jakom porukom koja je važna u ovo nemilo doba.
Široj čitalačkoj javnosti, Nenad Simić je poznat po svojoj knjizi Samuraji – odjeci ratničkog sna (istorija i filozofija ratničke klase).

Prva biografija Semjuela Beketa na srpskom jeziku.