Proizvodi

Rečnik žargona i kolokvijalnog govora srpskog jezika Borivoja Gerzića pruža preko 10.000 reči i izraza uz stručno leksikografsko uređenje. Ovo monumentalno delo donosi jedinstvenu leksičku bazu koja obuhvata sav kolokvijalni i žargonski govor od prvog rečnika Dragoslava Andrića iz 1974. godine pa sve do današnjih dana. Autor je decenijama prikupljao, analizirao i klasifikovao izraze, ne samo savremene već i arhaične, vodeći računa da budu zabeleženi u svom pravom obliku i kontekstu. Svi pojmovi u rečniku nose akcenatske oznake, leksičke etikete i primere upotrebe, što omogućava korisnicima da u potpunosti razumeju značenje i primenu izraza. Ova verzija rečnika nije samo dopuna, već potpuno nova i stručno uređena knjiga, nastala uz saradnju i recenzije vodećih domaćih i stranih leksikografa. Na ovaj način čitaoci dobijaju neprocenjiv uvid u bogatstvo i slojevitost srpskog jezika, naročito njegovog neformalnog i žargonskog segmenta.

Упитан о чему је у Уликсу реч, Џојс је одговорио: „Када бих то открио, истог тренутка бих

Prva biografija Semjuela Beketa na srpskom jeziku.

Tačka gde se linija života okončava ponekad baca novo svetlo na dotadašnji život pojedinca. Montenj je rekao da se o jednom životu može suditi tek kad se zna njegov kraj i da onaj koji bi ljude poučio kako da umru, poučio bi ih i kako da žive. Ova knjiga sastoji se od vinjeta koje govore o poslednjim trenucima nekih poznatih ljudi (jer je njihovo umiranje uglavnom dobro dokumentovano). Ostaje da se vidi da li priče o njihovom odlasku bacaju drugačije svetlo na njihovo delo (ili ga smrt ipak ne dotiče) i da li, ovako sakupljene zajedno, govore nešto više o ljudskoj sudbini (ili je reč samo o krajnje šarolikoj koreografiji moriendi bez ikakvog posebnog smisla).

Raznolikost čina umiranja (kao i raznolikost življenja), može da govori i o nečemu drugom: da su sve to samo manifestacije jedne pojave s bezbrojnim (ovozemaljskim) maskama. Pojedinačan život uvek se gasi, vrsta kao da traje; lično je bezvredno (opšte možda nije) i, na čudan način, lično nastavlja da bivstvuje kroz opšte. Epiktet je, opet, davno napisao: „Smrt, izgnanstvo i sve strašne stvari svakoga dana neka su ti pred očima, i to poglavito smrt; i nikada ti neće pasti na pamet nijedna gadna misao niti ćeš žudeti za bilo čim što je neodmereno.