SAVREMENI ROMAN

Decembar 2017, predgrađe Liona. Samuel Vidubl ponovo se susreće s članovima svoje porodice s majčine strane, na večeri za Hanuku, prepunoj meteža i živopisnih priča o njihovom Alžiru, od osvajanja Konstantina 1837. do egzodusa 1962. godine. Dok gleda kako gore sveće u menori, jedinom predmetu što je stajao uglavljen u nana Bajin kofer kad je stigla u Francusku, a predstavlja temu brojnih fantazija u porodičnom romanu – navodno je pripadao Kahini, jevrejskoj berberskoj kraljici – odlučuje da se otisne na putovanje, pa kreće avionom za Konstantin. Nada se i da će tamo pronaći Džemilu, koju je upoznao u Parizu, u noći nakon terorističkih napada, a koja je otišla da diže revoluciju kako bi se okončao Butflikin režim u Alžiru.
Prošlost i sadašnjost se prepliću dok Samuel luta po ulicama Konstantina, po Gelmi i Anabi, pronalazeći mesta gde mu se baba udala, gde mu se deda ubio, gde je rođena njegova majka, gde se njegova tetka ukrcala na brod za Marselj. Po povratku u Francusku, neumorno ispituje žene iz svoje porodice, čija je dužnost da pale devet sveća, ne bi li rasvetlio tajnu svećnjaka.
Kroz njihove uspomene shvata šta ga povezuje sa Alžirom i šta povezuje sve te generacije žena, koje bi istorija izbrisala da nije romana da to isprave. Iza višestrukih identiteta, legendarnih, stvarnih ili preuzetih – berberska prošlost, jevrejska vera, arapski jezik, francusko državljanstvo – ocrtava se pripadnost jednoj geografskoj zajednici: prava domovina tih Orijentalki jeste Mediteran, Mediteran nekadašnjih i sadašnjih izgnanika, Mediteran Homera i Alberta Koena, Ibn Halduna i Albera Kamija.
U ovoj velikoj knjizi smeha i suza, u kojoj ima nečeg od inicijacijske potrage, pripovesti o korenima, sage o jednoj porodici i ljubavnog romana istovremeno, Emanuel Ruben slavi zemlju svojih predaka i daje joj novo lice.

Emanuel Ruben (Emmanuel Ruben, 1980), rođen je u Lionu. Diplomirao je geografiju na lionskoj Ecole normale superieure, a potom je nastavio školovanje na Nacionalnom institutu za istočne jezike i civilizacije u Parizu. Prvi roman, Halte a Yalta, objavio je 2010. godine. Njegov treći roman, Snežna linija (Akademska knjiga, 2017) našao se 2014. godine u izboru za prestižnu nagradu „Gonkur“. Ruben je više godina boravio u zemljama Evrope, kako zapadne tako i istočne, pa je tako proveo i godinu dana u Novom Sadu. Kao strastveni ljubitelj biciklizma, prokrstario je biciklom Evropu, crpeći nadahnuće za svoja književna ostvarenja. Jedan od njegovih najvećih poduhvata bila je vožnja uz tok Dunava, od Crnog mora do Crne šume, a dnevnik s tog putovanja upravo predstavlja knjiga Uz Dunav, za koju je dobio nagrade „Nikola Buvije“ (2019), „Amerigo Vespuči“ (2019), Veliku nagradu „Sport i književnost“ (2019) i Nagradu „Amik“ Francuske akademije (2020). Od 2017. do 2021. godine živeo je u mestu Mož sir Loar na obali Loare, gde je bio direktor „Kuće Žilijena Graka“ (Maison Julien Gracq), u kojoj se, pored ostalog, organizuje boravak pisaca iz celog sveta. Emanuel Ruben i danas živi i radi u Francuskoj.
U biciklističkoj odiseji kroz Evropu koju nose struje, duž Dunava i njegovog čudesnog priobalja, Emanuel Ruben stvara snažnu i opipljivu sliku evropskog mozaika. U leto 2016, Ruben kreće s jednim prijateljem biciklom kroz Evropu. Za četrdeset osam dana popeće se uz tok Dunava, od obala Crnog mora do izvora u Crnoj šumi. Ovaj putopis nadahnut je tom epopejom kroz močvarnu deltu Dunava i evroazijske stepe Ukrajine, ostatke Čaušeskuove Rumunije, preko bugarskih plaža što se rumene u sumrak, Đerdapske klisure u Srbiji, mađarske granice opasane bodljikavom žicom...

Za putopis Uz Dunav Emanuel Ruben dobio je nagrade: „Nikola Buvije“ (2019), „Amerigo Vespuči“ (2019), Veliku nagradu „Sport i književnost“ (2019) i Nagradu „Amik“ Francuske akademije (2020).

Za Akademsku knjigu prevela s francuskog Melita Logo-Milutinović.