SAVREMENI ROMAN

Pred čitaocem je jedinstvena antologija japanskih kaidan priča – „čudnih” pripovedaka koje se ne mogu svrstati ni u fantastiku ni u horor, jer pripadaju nečem dubljem: svetu u kome se svakodnevno prepliće s natprirodnim, a smeh i jeza dele isto ognjište.

"Ovim izdanjem Geopoetika srpskim čitaocima prinosi plamičak ove iranske različitošću bogate proze 20. veka.
Sve do sredine devetnaestog veka persijskom prozom dominirale su tradicionalne narodne priče, didaktičke priče, bajke i istorijske i herojske sage. Tek s ustavnom revolucijom (1905–1907) i većim prodorom moderne civilizacije i novih kulturnih uticaja, persijska proza doživela je temeljne promene. Prilikom izbora priča za ovu zbirku, trudili smo se da obuhvatimo što širi vremenski period i predstavimo autore koji su stvarali tokom celog veka postojanja kratke priče u Iranu. Zbirka uključuje dvadeset tri priče koje obuhvataju tri ključne faze razvoja iranske kratke proze: formirajući period (dvadesete i tridesete godine dvadesetog veka), fazu utemeljenja (1953-1979) i period raznovrsnosti (1979. - danas)."

Ova knjiga sadrži 26 kratkih priča različitih autora, među kojima su Artur Konan Dojl, Hauard Lavkraft, Embrouz Birs, Gi de Mopasan i mnogi drugi. Sva ostvarenja zastupljena u knjizi se po svojoj tematici, književnom metodu i atmosferi, u širem smislu žanrovski mogu odrediti kao horor priče.
Za ljubitelje ovog žanra, ali i klasične književnosti, čitanje knjige predstavljaće pravo zadovoljstvo, a verujemo i da vam neće biti lako da odgovorite na pitanje: koja bi bila vaša omiljena priča?
Možda „Slučaj ledi Sanoks“ – priča koja istražuje mračne teme ljubavi, izdaje i intrige. U njoj pratimo neočekivan obrt događaja kroz zagonetnu sudbinu glavne junakinje, ledi Sanoks, u mističnoj atmosferi i sa dosta elemenata strave.
Ili pak priča „Predmet broj 249“ i njena provokativna tema – okultizam. Priča govori o studentu medicinskog fakulteta koji se susreće sa tajanstvenim egipatskim mumijama i okultnim ritualima, što stvara uzbudljiv zaplet…
Priča „Grob bez dna” na jeziv način opisuje poremećene odnose u jednoj porodici, kroz naraciju glavnog lika, dok „Put osvetljen mesečinom”, priča istog autora – Embrouza Birsa, istražuje teme duhova i zagonetnih smrti. Autor u njoj vešto kombinuje naraciju različitih likova kako bi prikazao mračnu prošlost i njene posledice.
Tu je i Mopasanova „Horla”, priča koja maestralnim stvaralačkim postupkom prati dnevnik pisca opsednutog idejom postojanja natprirodnog bića poznatog kao Horla, koje zaposeda ljude. Kroz dnevničke zapise, priča istražuje teme ludila i gubitka kontrole nad svojim životom i postupcima.
Lavkraftova priča „Pikmenov model” prati naratora koji otkriva mračne tajne i šokantne slike stvaralaca užasa, posebno Ričarda Pikmena, otkrivajući da stvarnost može biti još više uznemirujuća nego njegove najgore noćne more.
„Žuta tapeta“ Šarlot Perkins Gilman bavi se temama ženskog zatvaranja, duševnih bolesti i ženske potlačenosti u društvu. Kroz naraciju glavne junakinje, koja je smeštena u izolovanu kuću, priča prikazuje postupan gubitak razuma i konflikt sa sopstvenim stvarnim i imaginarnim strahovima.
Pored navedenih, tu je još dosta majstorski napisanih klasičnih horor priča, te izbor nije nimalo lak. Dakle, koja je vaša omiljena?

Izbor od 18 priča 16 vodećih japanskih pisaca naučne fantastike

Nastavljajući tradiciju prethodnih godina, sa željom da produbimo interesovanje i čitaocima još malo približimo japansku književnost i kulturu, predstavljamo novu antologiju savremenih japanskih priča – ovog puta iz žanra naučne fantastike.
Zbirku čini osamnaest priča nekih od najprominentnijih i najpopularnijih pisaca Japana, od Masamija Fukušime čiji je doprinos naučnoj fantastici ove zemlje nemerljiv, do mladog Isuija Ogave čija ćemo dela tek čitati.
Tu su i neki autori čije su priče objavljivane u prethodnim antologijama, posebno u žanrovskoj prethodnici, Antologiji japanske savremene naučno fantastične priče 141/2, kao što su Ueda Sajuri, Taku Majumura i Tensei Kono.
Japanska naučna fantastika često se smatra i spekulativnom fantastikom, jer njenu okosnicu ne čine samo teme koje strogo pripadaju domenu nauke, a uže astrofizike, robotike i ostalih tipičnih futurističkih tema koje obrađuje tradicionalni SF, već zahvataju mnogo širi opseg. S jedne strane, tu su naučne teme iz oblasti istorije, lingvistike, umetnosti, ali i narodna, tradicionalna učenja i verovanja. Japan je zemlja duboko ukorenjena u tradiciju, a istovremeno i društvo koje možda i najviše gleda u budućnost kroz raznovrsna tehnološka dostignuća koja su opšte dostupna običnom čoveku. Samim tim, japanskim piscima nije potrebno da radnju svojih priča smeštaju u duboki svemir daleke budućnosti, već češće koriste neka neočekivana mesta za razvijanje radnje.
Možda se najbolja ilustracija ovoga vidi u priči “Kratak je život cveta”, pisca, prevodioca i urednika prvog časopisa koji je promovisao fantastiku u Japanu, Masamija Fukušime.
On je tradicionalnu japansku umetnost aranžiranja cveća, ikebanu, transponovao u budućnost u kojoj umetnici više ne koriste živo cveće u svojim aranžmanima, već svetlost koja se oblikuje u cvet pomoću kompleksnih mašina. Glavna junakinja, tokom rada na jednoj takvoj mašini, nesvesno u nju unosi svoja sećanja i osećanja, dok se ona jednoga dana ne otelotvore u lik njenog nekadašnjeg ljubavnika. Samoća, otuđenost, pitanje smisla života, sve to odjednom puca pred njenim očima, a glavni katalizator upravo je spoj nauke i tehnike i viševekovne tradicije, oličen u mašini koja proizvodi ikebanu. Taj spoj tipično je japanski, i moglo bi se reći, kao takav neophodan je da se dođe do onih tananih, složenih osećanja koja su najdublje skrivena u čoveku.
Bilo kroz satiru ili ozbiljno, japanski autori vode nas u nepoznate, stvarne i izmišljene predele, i uvek čitaoca vraćaju samom sebi. Koliko god da je fantastika beg od realnosti, uzlet mašte u svetove koje čovek još uvek ne može da dohvati, negde daleko u budućnost ili u svemir, u drevne legende i narodna predanja, ona je u svojoj osnovi veoma humana. Njena osnova je uvek i jedino čovek sa svojom osećajnošću, svojim stremljenjima i dostignućima. I ma koliko da je Japan daleko od nas, koliko god da je ta kultura različita od naše, evropske, fantastika nas, kao malo šta drugo, spaja u razigranoj maštovitosti, u strahu, nadi, iščekivanju. Nudi čitaocima da odu negde daleko, kako bi stigli do sebe.

Kosmopolitsko gledište, svest o rodnoj ravnopravnosti, preispitivanje modernog odnosa prema oveštaloj tradiciji hispanoameričkog pisma, dijalog s magičnim i prljavim realizmom i otklon od njih, rušenje (ne samo književnih) tabua, samo su neke od zajedničkih odlika ove jeretičke antologije kojom nijedan čitalac neće izlečiti nesanicu. Pripovetka je u hispanoameričkoj književnosti oduvek bila ravnopravna s romanom, pesništvom, dramskim stvaralaštvom.

Knjiga Budući klasici nije tipična antologija pripovedaka – zasad je to opklada nas, kao priređivača, s vekom koji je takoreći počeo juče: naslućujemo – kladimo se – da će pisci i spisateljke čije su pripovetke svrstane u ovu knjigu biti pamćeni i rado čitani i na njegovom kraju.

Možda za čitaoce uopšte nije važno ko će od dvadeset šest izabranih hispanoameričkih pisaca zaista postati klasik u osvit dvadeset drugog veka; kako god bude, to neće promeniti činjenicu da njihove priče predstavljaju skup izvrsnih, raznovrsnih, stilski i tematski međusobno veoma različitih ali krajnje uspešnih književnih ostvarenja.

Antologija koja je pred vama predstavlja izbor priča od dvadeset jednog pisca koji su obeležili rađanje i razvoj ovog žanra. Od daleke budućnosti u kojoj je čovečanstvo osvojilo galaksiju, do istraživanja atoma i molekula, silaska na ćelijski nivo koji je svemir u malom za sebe, preko putovanja kroz vreme i putovanja u sopstvenu psihu, autori naučne fantastike svoje teme obrađivali su na najraznovrsnije načine.

Široko polje naučne fantastike raslo je i razvijalo se duže od jednog veka. Donelo nam je pogled u budućnost, u moguće pravce po kojima će se ljudska rasa menjati. Otvorilo je mnoga
moralna pitanja, kako ona na koja već vekovima nema odgovora, tako i ona koja će tek doći sa pomeranjem granica ljudskog saznanja i moći. Putovanje u svemir, putovanje kroz vreme, nastanak robota i veštačke inteligencije, potencijalna naučna dostignuća, sve ovo tema je naučne fantastike, dok joj u srži uvek stoji pitanje čoveka, njegove ljudskosti, mana, slabosti, vrlina.

21 priča 21 autora:
F. L. Volas, Filip Hoze Farmer, Teodor Sterdžon, Teodor Kogsvel, Frederik Pol, Isak Asimov, Rej Bredberi, Ketrin En Meklin, Hari Harison, En Mekefri, Pol Anderson, Robert Šekli, Filip K. Dik, Kris Nevil, Harlan Elison, Karen Anderson, Robert Silverberg, Rodžer Zelazni, Norman Spinard, Džordž R. R. Martin, Medlin E. Robins.

Šesnaest vrhunskih pripovedača i samo jedan cilj, prebroditi besanu noć i dočekati jutro. Ako volite staro i dobro kazivanje, začinjeno s malo strave i fantastike, na pravom ste mestu. Besan je multižanrovsko književno ostvarenje koje
već četiri godine provocira našu maštu nudeći nam originalan horor horizont u širokom moru mračne fantazije
reči. Pisci sa svojim stilom, naracijom i kreativnošću kreću se kroz različita polja ovog žanra, trudeći se da dočaraju
svoje likove, stvaralačke vizije i misterije čiji je zajednički imenitelj, jeza, ona koja ledi krv u žilama i kameni pogled.

Uoči prošlogodišnjeg beogradskog oktobarskog sajma knjiga, u čast glavnog gosta ovog sajma - Portugalije, objavljen je niz prevoda sa portugalskog jezika, među kojima se po značaju posebno izdvaja Antologija portugalske kratke priče, koju je priredila i prevela Jasmina Nešković, koja kao prevodilac, već tri decenije predano radi na razvijanju veza i odnosa sa portugalskom književnošću i kulturom. U ovaj antologijski izbor uvrštena su vrhunska pripovedačka ostvarenja najznačajnijih autora savremene portugalske književnosti. Bez obzira na osobene i različite stvaralačke pečate, sve priče iz Antologije mogu se podvesti pod jedan zajednički imenitelj. Sve one, naime, govore o otuđenosti, o teskobi življenja, o egzistencijalnom položaju jedinke u svetu. Sve su to priče apsurda i mučnine, kroz koje provejava suštinski pesimizam, karakterističan ne samo za celokupnu portugalsku književnost već i za portugalski mentalitet uopšte.

U ovoj knjizi ambiciozne pripovetke mladih autora iz regiona u žanrovskom ključu fantastike i horora pokazuju veliku vitalnost i uticaj književnosti strave i užasa na stvaraoce koji tragaju za sopstvenim glasom i izrazom, neretko uspevajući da kroz izmaštane priče predstave sliku naših svakodnevnih strahova i teskoba na relevantan, osoben i svež način. Ovo su autori na koje valja obratiti pažnju, a njihova proza će vas uplašiti, šokirati i – možda ono najvažnije – naterati vas da se zamislite, posle katarze koju uvek donosi dobra horor priča. – Goran Skrobonja, pisac

Knjiga sadrži 12 jedinstvenih ilustracija slikara Miroslava Todorovića Todora, koje kroz žanr fantastičnog nadrealizma umetnički dočaravaju osećaj straha.

Provokativna kolekcija četrnaest horor priča u kojima se prošlost često upliće u sadašnjost, i gleda preko vašeg ramena dok čitate. – Aleksandar Tešić, Kosingas

Milena Stojanović – Štriga
Milan Kovačević – Dan svinje
dr Marjan Urekar – Teško meni sa tobom
Dunja Milanković – Zombizam
Vanja Vidović – Razjapljena usta kosmosa
Lazar Vuković – Čovek iz magle
Ivan Nešić – Pod prozorom
Eric Johansson – Posljednja kritika
Snežana Kanački – Strigoj
Milan Simić – Sipa
Siniša Sušić – Sedam prinčeva
Tihomir Jovanović – F-1
Igor Ristovski – Pomozi mi
Bojan Ekselenski – Vampirska večerja

Dunav, jedna od velikih arterija Evrope, teče kroz toliko zemalja kao nijedna druga reka i kao retko koja druga uvek je iznova izazivala pisce. U uzajamnom dejstvu ljudi i njihovih priča duž toka kroz kontinent ona se javlja kao osovina zgusnutih značenja u kojima se ukrštaju različitost, protivrečnosti i neistovremenost. Raščlanjena u 24 poglavlja, antologija prezentuje tekstove uz teme i mesta – poput potonulih ostrva, mostova, gradova, rata, bekstva i još mnogo toga – otvarajući ih odgovarajućim kulturnoistorijskim uvodima. Zastupljeni su najznačajniji pisci iz različitih jezika i književnosti duž Dunava; oni očituju raznovrsnost i šarolikost koje zapanjuju. To mnogostruko ogledanje treba da se oduži jednoj posebnoj reci koja teče kroz učvoreni predeo i deluje kao autentični evropski udžbenik.

Uvodne tekstove za poglavlja napisale su urednice: Edit Kiralj i Olivia Spiridon.

U antologiji su tekstovima zastupljeni: Janos Arany, Ingeborg Bachmann, Gyula Krúdy, Bettina Balàka, Stefan Bănulescu, Jean Bart, Ludwig Bechstein, Karl lsidor Beck, Hans Bergel, Algernon Blackwood, Arnolt Bronnen, Elias Canetti, Mircea Cărtărescu, Oscar Walter Cisek, Tibor Cseres, Eva Demski, Heimito von Doderer, Mircea Eliade, Péter Esterházy, Patrick Leigh Fermor, Catalin Dorian Florescu, Gerhard Fritsch, Ladislav Fuks, Karl-Markus Gauß, Arno Geiger, Franz Grillparzer, Peter Handke, Mila Haugová, Klaus Hensel, Ferenc Herczeg, Franz Hodjak, Friedrich Hölderlin, Michal Hvorecky, Filip Florian, Nicolae lorga, Mór Jókai, Gert Jonke, Attila József, István Kemény, Alexander William Kinglake, Egon Erwin Kisch, Johann Georg Kohl, Mihály Kornis, Reinhart Koselleck, Claudio Magris, Luigi Ferdinando Marsigli, László Márton, Herta Müller, László Végel, Péter Nádas, Lajos Parti Nagy, Miloš Crnjanski, Andreas Okopenko, Aleksandar Tišma, Géza Ottlik, Danilo Kiš, Mihajlo Pantić, Judita Šalgo, David Albahari, Pavao Pavličić, Slobodan Tišma, Siniša Tucić, Milorad Pavić, Moritz Rinke, Szilárd Rubin, Klaus F. Schneider, Mirjana Novaković, Franz Hutterer, Solymos Ede, Karl Sokolowsky, Georgi Gospodinov, Panait Istrati, Andrzej Stasiuk, Adalbert Stifter, Carmen Sylva, Nick Thorpe, lIija Trojanow, Franz Tumler, Dániel Varró, Ivan Vasov, Richard Wagner, Horst Widmer i Vladimir Zarev.

TEMA BROJA: STVARALAŠTVO REJA BREDBERIJA
Rej Bredberi (1920‒2012) jedan je od autora koji su pomerili žanrovske granice književnoumetničkim standardima u pisanju, kao i u odabiru i obradi aktuelnih tema, dilema i motiva. U svojim najznačajnijim delima bavio se gubitkom, smrću, traganjem za smislom ljudskog postojanja, upozoravajući istovremeno na zloupotrebu i maligni uticaj medija, totalitarizma, kontrole, cenzure i prekomerne upotrebe i zloupotrebe tehničkih sredstava, zatim na negativne aspekte preterane političke korektnosti, kao i na brojne druge društvene pojave, koje uz nepromišljenost, neodgovornost i neumerenost dovode do nesklada u ljudskoj prirodi i postojanju, a time i do negativnih posledica po ljudsko postojanje i čovekovu okolinu. Tokom karijere duže od sedamdeset godina, napisao je više stotina kratkih priča i pedesetak knjiga, uz brojne pesme, eseje, opere i scenarije za film i televiziju. Dobitnik je Pulicerove nagrade za promociju fantastične književnosti i nosilac je američke Medalje časti. Njegova najznačajnija dela su Farenhajt 451, Marsovske hronike, Ilustrovani čovek, Maslačkovo vino...

Tradicija koju je I. K. Tanesi uspostavila sa antologijama savremenih japanskih priča (13, 14, 15, 25 i 26), nastavlja se knjigom koja je pred vama – Antologija američke horor priče 22. Nakon dve antologije američkih priča XX veka 27 i 28, okrećemo se žanru horora i izboru dvadeset dve priče od istog broja pisaca, poređanih po godinama rođenja. Od Vašingtona Irvinga, autora čuvene Legende o Uspavanoj dolini, nezaobilaznog Edgara Alana Poa, preko nekih od najpopularnijih pisaca XX veka kao što su H. F. Lavkraft i Stiven King, pa sve do novih mladih nada ovog veoma popularnog žanra, poput Brajana Evensona i Džoa Hila, ova zbirka predstavlja i pregled istorije i razvoja tematike strave i užasa kroz više od dva veka američkog stvaralaštva.

... Nije zato čudno što u decembru postoji jedna duboko ukorenjena potreba čoveka za čudom, za dobrotom i ljubavlju. I kao što nam poznati romantični nemački pisac E.T.A. Hofman, u Krcku Oraščiću, kaže, da je prelazak iz sumorne realnosti u najluđu divlju i božanstvenu fantastiku moguć u svakom trenutku, tako i mi možemo pomoću ovih priča da izdržimo ali i sažmemo tešku stvarnost: brige i mrak nek budu pozornica dešavanja najvećih čudesa i lepota. Metamorfoza mraka u bleštavo svetlo, lepota je hrišćanskog praznika, Božića. Na pozornici decembarske svedenosti svaka maštovita duša može da ostavi svoj poklon: nežne reči i zamisli i slike za svetove daleke, bezbrižne, gde teku neki potoci vina ili limunade i gde okolo ćućore kućice od slatkiša. Za svetove daleke, u kojima stvari i bića imaju i muzičku stvarnost. Makar to, u ovom životu satkanom od gubitaka i grubosti. Pretvaranje patnje zbog izgubljene ljubavi u misao o snu i pravdi, ili, barem, u san. Može i to da bude Božić: uteha i opraštanje za nepravde koje nam je svet ili voljeno biće zadalo. Neka ovaj dan bude bajkovit i čaroban, i vrati nas našem detinjem snu.
Pored Hofmana, ovde su i priče Tolstoja, Dostojevskog, Čehova, Dikensa, Irvinga, Nabokova, Andersena, Kuprina, Gorkog, Zoščenka, Tvena, O Henrija, Vile Kader, Lujze Mej Alkot i mnogih drugih...

...Važno je da pokušamo da zadržimo Božić, kao deo ljudskosti, i nek ova knjiga bude jedan u nizu tih pokušaja.

Ovom antologijom, želimo da vam u najboljem svetlu predstavimo, sve popularniju „nordijsku crnu književnost”, čiji su autori jedinstvenim pristupom istraživanja mračnih ponora ljudske duše za kratko vreme stekli svetsku slavu. Pisci ovih kvalitetnih, žanrovski različitih krimi priča (klasičnih detektivskih, istorijskih, horor i naučno-fantastičnih) napuštaju uljuljkano traganje za zločincem u skupocenim stanovima
visoke klase, i suočavaju se sa surovošću zime, ljudske prirode i društva ogrezlog u korupciju i razvrat. Što tragikom
svog postojanja, što pasivnim posmatranjem, što borbom,
oni raskrinkavaju i otkrivaju nam, ne samo ljudsku prirodu i ono mistično i nastrano u njoj, već i izopačenost švedskog, toliko hvaljenog državnog sistema.
Ove priče, priče opskurnog i tamnog u nama i oko nas, koje vuku poreklo još od stvaralaštva Edgara Alana Poa, i, nešto kasnije, od Artura Konana Dojla, u ovoj antologiji dovode nas u savremenu Švedsku, čije tlo buja od kreativnog i novog, i u njemu ima svih mogućih elemenata, ličnih, socijalnih i devijantnih, elemenata primitivnog, beznađa, osvete i zla...

Davdeset vodećih švedskih pisaca:
Ana Janson
Stig Laršon
Oke Edvardson
Kamila Lekberg
Veronika Fon Šenk
Johan Teorin
Hening Mankel
Hokan Neser
Dag Orlund
Eva Gabrielson
Malin Person Đolito
Katarina Venstam
Rolf i Sila Borjlind
Osa Laršon
Tuve Asterda
Osa Laršon
Inger Frimanson
Maj Sjoval
Per Valu
Sara Stridsberg

Simbolični temat izdanja Književne fantastike za 2019. godinu nametnuo se sam od sebe. Ove godine navršava se 210 godina od rođenja i 170 godina od smrti Edgara Alana Poa, američkog pesnika, pripovedača i teoretičara književnosti, jednog od glavnih predstavnika američkog romantizma. Po je ostavio nemerljiv trag u književnosti 19. veka otvaranjem novih horizonata, uspostavljanjem i preoblikovanjem žanrovskih obrazaca svojim delima koja, kao i njegova biografija, sadrže brojna mračna i senovita mesta. Ostao je zapamćen kao tvorac detektivske priče, jedan od rodonačelnika moderne priče strave, ali i naučne fantastike, budući da se njegova „Melonta Tauta“ iz 1849. godine (što bi mogao biti još jedan lep jubilej) može svrstati u prototipe naučnofantastične priče.

Sadržaj ove godišnje publikacije, sa segmentima posvećenim proznim i teorijsko-esejističkim radovima, ogledima, intervjuima i kritičkim tekstovima, odražava aktuelni trenutak u literarnom stvaralaštvu fantastične provenijencije.

Časopis otvara priča „KomZaj“ ovogodišnjeg dobitnika Man Buker nagrade i jednog od najpoznatijih američkih pisaca kratke priče Džordža Sondersa. Sledi naučnofantastična priča „Slike mačaka, moliću!“ kojom je Naomi Kricer 2015. godine osvojila dve prestižne nagrade za fantastičku književnost „Hugo“ i „Lokus“. A prozni blok zatvara do sada neobjavljena priča Milete Prodanovića „Zoroastrijanac u Beogradu“.

Celinu posvećenu esejistici otvara prilog „Tuđinska tehnologija u SF književnosti: interpretacija između Scile i Haribde“ istaknutog srpskog astrofizičara, kosmologa i popularizatora nauke Milana M. Ćirkovića, koji u tekstu o korišćenju motiva naprednih tehnologija i njihovih artefakata u SF književnosti pokazuje da je uloga tehnoloških elemenata u naučnofantastičnom diskursu daleko veća nego što se to obično u kritičkoj literaturi prihvata.

Milica Živković u eseju „Svet bogova i čudovišta: transhumanistički utopizam“ govori o upotrebi i zloupotrebi nauke, čiji je razvoj uslovljen ekonomijom i politikom, a inovacije često korišćene protiv čoveka i njegovog prirodnog okruženja.

Vladislava Gordić Petković piše o simbolici duhova i krvi koje povezuje „zločin i strah, krivica i tuga, zavet i doslednost“, kako u Šekspirovim dramama, tako i u romanu Črna mati zemlaKristijana Novaka i dramama Ljubomira Simovića.

Segment posvećen esejistici zaokružuje tekst Borisa Lazića u kome je načinjen detaljan pregled razvoja žanra fantastike u frankofonoj književnosti XX i XXI veka.

„Portret pisca“ rubrika u kojoj su predstavljeni vrhunski savremeni pisci, koji još uvek nisu prevođeni na srpski jezik. Ovog puta rubrika je posvećena Brajanu Evensonu, nekadašnjem mormonskom svešteniku, koji se nakon prve objavljene zbirke priča suočio sa pretnjom ekskomunikacijom ukoliko nastavi da piše. Tekst potpisuje Nikola Petrović.

Peti broj Književne fantastike ujedno je i simbolična posveta nedavno preminuloj književnici Ursuli K. Legvin, koja je dala nemerljiv doprinos fantastičnoj književnosti prozom koja na jedinstven i neponovljiv način progovara o problemima savremenog društva i velikim temama: socijalnim, političkim, antikolonijalnim, ekološkim, rodnim i drugim značajnim pitanjima. O njenom stvaralaštvu pišu Darko Suvin, jedan od najznačajnijih svetskih izučavalaca naučne fantastike i utopije i antropolog Ljiljana Gavrilović, koja se u tekstu „Vodič iz Omelasa: antropologija u glazuri od čuda“ osvrće na život Legvinove i ulogu koju je antropologija imala u njenom životu. Posvetu ovoj velikoj književnici zatvara prevod jednog od poslednjih intervjua koje je dala redakciji sajta „Los Anđeles Rivju of buks” (LA Review of Books) novembra 2017. godine.

Taj intervju ujedno je uvod u rubriku rezervisanu za razgovore sa domaćim piscima fantastike. Dvojica poznatih beogradskih autora Oto Oltvanji i Adrijan Sarajlija u proteklih godinu dana objavili su zapažene zbirke kratkih proznih ostvarenja, Priče misterije i magije i Goli glasovi. O ovim knjigama i njihovom viđenju fantastike razgovarali su Dragoljub Igrošanac i Zoran Stefanović.

O spregama fantastične proze i filmske umetnosti piše prozaista, filmski kritičar i koautor Kratkog vodiča kroz srpski film 2000/2017 Đorđe Bajić, koji daje osvrt na nagrađivani naučnofantastični film Ederlezi Rising, čija radnja je bazirana na priči Zorana Neškovića „Predveče se nikako ne može…“ iz 1984. godine.

U završnom segmentu Ilija Bakić, Tijana Tropin, Miloš Cvetković i Filip Rogović predstavljaju nekoliko aktuelnih izdanja na srpskom i engleskom jeziku: Sokolar Vladimira Lazovića, Mračni karneval Reja Bredberija, The Rise and Fall of DODO Nila Stivensona i Nikola Galanda, Upozorenje o sadržaju Nila Gejmena i Drevna svetla Aldžernona Blekvuda.

Urednici petog broja Književne fantastike su Mladen Jakovljević i Dragoljub Igrošanac.

Časopis je plod saradnje sajta za promociju fantastične književnosti Art-Anima i izdavačke kuće Kontrast.

Posle velikog uspeha Antologije savremene japanske priče 25, u svetu jedinstvenog prikaza proznog stvaralaštva japanskih pisaca, predstavljamo vam njen drugi deo: Antologiju savremene japanske priče 26, koja ide korak dalje, donoseći dvadeset i jednog najznačajnijeg pripovedača današnjice u dvadeset i šest priča...
Haruki Murakami, Joko Ogava, Nacuo Kirino, Ikezava Nacuki, Rju Murakami, Kođi Suzuki...

Predmet ove knjige je jeza i užas u lepoj književnosti.

Pored predstavnika književnosti na tri velika jezika, ruskom, engleskom i francuskom, dolazi i jedna pripovetka na našem jeziku, Milovana Glišića. Priče Puškina, Momasana, Gogolja, Vajlda, Čehova, Turgenjeva, Poa, Svifta, Dojla..

U Rusiji je svaki pisac zaista bio strogo individualan, ali sve ih je objedinjavala jedna istrajna težnja - da razumeju, osete, naslute budućnost zemlje, sudbinu njenog naroda i njenu ulogu u svetu.

Cilj književnosti je da pomogne čoveku da razume sebe samog, da povrati njegovu veru u sebe i da razvije u njemu težnju ka istini, da se bori sa prostaklukom u ljudima, da ume da pronađe dobro u njima, da izaziva u njihovim dušama stid, bes, hrabrost, da učini sve da ljudi postanu plemeniti i snažni i da mogu da produhove svoj život svetim duhom lepote...

Tišina je najveći neprijatelj žive književne reči i zato je potpuno razumljiva činjenica da su kineski pisci krajem sedamdesetih godina prošlog veka, spremno dočekavši kraj Kulturne revolucije, oslobodili sopstveni stvaralački duh i tako započeli sasvim novu epohu u kineskoj književnoj istoriji. U ovoj antologiji obuhvaćeno je šesnaest pisaca koji su osamdesetih i devedesetih godina u svojoj prozi, na sebi svojstven način, nastojali da nadoknade „izgubljene“ godine, da progovore o svojim iskustvima tokom revolucije, opišu postrevolucionarnu stvarnost u Kini, ili da se smelo upuste u inovativne stvaralačke eksperimente koji su prkosili dotadašnjoj književnoj praksi. Birajući pripovetke različitih tematskih i stilskih opredeljenja („književnost ožiljaka“, „književnost traženja korena“, avangardna književnost) pokušali smo da na što reprezentativniji način predstavimo eklektičnost kineske književne scene u uzbudljivom vremenu obeleženom novim kineskim doživljajima modernosti.
Zoran Skrobanović i Mirjana Pavlović

Reč priređivača

U vreme dok smo ovu akciju vodili stalno smo Vam se obraćali sa: DRAGI PRIJATELJI. Sada, kada je projekat dovršen, kada je knjiga već pred Vama, ove dve reči DRAGI PRIJATELJI, nama, koji smo, zajedno sa Vama, verovali u ovaj naš zajednički poduhvat još toplije zrače.

Kada ovo budete čitali, svi ćemo znati da smo prebrodili mnoge teškoće. Mi, koji smo radili na ovom Zborniku, Vi kojima su radovi objavljeni i svi oni koji su poslali svoje radove, a nisu imali sreće da se nađu u ovom izboru, moramo da priznamo sebi i drugima da smo POBEDILI.

Pokazali smo toleranciju primerenu ljudima od pera kojima je lepa reč iznad svega. Svako je dobio priliku da se predstavi na svom jeziku i svom pismu. Ostaje žal što nismo bili u finansijskim mogućnostima da u zbornik uvrstimo i pripadnike manjinskih naroda na njihovom maternjem pismu, no, obećavamo da ćemo i to u narednim projektima ispraviti.

Nismo slučajno za prve dve knjige odabrali temu LJUBAV, to plemenito osećanje koje nas obuzima i koje nas spaja u životu i ovoj knjizi. Tu poruku želimo da podelimo sa što više ljudi, i namera nam je i trudićemo se da uz pomoć dobrih ljudi ova knjiga dopre do što većeg broja čitalaca. Da je u svojim rafovima ima što više biblioteka, pre svega u regionu.

Sa ponosom možemo konstatovati da imamo radove autora iz svih zemalja regiona i dela dijaspore. Naš kreativni tim je dao podjednaku šansu svima, i onima kojima je ovo prvi put da svoj rad ponude čitalačkoj publici, kao i onima koji imaju renome svetski priznatih književnika.

Zahvaljujemo se na hrabrosti početnicima i podržavamo ih, kao i na odsustvu sujete priznatih književnika, koji su upravo učešćem u ovom projektu pokazali svoju veličinu.

Marina Đenadić
Stevan Krstec Starčinski

I konačno svi su tu. Kao u Nebeskom Jerusalimu, Puškin i Gogolj, Tolstoj i Dostojevski, Gorki i Turgenjev, Šmeljov i Bunjin, Andrejev i Bulgakov, Fudelj i Iljin i mnogi, mnogi drugi čuvari ruskoga roda i duha. Ova antologija je lektira svakog mislećeg bića, ona je putokaz za svakog verujućeg čoveka, dragoceni biser slovenske i hrišćanske kulture i duhovnosti. Proživljena i posvedočena, stradalna i bolna, knjiga utehe i nadanja, to je ova nastolna knjiga. Na hiljadu i dve stotine stranica sabrani su odlomci i dela koje objavljuje Bernar i promovišu Panonske niti. Prepoznaćete mnoge hrišćanske priče i naći nove, u odličnim prevodima. Povez knjige je vrhunski, kakav i dolikuje knjizi koja će se kao ikona prenositi sa dede na unuka. Ova knjiga je i pomoćno sredstvo za veronauku dece i odraslih, i pravi dar najviđenijima i najbližima, najdražim gostima i najboljim domaćinima.
Oprostite što je ovako neskromno predstavljamo, ali i sami se radujemo što je još jedna antologija, gotovo bez ičije pomoći, pred vama. Dakle, ima blagoslov. Ja verujem da nema ničeg divnijeg, dubljeg, simpatičnijeg, razumnijeg, ljudskijeg i savršenijeg od Hrista. Sa surevnjivom ljubavlju ja govorim sebi, da ne samo nema Njemu slična, nego i da ne može biti. Šta više, ja izjavljujem: Kada bi mi neko mogao dokazati da je Hristos van istine, i kada bi istina zbilja isključivala Hrista, ja bih pretpostavio da ostanem sa Hristom a ne sa istinom. Bez Hrista sve odjednom postaje odvratno i grešno. Pokažite mi nešto bolje od Hrista! Pokažite mi vaše pravednike koje ćete slaviti mesto Hrista! Hristos je Bog onoliko koliko je to zemlja bila u stanju da posvedoči. Da, već sama žeđ za duhovnom kulturom je duhovna prosvećenost. Savest bez Boga je užas, ona može da zabludi do najnemoralnijih granica.

Autori: Lunc, Lev Natanovič, 1901-1924; Ivanov, Vsevolod Vjačeslavovič, 1895-1963; Kaverin, Veniamin Aleksandrovič, 1908-1989; Nikitin, Nikolaî Nikolaevič, 1895-1963; Tihonov, Nikolaî Semenovič, 1896-1979; Slonimskiî, Mihail Leonidovič, 1897-1972; Fedin, Konstantin Aleksandrovič, 1892-1977; Zošćenko, Mihail Mihailovič, 1895-1958; priredio i predgovor napisao Milivoje Jovanović ; [preveli s ruskog Milivoje Jovanović, Neda Nikolić-Bobić, Miloš Dobrić]

Teri Bruks u Nesavladivom priča uzbudljivu priču o Džairu Omsfordu, naoružanom samo čarima iluzija, koji je na očajničkom zadatku da okonča razaranja zle knjige Ildač.

Džordž R. R. Martin u Zakletom maču nastavlja avanture Danka, mladog viteza lutalice i njegovog neobičnog štitonoše Jajeta u danima koji prethode događajima opisanim u Pesmi leda i vatre.

Dajana Gabaldon se pričom Lord Džon i sukuba vraća omiljenom junaku lordu Džonu Greju. Izvrstan triler sa elementima natprirodnog smešten u prve dane Sedmogodišnjeg rata.

Orson Skot Kard u Kraljici Jazua pripoveda priču o Alvinu Tvorcu i moćnom Misisipiju, predstavljajući nam zlikovce Džima Bouvija i Ejba Linkolna.

Elizabet Hejdon nam u Pragu pripoveda o strahotama razaranja Serendera i sudbini njegovih poslednjih branilaca.


Svi slavni pisci fantastike okupljeni u jedinstvenom univerzumu mašte koji je ove autore proslavio širom sveta. Priče koje ne smete propustiti!

Najčuvenije savremene ruske književnice potpisuju priče u ovoj uzbudljivoj, sumorno-vedroj antologiji, koja u skoro svakom svom segmentu otkriva slike rasula, mikrokosmos životarenja i patnje, prepun gubitnika, najčešće zaslužnih za svoju sreću. Realno vreme, vreme u kojem junakinje priča egzistiraju, vreme je raspada Sovjetskog Saveza, odnosno poslednje decenije XX veka. Iz stranice u stranicu otkrivaju se neverovatne životne kombinacije, kaleidoskop sudbina koji svojom oštrinom i jarkim bojama zadivljuje čitaoca i u isto vreme ga uznemirava.

U ovoj knjizi savremene ruske proze našle su se priče s kraja prošlog i početka ovog veka, priče već poznatih autora, ali i onih što su tek počeli da stiču književnu slavu. Zajedničko im je da pišu pravu umetničku prozu i da se u toj prozi i te kako oseća bogato rusko književno nasleđe. Na početku su Kazakov, Lidin i Petrov, koji čine prelaz od velike književnosti kraja XIX i prve polovine XX veka, do ove današnje. Slede drame ruske književnosti Ulicka, Petruševska, Tolstojeva i Tokareva, koje na granici dvaju vekova dominiraju ruskom književnom scenom. Završni deo pripao je sada već srednjoj generaciji, autorima nekomercijalne proze.

Knjiga Fantastične priče je zbirka pažljivo odabranih pripovedaka najboljih svetskih autora: Onore de balzak, F.M. Dostojevski, I.S. Turgenjev, Džek London, Artur mahen, H.DŽ. Vels, Robert Luis Stivenson....

I drugi tom, kao i prvi, antologije hispanoamericke price na srpskom jeziku donosi 25 prica nastalih u XX i pocetkom XXI veka. Sada citaoci mogu da steknu najsveobuhvatniju sliku o bogatoj i raznovrsnoj pripovednoj književnosti Hispanske Amerike, koju predstavlja 50 pisaca, medu kojima su Asturijas, Borhes, Oneti, Karpentjer, Benedeti, Markes, Kortasar, Rulfo, Donoso, Fuentes, Ljosa... Pored prica velikana svetske književnosti, antologija Vecita smrt od ljubavi jaca otkriva i nove, mlade autore, još uvek nepoznate našoj citalackoj publici, iako su oni vec afirmisani i nagradivani u Južnoj i Srednjoj Americi. Oba toma opremljena su naslovima izvornika, detaljnim bibliografskim podacima i izborom literature, a vecina prica prvi put je prevedena na srpski jezik.

Priče u ovoj knjizi su iz pera najvećih svetskih i domaćih majstora pripovedanja. Ispunjene su toplinom ljubavi i nošene snagom emocija i strasti i strasti. Motivi i osećanja iz priče u priču variraju piščeva individualni svet, bilo da je oivičen prostorom i vremenom, bilo da je rasplinut snom i maštom.