SAVREMENI ROMAN

„Najveća tragedija u mom životu je smrt Ane Karenjine.“ - Dovlatov

SERGEJ DOVLATOV 1941-1990 danas najpopularniji ruski pisac, kako u Rusiji tako i širom sveta. Dovlatov je najveći stilista, najduhovitiji je i najviši od svih pisaca našeg doba (196 cm).

Marš usamljenih (1983) je zbornik kolumni Sergeja Dovlatova, objavljenih u njujorškom listu „Novi Amerikanac“. Veliki pisac kao novinar.

Sergej Dovlatov rođen je 3. septembra 1941. u Ufi, prilikom evakuacije, od oca Donata Mečnika (Jevrejina), pozorišnog režisera, i majke Nore Dovlatove (Jermenke), glumice. Od 1944. živeo je u Lenjingradu; 1959. upisao se na Filološki fakultet (odsek finskog jezika). U to vreme aktivno se bavio boksom. Posle dve godine udaljen je sa studija. Pozvan je u vojsku, i od 1962. do 1965. služio je u obezbeđenju robijaškog logora na severu SSSR, iz čega je kasnije proistekao roman Zona. Nakon povratka u Lenjingrad, radio je kao novinar (što je opisano u romanu Kompromis), zatim jedno leto kao vodič u Puškinovom parku (iz čega je nastao roman Puškinova brda), i pisao kratke priče koje su širene u samizdatu, što je dovelo do progona od strane sovjetskih vlasti. Avgusta 1978. emigrirao je u Beč, a zatim prešao u Njujork (romani Kofer, Strankinja, Filijala), gde je objavio sva svoja dela, što u SSSR nije mogao. Objavljivao je i u prestižnom američkom časopisu Njujorker.

Dovlatov je ušao u mnoge zbornike remekdela proze XX veka. Ugledni američki i ruski pisci davali su najlaskavije ocene njegovim knjigama, između ostalih Kurt Vonegat, Džozef Heler, Irving Šo i Josif Brodski, koji je prvi preporučio Dovlatova američkim izdavačima. Po rečima Brodskog: „Dovlatov je jedini ruski pisac čija će sva dela biti čitana van Rusije“.

Ariel (1989) je zbirka kratkih priča Sergeja Dovlatova, napisanih u Americi, od 1980. do 1990. god.
Sergej Dovlatov rođen je 3. septembra 1941. u Ufi, prilikom evakuacije, od oca Donata Mečnika (Jevrejina), pozorišnog režisera, i majke Nore Dovlatove (Jermenke), glumice. Od 1944. živeo je u Lenjingradu; 1959. upisao se na Filološki fakultet (odsek finskog jezika). U to vreme aktivno se bavio boksom. Posle dve godine udaljen je sa studija. Pozvan je u vojsku, i od 1962. do 1965. služio je u obezbeđenju robijaškog logora na severu SSSR, iz čega je kasnije proistekao roman Zona. Nakon povratka u Lenjingrad, radio je kao novinar (što je opisano u romanu Kompromis), zatim jedno leto kao vodič u Puškinovom parku (iz čega je nastao roman Puškinova brda), i pisao kratke priče koje su širene u samizdatu, što je dovelo do progona od strane sovjetskih vlasti. Avgusta 1978. emigrirao je u Beč, a zatim prešao u Njujork (romani Kofer, Strankinja, Filijala), gde je objavio sva svoja dela, što u SSSR nije mogao. Objavljivao je i u prestižnom američkom časopisu Njujorker.

Dovlatov je ušao u mnoge zbornike remek-dela proze XX veka. Ugledni američki i ruski pisci davali su najlaskavije ocene njegovim knjigama, između ostalih Kurt Vonegat, Džozef Heler, Irving Šo i Josif Brodski, koji je prvi preporučio Dovlatova američkim izdavačima. Po rečima Brodskog: „Dovlatov je jedini ruski pisac čija će sva dela biti čitana van Rusije“.


Dovlatov: dela

Kompromis (1981) • Zona (1982) • Puškinova brda (1983) • Naši (1983) Zanat (1985) • Kofer (1986) • Strankinja (1986) • Uloga (1988) • Ariel (1989)
Solo na andervudu / Solo na IBM-u (1990) • Filijala (1990)
Marš usamljenih (1983) • Prepiska (1992)

Uloga je zbirka kratkih priča Sergeja Dovlatova, napisanih u Rusiji od 1965. do 1978.

Zanat je burna književna autobiografija Sergeja Dovlatova, od samih početaka u Lenjingradu do prvih uspeha u Njujorku.

„I naravno, tu je vladao večni saputnik ruskog pisca – alkohol.Pilo se mnogo, šta god se stigne, do iznemoglosti i halucinacija. Nažalost, ispostavilo se da sam ja za to izuzetno predisponiran. Alkohol me je privremeno mirio sa stvarnošću.“

Sergej Dovlatov rođen je 3.septembra 1941. godine u Ufi, prilikom evakuacije, od oca Donata Mečnika, pozorišnog režisera, i majke Nore Dovlatove, glumice. Od 1944. godine živeo je u Lenjingradu; 1959. upisao se na Filološki fakultet (odsek finskog jezika). U to vreme aktivno se bavio boksom. Posle dve godine školovanja udaljen je sa studija. Pozvan je u vojsku, gde je od 1962. do 1965. služio kao čuvar u robijaškom logoru, iz čega je kasnije proistekao roman Zona. Nakon povratka u Lenjingrad, radio je kao novinar i pisao kratke priče koje su se širile u samizdatu, zbog čega su ga sovjetske vlasti proganjale. U svojoj 33. godini, posle jedne pijanke u Lenjingradu, Dovlatov završava u Estoniji, gde ostaje dve godine; ovaj urnebesni period u njegovom životu opisan je u romanu Kompromis. Sergeja Dovlatova je američki časopis Njujorker svrstao u 20 najvećih pisaca XX veka. Velika svetska imena poput Kurta Vonegata i Irvina Šoa hvalila su njegov izvanredni stil koji, između ostalog, odlikuje neodoljiva britkost, pitkost, beskompromisnost, duhovitost….

Zarecki je voleo kulturu i žene. Kultura je za njega bila izvor zarade, a žene – predmet inspiracije. Odnosno, kulturom se bavio iz pragmatičnih razloga, a ženama – nesebično. Očigledan seksualni neuspeh naglašavao je ideju nesebičnosti.

Sergej Dovlatov rođen je 3.septembra 1941. godine u Ufi, prilikom evakuacije, od oca Donata Mečnika, pozorišnog režisera, i majke Nore Dovlatove, glumice. Od 1944. godine živeo je u Lenjingradu; 1959. upisao se na Filološki fakultet (odsek finskog jezika). U to vreme aktivno se bavio boksom. Posle dve godine školovanja udaljen je sa studija. Pozvan je u vojsku, gde je od 1962. do 1965. služio kao čuvar u robijaškom logoru, iz čega je kasnije proistekao roman Zona. Nakon povratka u Lenjingrad, radio je kao novinar i pisao kratke priče koje su se širile u samizdatu, zbog čega su ga sovjetske vlasti proganjale. U svojoj 33. godini, posle jedne pijanke u Lenjingradu, Dovlatov završava u Estoniji, gde ostaje dve godine; ovaj urnebesni period u njegovom životu opisan je u romanu Kompromis. Sergeja Dovlatova je američki časopis Njujorker svrstao u 20 najvećih pisaca XX veka. Velika svetska imena poput Kurta Vonegata i Irvina Šoa hvalila su njegov izvanredni stil koji, između ostalog, odlikuje neodoljiva britkost, pitkost, beskompromisnost, duhovitost….

Iz SSSR-a je emigrirao sa jednim jedinim koferom, što je u romanu Kofer i opisao:

“Na dnu kofera ležala je stranica ‘Pravde’ iz maja osamdesete. Na naslovnoj strani je pisalo: ‘Živeo socijalizam!’ U sredini je bio portret Karla Marksa. Kad sam bio školarac, običavao sam da crtam vođe proletarijata. Posebno Marksa. Malo razmažeš mrlju mastila i već liči… Pogledao sam prazan kofer. Na dnu je bio Karl Marks. Na vrhu Brodski. A između njih beznadežan, neprocenjiv, jedini život.”

Iz SSSR-a je emigrirao sa jednim jedinim koferom, što je u romanu Kofer i opisao:

“Na dnu kofera ležala je stranica ‘Pravde’ iz maja osamdesete. Na naslovnoj strani je pisalo: ‘Živeo socijalizam!’ U sredini je bio portret Karla Marksa. Kad sam bio školarac, običavao sam da crtam vođe proletarijata. Posebno Marksa. Malo razmažeš mrlju mastila i već liči… Pogledao sam prazan kofer. Na dnu je bio Karl Marks. Na vrhu Brodski. A između njih beznadežan, neprocenjiv, jedini život.”

Roman Naši Sergeja Dovlatova predstavlja svojevrstan porodični album glavnog junaka-autorovog dvojnika , koji oslikava četri generacije, ispunjen upečatljivim likovima, koji u svakoj prilici svojim ponašanjem odudaraju od uobičajenog i bude simpatije i po koji osmeh. Ujedno je i ironičan prikaz života u Sovjetskom Savezu od Staljina pa do danas.

„Pred vama je povest moje porodice. Nadam se da je dovoljno obična. Ostaje da dodam samo nekoliko reči. U Njujorku se 23.decembra 1981. godine rodio moj sinčić. On je Amerikanac, državljanin Sjedinjenih Država. Zove se – zamislite – mister Nikolas Douli. To je ono što je postigla moja porodica i naša otadžbina.“

Sergej Dovlatov rođen je 3.septembra 1941. godine u Ufi, prilikom evakuacije, od oca Donata Mečnika, pozorišnog režisera, i majke Nore Dovlatove, glumice. Od 1944. godine živeo je u Lenjingradu; 1959. upisao se na Filološki fakultet (odsek finskog jezika). U to vreme aktivno se bavio boksom. Posle dve godine školovanja udaljen je sa studija. Pozvan je u vojsku, gde je od 1962. do 1965. služio kao čuvar u robijaškom logoru, iz čega je kasnije proistekao roman Zona. Nakon povratka u Lenjingrad, radio je kao novinar i pisao kratke priče koje su se širile u samizdatu, zbog čega su ga sovjetske vlasti proganjale. U svojoj 33. godini, posle jedne pijanke u Lenjngradu, Dovlatov završava u Estoniji, gde ostaje dve godine; ovaj urnebesni period u njegovom životu opisan je u romanu Kompromis.

Dovlatov je ušao u mnoge zbornike remek-dela proze XX veka. Ugledni američki i ruski pisci, poput Kurta Vonegata, Irvinga Šoa i Brodskog, davali su laskave ocene njegovim knjigama. Po rečima Brodskog Dovlatov je jedini ruski pisac čija će sva dela biti čitana van Rusije.Puškinova brda opisuju period kada je radio kao vodič u Puškinovom parku u selu Mihajlovskom.

Prvi roman danas jednog od najpopularnijuh ruskih pisaca o zbivanjima koja su mu obeležila čitav budući život i odredila ga kao pisca, nadahnut vremenom koje je proveo kao čuvar u robijaškom logoru.

Danas najpopularniji ruski pisac, kako u Rusiji, tako i širom sveta, Dovlatov je najveći stilista, najduhovitiji je i najviši od svih poznatih pisaca našeg doba (196 cm). FILIJALA je njegov poslednji roman. Radnja počinjue u Njujorku osamdesetih i nastavlja se u Los anđelesu, gde glavni junak sreće ljubav svoje mladosti i onda mu naviru uspomene. . . Apsurdnost mnogih situacija daje romanu posebnu notu vedrine i humora.

Kratki roman "Strankinja" posvećen je, kako je Dovlatov napisao, "usamljenim Ruskinjama u Americi, sa ljubavlju, tugom i nadom." To je potresna priča o tegobnim i teskobnim danima koje u stranoj zemlji doživljavaju ljudi koji su u nju došli sa nadom i željom da krenu u novi život, ispunjen gorkim talogom neispunjenih želja. Roman u sebi sadrži i mnogo od ličnog iskustva Dovlatova, jer je ovaj pisac emigrirao u SAD 1978. godine i odlično je poznavao milje ruske emigracije. U tom gotovo začaranom krugu kreću se i junaci "Strankinje", a Dovlatov njihov svet slika sa blagom ironijom i humorom.

Sergeja Dovlatova je američki časopis Njujorker svrstao u 20 najvećih pisaca XX veka. Draž stalne popularnosti i čitanosti ovog pisca u svetu ogleda se u činjenici da su njegovi junaci veoma bliski stvarnom životu, čak postajući i “veći od života”.Tako i u Koferu pred čitaocima promiču plastični i čarobni prizori lenjingradskog života, u čijem okružju svoje mesto nalaze studenti, boemi, umetnici, šverceri, radnici, tragajući uz tragično komične sudare za svojim mestom pod suncem

U osnovu ove priče Sergeja Dovlatova utkana su sećanja na punoću života, duh slobode i stvaralaštva Puškinovog spomen komleksa u Mihajlovsku, koji su uvek privlačili poznate književnike. U sovjetsko vreme u ovom muzeju je radio kao vodič pisac Sergej Dovlatov. On je smislio zabavu: da provede posetioce po svim muzejima kompleksa, a da ni jednom ne upotrebi reč Puškin.

Stvaralaštvo Sergeja Dovlatova ima jednu bitnu osobenost: sva dela su mu autobiografska. Ciklus priča "Naši" predstavlja svojevrstan porodični album, zasnovan na činjenicama iz sudbine glavnog junaka – autorovog dvojnika. Likovi su realni ljudi, čije ponašanje u svakom slučaju i u svim životnim (ne)prilikama odudaraju od norme. U prvom planu je narator svog autoportreta, u miljeu upečatljivih članova porodice, od kojih svaki pobuđuje ili divljenje ljudskim vrlinama, ili vrcavi smeh, tako da izoštrava opšti fon – tragičnost države. "Bezazlenost gledanja na svet, misaona širina i izbrušenost izraza daju ovoj knjizi ton tihe muzike zdravog razuma". (J. Brodski)

Stukturu knjige čini trinaest kompromisa – očigledno, kompromisa između onog što bi naš junak-novinar Dovlatov želeo da napiše i onog što je morao da napiše da bi bilo podobno, odnosno objavljeno, odnosno plaćeno. Kompromisa između istine i političke podobnosti. Na početku svake glave je isečak iz novina – njegov objavljeni tekst, a zatim sledi kratka priča o događajima koji su prethodili tekstu. Narator ne samo što kazuje čitaocima zabavne, a istovremeno gorke priče, već nastoji da se naruga i sebi, i junacima, kao da time skida svu tragičnost sa onog što je preživeo. On shvata reč u biblijskom smislu, kao Logos koji ima snagu Boga.

Ovu knjigu čine zapisi logorskog nadornika za teške zločince, odnosno četrnaest priča iz života robijaša i njihovih čuvara. Kao i sve Dovlatovljeve knjige, i ova je autobiografska. Autor je služio armiju u jedinicama za obezbeđivanje logora strogog režima, tako da je u njoj izraženo iskustvo zajedničkog života ljudi iza bodljikave žice, čiji je status zakonski suprotan. Knjige o robiji pisali su mnogi bivši osuđenici, ali ne i nadzornici. Po tome je "Robijaška zona" jedinstvena. I još po tome što je Dovlatov video logor kao ogledalo, u kojem svako može sagledat sebe.