SAVREMENI ROMAN

Jedan od najistaknutijih avangardnih pisaca XX veka rođen je u Irskoj, 13. aprila 1906. Pisao je i na engleskom i na francuskom.

Pustolovina Mersijea i Kamijea nastala je neposredno pre komada Čekajući Godoa (1952). Beketov prvi roman na francuskom mnogo duguje svojim prethodnicima na engleskom, Marfi i Vot, kao što prilično zadužuje i predstojeću romanesknu trilogiju (Molloy, Malone meurt i L’innommable). Napisan 1946, Mersije i Kamije će u integralnom obliku biti objavljen tek 1970, a četiri godine kasnije i na engleskom.

„Mora da je debitovao negde oko hiljadu devetstote, reče Kamije. Mislim da je to bila godina opsade Lejdismita, na reci Klip. Sećaš li se? Predivno vreme. Zabave u vrtu svaki dan. Život se pred nama otvarao u svoj svojoj vedrini. Sve nade bile su dopuštene. Igrali smo se opsade. Umirali kao muve. Od gladi. Žeđi. Bum! Bum! poslednji meci. Predajte se! Nikada! Jeli smo leševe. Pili mokraću. Bum! Bum! Odoše još dva. Šta se čuje? Dreka s osmatračnice. Prašina na horizontu! Kolona! Jezik nam je pocrneo. Ipak ura! Ra! Ra! Poput gavranova. Neki konjički vodnik umire od sreće. Spaseni smo. Vek je trajao dva meseca.“

„Otišao je još jednom do vode. Gledao je nekoliko trenutaka u vodu pa se vratio do klupe. Dobro, idem ja, reče. Zbogom, Mersije.
Laku noć, reče Mersije.
Ostavši sam, on pogleda kako se svetlost na nebu gasi, a mrak upotpunjuje. Nije sklanjao pogled sa nestalog horizonta, jer su mu ti trzaji bili poznati iz iskustva. U mraku je, takođe, mogao bolje da čuje, slušao je zvukove koje je dugački dan skrivao od njega, primera radi, ljudski šapat i kišu na vodi.“
Mersije i Kamije

Jedan od najistaknutijih avangardnih pisaca HH veka rođen je u Irskoj, 13. aprila 1906.
Proslavio se dramom Čekajući Godoa (1952). Pisao je i na engleskom i na francuskom.
Marfi (1938) je njegov prvi roman, Beket ka-kvog ne poznajemo dovoljno, i bez koga se ne može u punoj meri razumeti čitavo njegovo delo. Tokom tridesetih, Beket je pronalazio svoju tehniku i sebe kao pisca; sve što je napisao bila je priprema za Marfija, koji je kulminacija ove prve faze Beketovog stvaralaštva. U Marfiju su sadržane sve Beketove teme, i ovo delo predstavlja polaznu tačku za kasnije romane – Vot (1953), Moloa (1951), Malon umire (1951), Nemušto (1953), Kako je to (1961), Mersije i Kamije (1970), kao i broj-ne pozorišne komade. Beket je od 1938. živeo u Parizu.

Marfi je komedija apsurda, u tradiciji koja ide od Servantesa i Rablea do Džojsovog Uliksa, odraz literature koju je Beket čitao tridesetih, kao i njegovog života u Londonu, gde se i odvija radnja romana, jednim delom na psihijatrijskoj klinici. Ovo pre svega egzistecijalističko delo ima i ljubavnu priču, ono je i satira, portret Beketovog života u mladosti, gde je glavni junak u mnogome sam Beket. Dilan Tomas je bio među prvima koji je pohvalio knjigu, posebno njenu nepredvidljivost. Marfi počinje scenom u kojoj je junak romana vezan za stolicu za ljuljanje.
„Sedeo je tako na svojoj stolici jer je uživao u tome! To je pre svega pružalo uživanje njegovom telu, zadovoljavalo mu je telo. Zatim mu je oslobađalo duh. Jer sve dok mu telo nije smireno, nije mogao da živi u svom duhu, kako je opisano u šestom poglavlju. A život u duhu pružao mu je uživanje, takvo uživanje da uživanje nije bilo prava reč. . .
Ljuljanje je postajalo sve brže i brže, sve kraće i kraće, presijavanje je nestalo, izvikivanje napolju je nestalo, telo će mu se uskoro smiriti. Većina stvari pod mesecom postajala je sve sporija i sporija, a onda stala, ljuljanje je bilo sve brže i brže, a onda stalo. Telo će mu se uskoro smiriti, uskoro će biti slobodan.“
Marfi

Ovo izdanje ne bi bilo to što jeste bez komentara, koji predstavljaju