SAVREMENI ROMAN

Malo je tema koje tako postojano zaokupljaju ljudsku svest kao ljubav i smrt, a Havijer Marijas od te drevne, gotovo arhetipske povezanosti stvara roman izuzetne književne snage.

Svakog jutra pre posla, Marija Dols svraća u isti kafić. Tu uvek viđa isti par. Posmatranje njihovog naizgled besprekornog života pomaže joj da pobegne od sopstvenog. Međutim, kada ovaj savršeni par razori brutalno ubistvo, a Marija priđe udovici da joj izjavi saučešće, ono što je počelo kao obično divljenje pretvoriće se u sve složeniju upletenost.

Prepoznatljivim hipnotišućim dugim rečenicama, Marijas virtuozno istražuje zaljubljivanje, ono stanje svesti koje inspiriše i najplemenitije postupke ali i najdublje moralne padove.
Istovremeno psihološki triler, ljubavni roman i meditacija o pravednosti, Zaljubljivanja potvrđuju Marijasa kao jednog od najznačajnijih savremenih evropskih pisaca.

Mnoge osobe su nam zanimljive, zabavljaju nas, očaravaju nas, bude u nama naklonost, čak i nežna osećanja, ili nam se dopadaju, obore nas s nogu, čak nas na trenutak i zalude, uživamo u njihovom telu ili u njihovom društvu ili oba, kao što se meni dešava sa tobom i kao što mi se desilo ranije, ali retko. Neke nam čak postanu neophodne, navika ima ogromnu moć i može da nadoknadi skoro sve, čak i da zameni. Može zameniti ljubav, na primer; ali ne zaljubljenost, treba razlikovati te dve stvari, iako se često mešaju, nisu isto... Veoma retko se desi da osetimo slabost, istinsku slabost prema nekome, da neko to izazove u nama, da nas učini slabima. To je presudno, sprečava nas da budemo objektivni i doveka nas razoružava i čini da se predajemo u svim raspravama...

Roman Ti Amo donosi novi, duboko lični pristup, budući da je zasnovan na ličnom iskustvu autorke koja je izgubila supruga usled teške bolesti.
Suočavajući se sa gubitkom koji je čeka, naratorka uključuje čitaoce u svoj bogat unutrašnji svet koji je predstavljen kao kolaž lepih uspomena i bolne sadašnjosti. Ono neizbežno se još nije desilo, ali sve vreme visi u vazduhu kao opomena i podsetnik da se svaki trenutak mora ispuniti životom.
„Volim te” u ovoj knjizi nije samo izgovorena fraza. To je poziv na život, mantra koja nas za njega vezuje, zastava koja ne sme da padne, kojom uporno mašemo da bismo pokazali da nas još ima.
Volim te. To stalno govorimo jedno drugom. Kažemo to da ne bismo rekli nešto drugo. Šta drugo? Ti: Umreću. Mi: Nemoj da me ostaviš. Ja: Ne znam šta da radim. Ranije: Ne znam šta ću bez tebe. Kad te više ne bude. Sada: Ne znam šta da radim sa ovim danima, sa ovim vremenom u kojem se smrt vidi u svim stvarima.

U romanu koji je pred vama, jedna od najcenjenijih američkih spisateljica hrabro je preosmislila lik najveće američke ikone. Merilin Monro provokativno oživljava kako bi ispričala svoju priču o blistavoj zvezdi na holivudskom nebu i njenom surovom padu, o društvu koje ju je stvorilo, ali i uništilo.
Glavna junakinja nam se na početku javlja kao Norma Džin Bejker, zlostavljano dete koje odrasta u sirotištu i živi od snova o velikom platnu. Čitalac prati dva njena razvojna puta koji će se često preplitati i razdvajati: trnoviti put do slave i još mukotrpniji put do ljubavi i sigurnosti.
Bogatim poetskim jezikom sa elementima bajke i gotičkog romana, Džojs Kerol Outs podiže priču ovog romana na nivo modernog epa prikazujući Merilin kao tragičnu junakinju koja drži ogledalo pred licem Amerike i osvetljava prelepu sliku Holivuda ispod koje gmižu crvi.

,,Mračno ubedljiv... Portret zastrašujuće halucinantnog Holivuda, poput Dana skakavca Natanijela Vesta.”
Wall Street Journal

,,Fascinantna predstava o paklenim borbama koje je Monro vodila sama sa sobom.”
Playboy

Devica, kraljica, udovica, kurva Erike Džonson Debeljak je maestralno napisana knjiga koja nas na iskren i rečit način suočava sa procesom žaljenja nakon gubitka voljene osobe. U ovom autofiktivnom romanu-sećanju, ona hrabro, žilu po žilu, izlaže anatomiju svoje boli.
Ovo je Erikina godina magijskog mišljenja.

Dok nam priča svoju priču, naratorka nas podseća na istorijske priče o ženama koje svedoče o odnosu društva prema udovicama.

Devica, kraljica, udovica, kurva je knjiga o ljubavi i hrabrosti, ali i o neizmernoj snazi žene kao nezaustavljive prirodne sile.

Ja sam kraljica na tabli, tuđinska kraljica, nekad najjača figura, ali sada je moj kralj mrtav.

I ona ostane sama. Ona koja je nekad toliko volela i bila voljena, ona koja je živela u utočištu te svete tajne, sada je lišena, prazna, besciljna. Sada je ona poremećaj.
I pojavi se pitanje: šta raditi s njom? S tim? S preostalim komadom mesa, sa živim komadom kom nedostaje druga polovina, koji sada ima samo živo sećanje na mrtvo meso? Šta raditi s tom udovicom, s tim praznim bićem?
Ona je problem, breme.
Oduvek je bila problem i breme.

Roman Srce tako belo jednog od najznačajnijih španskih savremenih autora objavljen je 1992. godine. Ovaj roman svojim naslovom upućuje na repliku iz tragedije Makbet koja čini okosnicu njegove napete radnje i bogatog stila, a kritičari ga često nazivaju antidetektivskim romanom i pričom o ljudskoj prirodi.
To je roman o težini i značaju reči, naročito onih neizgovorenih. O onima koji reči izgovaraju, onima koji ih slušaju i onima koji se njima bave.

Havijer Marijas bio je savremeni španski pisac koga književna kritika već dugo vremena poredi sa Markesom i Kortasarom. Njegova dela odlikuje visoko razvijen stil, duge i sadržajne rečenice koje opčinjavaju umećem i gotovo filmska atmosfera koju one stvaraju.

Marijasova dela prevedena su na 22 jezika i prodata u preko dva miliona primeraka.

Svet je pun iznenađenja, isto tako i tajni. Verujemo da poznajemo one koji su nam bliski, ali vreme donosi sa sobom mnogo više onoga što nismo znali nego onoga što smo saznali, svaki put se sve manje zna, svaki put je veći taj deo pod senkom. Iako raste i onaj osvetljeni deo, uvek ima više senki i sumraka.

Sve se može ispričati. Treba samo početi. Reč po reč.

„Snovi za Frojda” je izvanredan roman koji se usredsređuje na jedan od Frojdovih ključnih slučajeva o izuzetno inteligentnoj, osetljivoj devojci koja je doprinela tektonskoj promeni u nauci psihodinamike i psihijatrije uopšte.

U ovom očaravajućem delu, Koler genijalno konstruiše fascinantni dijalog između Frojda i njegove pacijentkinje, ali što je još zanimljivije, i uplive u njihove umove, koji otkrivaju njihove ambivalentnosti, ranjivosti i igre moći.

Šila Koler je napisala lukavo subverzivnu, suptilnu i senzualnu revizionističku interpretaciju Sigmunda Frojda i njegovog čuvenog slučaja o Dori koja bi mogla da nosi podnaslov ’Analizirani analitičar’. - Džojs Kerol Outs

Radnja romana „Gogoljev disko“ smeštena je u blisku budućnost, u estonski provincijski grad Viljandi. Nakon što smo u uvodnim poglavljima upoznati s glavnim likovima, šarenim, komičnim sitnim skitnicama, njihove svakodnevne poslove narušava iznenadno vaskrsenje velikog ruskog klasičara Nikolaja Gogolja.

Nižući bizarne situacije i oslikavajući snovičnu atmosferu prepunu živopisnih likova i apsurdnih situacija Matsin gradi svet prepun uticaja iz istorije, alhemije, mistike i literature.

„Gogoljev disko“ je nesumnjivo Matsinov najuspešniji roman do sada. U njemu nudi jasniji tekst od onih u prethodnim delima, ali ne izostaje kreiranje čarobnog i grotesknog sveta. Ova nadrealna fikcija svojim stilom i atmosferom podseća na Bulgakova i Peljevina.

Ratna, istorijska i ljubavna tematika besprekorno se prožimaju u ovom romanu ispripovedanom visokim književnim stilom.

Autor Kirmen Uribe uspeo je da napiše delo koje kada se bavi istorijom i faktografijom veoma je pedantno. A kada se bavi junacima i fabulom neodoljivo je zanimljivo. Opisujuću borbu Baskijaca za nezavisnost u Španiji pod Frankom, autor nam pruža sagu o nekoliko generacija jedne porodice koju sudbina vodi od Španije, preko Francuske do Sjedinjenih Država.

Zejdi Smit napisala je romane Beli zubi, Sakupljač autograma, O lepoti, Severozapad, Vreme svinga, kao i nekoliko zbirki priča i eseja. Izabrana je za članicu Kraljevskog književnog udruženja 2002. godine, a 2003. našla se na spisku dvadeset najboljih mladih britanskih književnika časopisa Granta, i ponovo 2013. godine. Roman Beli zubi osvojio je brojne književne nagrade, uključujući Džejms Tajt Blek memorijalnu nagradu, Vajtbredovu nagradu za najbolji prvi roman i Gardijanovu nagradu za prvu knjigu. O lepoti bio je u užem izboru za nagradu Man Buker i osvojio je Orandž nagradu za fikciju, a Severozapad je bio na užem spisku za Bejlisovu nagradu za najbolju književnicu. Zejdi Smit trenutno predaje književnost na Njujorškom univerziteetu i član je Američke akademije za umetnost i književnost.


„Najdirljiviji roman Zejdi Smit ove decenije, koji se oštro fokusira na njenu omiljenu temu: borbu da se zasebne niti iskustva spletu u koherentnu priču o samom sebi... Dok knjiga odmiče, Smit prepliće poglavlja smeštena u sadašnjosti sa onima koja se bave sećanjima na koledž, na dom, na Trejsi. To je graciozna tehnika, ovo metronomsko njihanje kroz vreme... Struktura romana deluje kao uticaj samog sećanja, kao što koristimo prošlost kao teg za sadašnjost. Verodostojno oslikava promenljivu građu identiteta, to složeno, kompozitno ’mi’, podložno promenama, pucanju I preoblikovanju dok se određenih delova svog ranijeg života prisećamo, a određene potiskujemo.” – Aleksandra Švarc, Njujorker

„Ne samo prijateljstvo, već čitav ovaj naš ludi, nepravedni svet predmet je temeljnog I divnog razmatranja Zejdi Smit.” – Njujork magazin

„Moćan I složen roman… Bogat, uvlači vas u sebe, posebno kada ističe uvek brilijantnu perspektivu autorke na pop kulturu.” – Pablišers vikli

Kao autorka srednje generacije stekla je veliku popoularnost kod čitalačke publike i jedna je od najčitanijih spisateljica savremene poljske književne scene.

„Padao je sneg, gust, vlažan, pun nametljive tuge. Grad je gubio stvarne oblike, polako su se razlivali kao slika na uništenoj crno-beloj fotografiji. Išla sam Ružanom ulicom prema Aleji Nezavisnosti i razmišljala koliko je loše što je svet u mojoj glavi postao toliko nestvaran sam po sebi, tako da mu nisu bili potrebni dodatni zbunjući signali iz stvarnosti. Maks me je uhvatio za ruku i nežno je stisnuo.

– Hoćeš li kapu? – upitao je i pružio mi svoju krznenu pilotsku šubaru. – Znam da stanuješ u blizini. Čitao sam u tvojoj knjizi. Brojala si crte na pločniku.

– Brojala sam – priznala sam. „

......

Zbirka priča Kaje Malanovske Imigracije neverovatan je spoj najrazličitijih putovanja, duhovnih i telesnih, koji zajedno daje koherentnu i nedeljivu zbirku priča. U ovim pričama susrešćemo se sa dreg kraljicom, opsesivnom očinskom figurom, studentkinjom iz indije, poljskom imigrantkinjom. Naratorka veoma ličnim i neretko bolnim glasom progovara o ostavljanju kuće, o novim predelima koji ne donose ništa što može zaista prodrmati čoveka, o domu koji on uvek u sebi nosi nesposoban da se reši svojih korena i nesposoban da tako iskorenjen luta po svetu. Ove priče će vas uvesti u svet pun prenaglašenih emocija, ludačkih osobenosti i duhovite autoironije.

Godine obrnutim redosledom predstavlja najvažniju knjigu Nadie Teranove, svetski poznate autorke koja konačno stupa i na srpsku književnu scenu.

Njen roman je smešten u Mesinu i prikazuje dva glavna junaka koji kroz svoje karaktere oslikavaju kako svoje porodice tako i društveno političke podele i vladajuće ideologije.

Ispripovedan nepretencioznim ali poetskim jezikom ovaj nežni roman beskompromisno će progovoriti o narkomaniji, moralnom posrnuću i posledicama ovakvog života.

U Đovanijevom liku, ovo će dovesti do niza kontradiktornosti sa kojima ovaj mladi čovek neće uspeti da se izbori.

S druge strane, Teranova vanredno vešto vodi ženskog junaka, Auroru, koja uspeva da ovlada svojim životom i da u njemu istraje uprkos nesrećama koje su zadesile celu porodicu.

........

Teranova je jedna od najnagrađivanijih i najpriznatijih modernih italijanskih spisateljica. Njen roman Godine obrnutim redosledom smešten je u Mesinu i prikazuje dva glavna junaka koji kroz svoje karaktere oslikavaju kako svoje porodice tako i društveno političke podele i vladajuće ideologije koje će, naročito u Đovanijevom liku, dovesti do niza kontradiktornosti sa kojima ovaj mladi čovek neće uspeti da se izbori. Ispripovedan nepretencioznim ali poetskim jezikom ovaj nežni roman beskompromisno će progovoriti o narkomaniji, moralnom posrnuću i posledicama ovakvog života. Sa druge strane, Teranova vanredno vešto vodi ženskog junaka, Auroru, koja uspeva da ovlada svojim životom i da u njemu istraje uprkos nesrećama koje su zadesile celu porodicu. Godine obrnutim redosledom predstavlja najvažniju knjigu Nadie Teranove, svetski poznate autorke koja konačno stupa i na srpsku književnu scenu.

U knjizi Gde ptica peva najlepše – vizionarskom autobiografskom romanu, koji je NPR uporedio sa Sto godina samoće i nazvao ga otelotvorenom genijalnom nadrealnom vizijom – usred fantastične gungule cirkusa, tarota, katoličkog i jevrejskog misticizma, seksualne ekstravagancije, političkog nasilja i duha mudrog rabina koji služi kao savetnik pratili smo pretke Hodorovskog koji su prebegli u Čile. Sada, u knjizi Sin crnog četvrtka, sam Hodorovski preuzima glavnu ulogu dok nas uvodi u nezaboravni ansambl njegovih ranih godina u Čileu tridesetih.

Baš kao što čini u svim medijima od filma do stripa, od mističke filozofije do fikcije, Hodorovski i ovde prikazuje svoju neograničenu sposobnost stvaranja univerzuma punog čudesa, užasa, humora, magije i kosmičke istine koji premašuju naše najluđe snove. Sin crnog četvrtka je uzbudljiv roman jednog od naših najdragocenijih majstora.

Roman Hodočašće estonskog autora Tita Aleksejeva, za koji je dobio Evropsku nagradu za književnost, Aleksejeva svojevrsno je ispripovedana istorija Krstaških ratova koja kroz sudbinu, ponekada čak i komičnog, glavnog junaka, osvetljava jednu epohu interesantnu ne samo po bitkama već i po različitim pregovorima, izdajama i borbi za lokalnu vlast.
Poznati autor oslikava Krstaške ratove na jedan potpuno nekonvencionalan način, pripovedajući iz perspektive običnog “čoveka iz naroda”. Nevolje u koje glavni junak upada, ljubavne intrtige u koje se gotovo bez njegove volje upliće, borbe za prevlast, dovešće junaka u situaciju u kojoj će se zapitati da li je “sveti rat” zaista prosvetljen? Za sve ljubitelje istorijskih romana a naročito romana koji tematizuju Krstaški rat roman Hodočašće biće pravo osveženje!
O AUTORU:
Tit Aleksejev poznati je estonski pisac koji je masterirao na temu srednjovekovne istorije. Aleksejev je predsedavajući u Udruženju estonskih pisaca i dipolamata u Parizu i Beiselu. Aleksejev je dobitnik mnogobrojnih književnih nagrada a za roman Hodočašće dobio je Evropsku nagradu za književnost 2010. godine. Obiman istraživački rad, koji je rezultirao romanom Hodočašće, trajao je punih deset godina.

Zbirka priča “Lepe Strankinje” najpoznatijeg savremenog rumunskog pisca Mirče Kartareskua prvi put je prevedena u Srbiji i objavljena u izdavačkoj kući Arete. Kartaresku beskompromisno progovara kako o svojoj državi tako i o položaju pisca koji dolazi iz jedne “drugorazredne” evropske zemlje u zemlje Zapadne Evrope. Bez dlake na jeziku Kartaresku ogoljenim jezikom lišenim suvišnih stilskih oblikovanja, iz ličnog iskustva progovara i o kolegama književnicima, o sujeti i zavisti, o usamljenosti koja dolazi sa uspehom. Mirča Kartaresku je već planetarno poznati pisac koji je konačno pronašao mesto i na srpskoj književnoj sceni.


O AUTORU:
Mirča Kataresku ponzati je rumunski pisac, eseista, i profesor književnosti na Univerzitetu u Bukureštu. Smatra se najboljim živim rumunskim piscem. Postao je svetski poznat svojim obimnim književnim stvaralaštvom a njegova dela objavljena su u trideset edicija i prevedena su na mnogo svetskih jezika. Dobitnik je mnogbrojnih nagrada za književnost kako u Rumuniji tako i u Moldaviji, Francuskoj i Italiji.

Koliko si moja? priča je o ljubavi i priča o imovini; priča o pojedincu koji mora da se suoči s gubitkom onoga i onih za koga i za koje je mislio da ih ima. Kao u scenariju koji piše protagonista, i u romanu se iscrta „apsurdna tragična priča u kojoj tip, usred zapletenih istorijski zahtevnih okolnosti, zapravo najebe slučajno.” Pošto to niko ne želi da mu prizna, o časti i dobrom imenu na kraju će odlučivati sud. Očajna opklada. Ali možemo da navijamo.

Prvi i jedini roman Salvadora Dalija po prvi put na našem jeziku!
Roman Skrivena lica uvešće vas u neverovatni svet imaginacije Salvadora Dalija, provešće vas kroz jednu turbulentnu istorijsku epohu i upoznati sa junacima koje samo Dali može izmaštati!

U romanu Skrivena lica ulazimo u bizarni svet koji nam je već poznat iz Dalijevih slika. Živopisnim pojmovima Dali opisuje intrige i ljubavne veze skupine upečatljivih, ekscentričnih aristokrata koji svojim luksuznim i ekstravagantnim životima simbolizuju dekadenciju Evrope tridesetih godina 20. veka. Priča o isprepletenim životima glavnih junaka, od pariskih pobuna februara 1934. do najmračnijih dana Drugog svetskog rata predstavlja brilijantno i dinamično sredstvo Dalijeve jedinstvene vizije i čita se kao epitaf predratne Evrope.

„Knjiga je... toliko puna vizuelnih smicalica, toliko dovitljiva, toliko nabijena gotovo dikensovskom energijom da je teško ne prihvatiti autorovu arogantnu ocenu o samom sebi kao geniju.” – Džordž Meli, Obzerver

„Pročitate prvu stranu i već ste u staromodnom baroknom romanu, inteligentnom, ekstravagantnom, fotografski preciznom kao i na njegovim slikama, ali ne toliko otkačeno... Dali sve primećuje.” – Pi Džej Kavana, Gardijan

„Dalijev jedini roman bizaran je i kitnjast kao i sva njegova dela... Svi možemo da prepoznamo skrivena lica u Dalijevoj umetnosti. Svi znamo brkatu masku koju je nosio celog života. Dalijev roman delo je klovna koji vidi i iza osmeha... blistavog i zlokobnog.” – Margaret Rejnolds, Tajms

Kvaziautobiografski roman Gde ptica peva najlepše majstorsko je istraživanje – uporedivo sa markesovom porodičnom sagom Sto godina samoće i Beninijevim filmom Život je lep – o porodici, mitologiji i o tome koliko će nam daleko umovi ići u potrazi za samoodržanjem i šansom da se uhvati neki prividni smisao u svetu koji je tako često van našeg razumevanja, kako u svojoj lepoti tako i u svom nasilju.


„Gde ptica peva najlepše“ brilijantan je, lud i nepredvidiv poluautobiografski roman Alehandra Hodorovskog. Ova višegeneracijska hronika uvodi gomilu nezaboravnih likova, od prostitutke kepeca i duha Rebea, do krotitelja lavova koji jede sirovo meso i uči svoje zveri da skaču kroz zapaljene obruče. Ako ostavimo postrani fantastične elemente, Gde ptica peva najlepše žestoko je originalna priča o imigrantima koja kulminira piščevim rođenjem u Čileu 1929 – što je bio zamršen vremenski period u istoriji te nacije. Udružite to s poezijom, tarotom i jevrejskim misticizmom i oživljava nadrealna vizija jednog genija.

NPR, Jedna od najboljih knjiga 2015.



„U stilu Sto godina samoće Gabrijela Garsije Markesa. Divlji karneval nadrealnog, mističnog i grotesknog.“

Pablišers vikli

U izvesnom smislu, u ovoj knjizi pribegao sam nekoj vrsti izmišljene autobiografije, iako ne u smislu „fiktivne” jer su svi likovi, mesta i događaji istiniti, s tim da istinska priča mog života predstavlja neprestani napor da razvijam svoju maštu i proširujem njene granice da bih iskoristio njen terapeutski i preobražavajući potencijal. Osim intelektualne mašte postoje i emotivna, seksualna, telesna, čulna mašta. Ekonomska, mistična, naučna, pesnička mašta. Ona deluje na sva polja našeg života, čak i na ona koja smatramo „racionalnim”. Stoga je nemoguće da se bavimo stvarnošću ako ne razvijamo maštu iz različitih uglova. Obično sve zamišljamo u skladu sa suženim granicama naših uslovljenih uverenja. Od zagonetne stvarnosti, tako prostrane i nepredvidive, ne primećujemo više od onoga što se probija kroz naš ograničen ugao posmatranja. Aktivna mašta je ključ šireg pogleda na svet: omogućava nam da sagledamo život iz uglova koji nisu naši zamišljajući druge nivoe svesti, više od našeg. Da sam ja planina ili planeta ili svemir, šta bih rekao? Šta bi rekao veliki učitelj? A da Bog progovori kroz mene, koja bi bila njegova poruka? A da sam ja Smrt?… Ona Smrt koja mi je otkrila psa koji mi pred noge donosi beli kamen, ona koja me je odvojila od prividnog Ja, koja me je navela da pobegnem iz Čilea i podstakla da očajnički tragam za smislom života. Ona Smrt koja se od strašnog neprijatelja pretvorila u moju ljubaznu pratilju.

Alehandro Hodorovski


Posle romana Gde ptica peva najlepše Hodorovski nastavlja da otvara svoj svet kroz intimnu ispovest o putu isceljenja i osvešćenja. Ovaj dugo očekivani prevod obavezno je štivo – u njemu pratimo sazrevanje neprihvaćenog i odbačenog dečaka koji traži spas u svetu umetnosti, magije i duhovnosti. U večitoj potrazi za načinom kako da ublaži duhovnu teskobu i isceli svoju dušu, razviće psihomagiju i pokazati nam da složeni porodični odnosi koji nas oblikuju ne moraju biti i naš kavez.

U autobiografiji, Ples stvarnosti, priseća se uspona i padova svoje upečatljive životne priče i iznosi svoje jedinstvene i složene poglede na svet. Prepričavajući svoj život, pisac poručuje da ne započinjemo život onakvi kakvi jesmo, već da je svako od nas nasledio ličnost zahvaljujući porodičnom stablu. Roditi se u određenoj porodici, kaže Hodorovski, znači biti zaposednut. Kada virimo u svoju prošlost, to je isto kao da kopamo po svojoj duši. Ako zađemo dovoljno duboko, dublje od odraza nasleđa, u sebi ćemo naći svetlost koja će nam pomoći da prevaziđemo najteža životna iskustva.

Film zasnovan na ovoj knjizi premijerno je prikazan u Kanu 2013. s velikim uspehom

Svi mi pravimo gluposti kao klinci.
Rajan Kjuzak odrastao je brže od mnogih – hoće to kad si najstariji od šestoro dece, kad ti je mama umrla, a ćale ti je alkoholičar.
A niko ne kaže da je Rajan glup. Čak ni njemu iza leđa.
Problem je u ljudima koji ga okružuju. Vođa bande koristi mu ćaleta kao „čistača”. Komšinica tvrdi da samo želi da pomogne, ali možda želi nešto više od toga. Prostitutka traži čoveka za kojeg nikad nije pretpostavljala da će joj nedostajati sve dok jedne noći nije nestao bez traga...
Na Rajanovoj strani je samo njegova devojka Karin. Ako to uprska, sasvim je sam.
Zapravo, ne znaš koliko si jak, sve dok ti snaga ne zatreba.
„Izvanredno originalan, saosećajan roman koji daje uvide u izuzetno mračne živote kroz humor i vešto pripovedanje.”
Margaret Mauntford, predsednik žirija za Bejlisovu nagradu

„Spektakularan debi... Grub i nežan, gotičan i liričan roman od kog se vrti u glavi, steže želudac dok pripoveda o naciji koja se raspada.”
Dejli telegraf

„Vaše sledeće neizostavno štivo je stiglo.” Glamur

Lisa Makinerni (1981) irska je spisateljica, kako sama kaže – iz radničke klase. Počevši 2006. kao blogerka, napisala je više kratkih priča koje su se našle u nekoliko antologija. Njen debitantski roman, Svete jeresi (The Glorious Heresies) izašao je 2015. i osvojio je Bejlisovu nagradu za fikciju, nagradu Dezmond Eliot i proglašen za knjigu godine u Ajriš tajmsu, Sandej independentu i Sandej biznis postu. Godine 2017. objavila je drugi roman, The Blood Miracles. Trenutno radi kao urednica u irskom časopisu posvećenom književnosti.