SAVREMENI ROMAN

More je izbacilo telo Džona Outsa na stene samo nekoliko dana pošto je odlučio da promeni polisu životnog osiguranja. Policija zaključuje da je reč o nesrećnom slučaju. Dejv Brendsteter, iskusni istražitelj osiguranja, misli da je reč o ubistvu. On započinje istragu koja ga vodi kroz svet retkih knjiga, iza scene provincijskog pozorišta, na imanje proslavljenog holivudskog glumca… U potrazi za odgovorima Brendsteter otkriva priču o gubitku i bolu, slabosti i snazi, ljubavi i usamljenosti, izdaji i osveti.

Alan Aleksander Miln (1882—1956) čitalačkoj publici širom sveta poznat je pre svega kao tvorac Vinija Pua i autor pesama i priča za decu. Savremene čitaoce često iznenadi podatak da je Miln bio i istaknuti dramaturg, esejista, humorista i autor nekoliko romana. Godine 1922. napisao je svoj jedini detektivski roman, Ubistvo u Crvenoj kući, koji devedeset godina kasnije i dalje doživljava brojna izdanja i jedan je od najčitanijih krimića iz “zlatne ere” britanskog kriminalističkog žanra.

Dremljivo letnje popodne u Crvenoj kući prekida revolverski pucanj. Na podu je leš. Vrata su zaključana iznutra. Vlasnik imanja je nestao. Ali tu je Entoni Džilingam, novopečeni detektiv, koji se sa svojim prijateljem Bilom Beverlijem upušta u potragu za ubicom. Tajni prolazi, skriveni dokazi, vratolomije i šerlokovsko razmišljanje dovešće ih do neočekivanog otkrića.

Šta mislite, kakav bi bio svet da se Hitler nije rodio? Neuporedivo bolji, sigurno?

Slučajan susret mladog istoričara Majkla Janga i vremešnog profesora fizike Lea Cukermana pokreće niz neverovatnih događaja. Njih dvojica konstruišu spravu koja im omogućava da spreče Hitlerovo rođenje i tako stvore novu istoriju i novi svet... drugačiji od svega što su očekivali.

Knjiga Stvaranje istorije nije samo maštovita futuristička fantazija – u pitanju je zrela i, uz „frajovski“ otklon, ozbiljna analiza političkih, društvenih, kulturnih, istorijskih i psiholoških realnosti našeg sveta, tog „najboljeg od svih mogućih svetova“.

Ted Volas, prznica, ženskaroš i ispičutura, propali pesnik i dramski kritičar, traži utočište i besplatno piće na imanju svog starog prijatelja. Ali u Svafordu se dešavaju neobične stvari. Čuda. Isceljenja. Pojave koje kaljavi nilski konj kao što je Ted, ne razume i ne prihvata. Istovremeno crnohumorno zajedljiv, gromoglasno duhovit, razuzdano sočan i dirljivo nežan, roman Nilski konj se kroz prepoznatljivu formu detektivske misterije smeštene na bogataškom imanju bavi temama plemenitosti, nade i iskupljenja.

Za Stivena Fraja (1957, London) kažu da je savremeni Oskar Vajld, sunarodnici su ga proglasili za „nacionalno blago“, a na Tviteru ga prati više od dva miliona ljudi. Ovaj istinski renesansni čovek – glumac, pisac, novinar, komičar, televizijski voditelj, reditelj, borac za ljudska prava i slobode, aktivista u kampanjama za pomoć mentalno obolelima i HIV pozitivnim osobama, čak i predsednik jednog fudbalskog kluba – već više od tri decenije predstavlja jednu od najautentičnijih figura britanske kulturne scene. (Našoj publici je poznat po ulogama Melčeta u seriji Crna guja, Oskara Vajlda u filmu Vajld i detektiva u filmu Gosford Park, kao i doktora Gordona Vajata, bivšeg psihijatra sad ugostitelja, iz serije Bouns.) On je razoružavajuće iskren i neodoljivo duhovit kad govori o sebi, bilo da su u pitanju njegova problematična mladost, njegova homoseksualnost ili borba s maničnom depresijom, i neumoljivo oštar, ali i urnebesno zabavan kad govori o problemima modernog društva, a originalnost njegovih pogleda i jedinstvena lakoća kazivanja i najsloženijih misli svrstavaju ga među vrhunske autore.
Svoj prvi roman, Lažov, objavio je 1991, a usledili su romani Nilski konj (1994), Stvaranje istorije (1997) i Teniske loptice nebesa (2000).
Roman Teniske loptice nebesa kroz zanimljivu i napetu priču bavi se promišljanjem pitanja ima li čovek kontrolu nad svojom sudbinom, šta je pravda, da li se u osveti može uživati... Baveći se tim večnim temama, autor s lakoćom uspeva da ih učini svežim i zanimljivim, ne upadajući u pripovedačke zamke moralisanja i suđenja. Iako je u pitanju triler, odnosno vrsta štiva koje se čita u dahu, Fraj ni za trenutak ne gubi britkost u pronicljivom karakterisanju makijavelističkog licemerja političke scene, pragmatične kombinatorike poslovnih krugova ili nadobudne ispraznosti engleske aristokratije.