Top lista ::: Romani

Tokiju, među krošnjama rascvetalih trešanja, nazire se ulaz u jedan mali kafić.

Evo šta treba da uradiš:

Uđi u kafić u četvrtak.
Sačekaj da otkuca tri po podne.
Naruči toplu čokoladu.
Posmatraj ženu koja piše za stolom.

Jer nešto neočekivano samo što se nije dogodilo…


Tokio. Skriven u hladu trešanja, nalazi se mali kafić, a u njemu, svakog četvrtka tačno u tri po podne, tajanstvena žena uvek bira isto mesto. Seda, naručuje šolju tople čokolade i piše pisma. Nekad sa osmehom na licu, nekad sa suzom koja joj klizi niz obraz. Niko ne zna ko je ona, niti kome su upućene njene reči. Ipak, njeno prisustvo ispunjava ovaj prostor nečim posebnim, kao da će se svakog časa dogoditi nešto jedinstveno, nešto neočekivano. Dok se miris tople čokolade širi prostorijom, svaki gost suočava se sa sopstvenim mislima. Sa kajanjem i propuštenim prilikama. Sa rečima koje nikada nisu izgovorili i onima koje su izrekli prebrzo. Sa strahovima, izborima i nadom da sutra ipak može biti bolje. Jer u zagrljaju toplog napitka, u kafiću drugačijem od svih drugih, čak i umorna duša može ponovo pronaći boju i svetlost.

Drugi o knjizi

„Četvrtak sa ukusom čokolade je podsetnik da uteha i nežnost još postoje u malim trenucima – ponekad jednostavno u toploj šolji među dlanovima.“ – LifeSheLoves

„Četvrtak je početak druge polovine nedelje. Osetila sam kako me je ovo čitanje obnovilo i umirilo.“

„Navelo me je da shvatim koliko magično utičemo jedni na druge, a da toga često nismo ni svesni.“

Japanski moderni klasik najprodavanije autorke „isceljujuće fikcije“

Ova knjiga savršena je za sve kojima treba topla, nežna priča o svakodnevici i malim trenucima koji nas drže iznad vode – posebno za one koji žele knjigu posle koje će se osećati malo lakše i utešeno.

O autoru
Mičiko Aojama rođena je 1970. godine u prefekturi Aiči na ostrvu Honšu u Japanu. Nakon fakulteta, započela je novinarsku karijeru kao reporterka za jedan japanski dnevni list u Sidneju, a potom se preselila u Tokio gde je radila kao urednica magazina. Njena knjiga Sve dok ne otvoriš tu knjigu bila je nominovana za Nagradu japanskih knjižara, časopis Tajm ju je proglasio knjigom godine, postala je bestseler na listama Tajma i Njujork tajmsa, a takođe je bila i knjiga meseca. Do sada je prodata u dva miliona primeraka i objavljena je u više od trideset zemalja. Njen najnoviji roman, The Recovery Hippo at Hinode Park, biće uskoro objavljen međunarodno. Aojama trenutno živi u Jokohami u Japanu.

Od istog autora
Vulkan je prethodno objavio roman Dok ne otvoriš tu knjigu ove autorke. Slični autori su Tošikazu Kavaguči, Durijan Sukegava, Riku Onda, Laura Imaj Mesina itd.

Stočić, kafa i odluka.
To je sve što je potrebno da bismo bili srećni.

U Japanu, već više od sto godina, postoji jedan sasvim poseban kafić, i za njega se vezuje na hiljadu legendi.

Priča se da, kad jednom uđete u njega, nikada ne izađete isti. Priča se da, dok pijete kafu, možete ponovo da proživite trenutak iz sopstvenog života – onaj kada ste doneli pogrešnu odluku, kada ste izgovorili reč koja bolje da je ostala neizrečena, kada ste nekome dopustili da napusti vaš život, a nije moralo da bude tako.

Priča se da je dovoljno da uradite samo jednu stvar i sve promenite. Međutim, postoje pravila kojih se morate pridržavati:
1. Nalazite se u posebnom kafiću. Tu je jedan jedini stočić i čeka samo na vas.
2. Sedite i sačekajte da vam posluže kafu.
3. Budite spremni da ponovo proživite jedan događaj iz života.
4. Dok to radite, ne zaboravite da ispijate kafu u malim gutljajima.
5. Ne zaboravite glavno pravilo: nikako nemojte da dozvolite da se kafa ohladi.

Derja i Hakan su mladi bračni par koji je na svojoj
koži osetio posledice ekonomske krize u zemlji.
Nakon što su dobili ćerkicu Adu, primorani su da se
presele u kuću Derjinog oca na selu. Hakan pokušava
da nađe posao, jer ga izjeda pomisao da bude nekome
na teretu. I zaista dobija zaposlenje, ali u dalekom
Šangaju.
Esra je žena burne prošlosti, žena koja je volela
pogrešnog čoveka i zbog njega završila sa one strane
zakona. Ali sada je okrenula leđa tom svetu da u njega
više nikada ne zakorači. Međutim, neočekivano
prijateljstvo oživeće duhove nekadašnjeg života, a
posledice će biti šokantne.

Priča o bezuslovnoj ljubavi.

Ingrid vodi miran i prijatan penzionerski život, u društvu psa Rošija, zlatnog retrivera. Posle mnogo godina koje je provela u svom gradiću u Koloradu, brat sa kojim jedva da je bila u kontaktu poziva je u Virdžiniju na proslavu Dana nezavisnosti, 4. jula.
Nakon duge vožnje kolima, zajedno sa svojim vernim prijateljem, vatromet uplaši Rošija, i on se, nakon što ga pojuri i čopor nepoznatih pasa, na kraju potpuno izgubi.
Ingrid nedelju dana bezuspešno traga za njim, a zatim se vraća kući, očajna i neutešna. Međutim, Roši se ne predaje i tako započinje njegova odiseja, čudesno putešestvije kroz nekoliko država, sa jednim jedinim ciljem: da se vrati kući.
Tokom beskrajno dugog putovanja, Roši će ostati dostojan svog imena, koje znači starešina zen manastira, igrajući ulogu neke vrste učitelja u nekoliko domova, pre nego što nastavi svojim putem.
Dok prati tragove za povratak u Kolorado, usvaja ga nekoliko porodica, ali i neke usamljene duše, a u svakoj etapi svoje avanture rešiće neki problem, zahvaljujući svojoj inteligenciji i dobroti.

Da li će Roši pronaći put kući?


„Jednostavno prelepo. Knjiga uz koju svi treba da naučimo da budemo empatični prema psićima.“ – Oduševljeni čitalac sa Amazona.

Nakon velikog uspeha knjige Na kafi sa mačkom, autorka je morala da napiše i priču u kojoj je glavni lik pas, njen drugi najvoljeniji ljubimac.

Knjiga za sve ljubitelje dirljivih priča o dobroti, empatiji, lojalnosti i važnosti prijateljstva.

O autoru
Ana Šoliom je rođena u Budimpešti. Završila je filozofiju i radi kao fizioterapeut. Administrator je veb-sajta www.escuchavital.com, koji je posvećen različitim tehnikama lečenja uma i tela. Među istaknutim knjigama ove autorke nalazi se priručnik A Little Course in Everyday Magic (Mali kurs svakodnevne magije), kao i knjiga Reconecta con tu cuerpo (Poveži se iznova sa svojim telom). Trenutno živi i radi u Barseloni.

Od istog autora
Vulkan je objavio Na kafi sa mačkom ove autorke, a slični naslovi su Dečak i magarac, Frenki, Prijatelj

Najtoplije leto u poslednjih sto godina.
Seoce izgubljeno među klasjem žita.
Tajna skrivena usred zlatnih polja.

Kraj je leta i vreme sporo prolazi. Odrasli se danju skrivaju u kućama, noću kuju zavere. Deca na biciklima odlaze u vrelu, pustu prirodu. U samom srcu tog okeana žita, dok sa društvom istražuje napuštenu farmu, Mikele dolazi do velikog otkrića, toliko zastrašujućeg da ne sme nikome da se poveri. Ono što je počelo kao bezazlena igra pretvoriće se za njega u košmar: malo-pomalo, postaće jasno da on nije jedini u selu koji krije tajnu.

U kontrastu između blistave svetlosti i tamne noći, prepliću se dobro i zlo, iznenađenje i užas, bajkoviti dečji svet i surova stvarnost, ali i zamišljena čudovišta i ona još strašnija, prava, koja dečak otkriva među svojim najbližima.

- „Veličanstvena parabola o izgubljenoj nevinosti detinjstva.“ – Daily Telegraph

Nikolo Amaniti je za ovaj roman dobio prestižnu nagradu Viareggio. Roman je 2003. godine adaptiran i u film, za čiji je scenario Amaniti bio nominovan za prestižnu Edgar Award nagradu. Prodato je više od 700,000 primeraka ovog romana širom sveta, a preveden je na više od dvadeset jezika.

O autoru:

Nikolo Amaniti je rođen u Rimu 1966. godine. Debitovao je na književnoj sceni romanom Branchie (Škrge). Autor je nagrađivanih romana i kratkih priča prevedenih širom sveta: Blato (1996), Dolazim po tebe i vodim te sa sobom (1999), Ne bojim se (2001, nagrada Viaređo), Kako Bog zapoveda (2006, nagrada Strega), Zabava može da počne (2009), Ja i ti (2010), Trenutak je delikatan (2012), Ana (2015), Intimni život (2023, nagrada Viaređo). Nekoliko njegovih knjiga adaptirano je za film, uključujući: Poslednja Nova godina (režija Marko Rizi, 1998), Škrge (režija Frančesko Ranijeri Martinoti, 1999), Ne bojim se i Kako Bog zapoveda (oba režirao Gabrijele Salvatores, 2003. i 2008), Ja i ti (režija Bernardo Bertoluči, 2012). Nakon što je bio autor i režiser dugometražnog dokumentarca The Good Life (2014), Amaniti je debitovao na televiziji serijom The Miracle (Sky, 2018), kao šouraner, koautor i korežiser. Amaniti je takođe šouraner, koautor i režiser TV serije Ana (Sky), zasnovane na istomenom romanu.

PET PRIČA, PET SUDBINA – O ŽIVOTNIM PREKRETNICAMA, HRABRIM ODLUKAMA I LEKOVITOJ MOĆI KNJIGA.

„Šta tražite?“ Sajuri Komači postavlja ovo pitanje svim posetiocima male biblioteke u srcu Tokija. Mudra bibliotekarka strpljivo čeka sve one koji reše da je posete. Muškarci ili žene, mladi ili stari…

Od prodavačice koja muku muči sa poslom, stidljivog računovođe koji sanja o tome da otvori antikvarnicu, manga umetnika koji je izgubio veru u sebe, penzionera koji traži novu svrhu u životu, do mlade majke rastrzane između karijere i porodice. Pre ili kasnije, svi oni završe u biblioteci gospođe Komači. Svakome od njih, ova zagonetna bibliotekarka nudi potpuno neočekivanu knjigu, sasvim drugačiju od one koju su verovali da traže. Ali ovaj izbor nije slučajan, jer se iza svake knjige kriju prvi koraci novog početka. Nakon čitanja, svi oni otkriće vrata tamo gde su ranije videli samo zidove, nove staze tamo gde su pre bile samo prepreke. Svako od njih pronaći će knjigu koja ima moć da promeni život.


„Definitivno želim da posetim ovu biblioteku. Osećam se kao bolja osoba nakon što sam pročitao ovu knjigu.“ – čitalac o knjizi
„Roman pun nade i pozitivne inspiracije.“ – Daily Mail
„Omaž moći knjiga i biblioteka da nas oblikuju i transformišu.“ – Irish Times

Najiščekivaniji roman u 2025. godini

Autor svetskih bestselera Čovek po imenu Uve, Moja baka vam se izvinjava i Uznemireni ljudi donosi nam nezaboravno duhovitu i duboko dirljivu priču o prijateljstvu.

Većina ljudi ih i ne primećuje: tri sićušne figure koje sede na kraju dugog mola u uglu jedne od najpoznatijih slika na svetu. Većina misli da je to samo prikaz mora. Ali Luiza, koja i sama teži da postane umetnica, zna da se sićušne prilike nisu slučajno zatekle na slici i odlučuje da istraži ko su.

Dvadeset pet godina ranije, u zabačenom primorskom gradu, grupa tinejdžera u potrazi za utočištem od svojih teških porodičnih života, provodi duge letnje dane na napuštenom molu pričajući glupe šale, deleći tajne i praveći male buntovne nestašluke. Ove izgubljene duše pronalaze jedno u drugom razlog da ustanu svako jutro, razlog da sanjaju, razlog da vole.

Iz tog leta rađa se uzvišeno umetničko delo – slika koja će se, neočekivano, naći u rukama osamnaestogodišnje Luizе. Ona kreće na putovanje puno iznenađenja ne bi li saznala kako je ta slika nastala. Što je put vodi bliže mestu koje je naslikano, sve je nervoznija zbog onoga što bi mogla da otkrije.

Slika s morem je zadivljujuće svedočanstvo o transformativnoj, vanvremenskoj snazi prijateljstva i umetnosti.

„Bakman prikazuje haotičnu suštinu ljudskosti. Duhovit i dirljiv, podjednako će vas iskreno nasmejati i rasplakati.“
– Washington Post

„Savršena ravnoteža između onoga što greje srce i onoga što ga lomi... Fredrik Bakman ima dar da jednostavno a elegantno opiše odnose među ljudima. Svi mi ponekad grešimo, ali smo ipak ljudska bića dostojna povezanosti i ljubavi.“
– NPR

„Bakman je naš savremeni Dikens, vaše srce je sigurno u njegovim rukama.“
– Green Valley News

Da bismo pronašli ono što smo izgubili, moramo da slušamo svoje srce.

Na teško dostupnom japanskom ostrvu Tešima nalazi se Arhiv otkucaja srca, mesto na kojem su zabeleženi otkucaji srca posetilaca iz čitavog sveta. U ovom zdanju, odsečenom od ostatka sveta, nastavljaju da odjekuju otkucaji srca ljudi koji su još živi ili su već preminuli.
Kilometrima daleko, u drevnom gradu Kamakura, upoznaju se dve usamljene duše: Šuiči, poznati ilustrator, koji se vraća u svoj rodni grad i u kuću svoje nedavno preminule majke, i osmogodišnji Kenta, dete koje poput senke luta oko Šuičijeve kuće. Iz dana u dan, poverenje među njima raste, sve dok ne postanu prijatelji, otkrivajući snažnu vezu koja će ih odvesti na putovanje do Arhiva otkucaja srca.
Šuiči i Kenta saznaće da su otkucaji srca ljudi koje su izgubili zabeleženi i da će postojati zauvek. Ovo otkriće pomoći će obojici da prevaziđu barijere koje ih sprečavaju da budu srećni i da prihvate stvarnost.

Nežna i originalna priča o gubitku i nadi, bolu i radosti, stvarnosti i mašti, o isceljenju koje je moguće zahvaljujući odnosima koje gradimo i ponovo otkrivamo.


„Apsolutno oduzima dah.“ – Kristi Lafteri
„Neobično lepa, uzbudljiva i nezaboravna, ovo je knjiga za uživanje“ – Choice
„Upečatljiv haiku o ljudskom srcu.“ – The Times

Ovo je drugi roman ove autorke, nakon veoma uspešnog romana Sve što vetar nosi.


O autoru

Laura Imaj Mesina poslednjih dvadeset godina živi u Japanu i radi između Tokija i Kamakure, gde živi sa suprugom, Japancem, i dvoje dece. Magistrirala je književnost na Međunarodnom hrišćanskom univerzitetu u Tokiju i doktorirala na uporednoj književnosti na Tokijskom univerzitetu stranih studija.

Bestseler New York Timesa koji je naprečac osvojio svet!

Upoznajte Uvea. On je džangrizalo – jedan od onih koji upiru prstom u ljude koji mu se ne dopadaju kao da su provalnici zatečeni pod njegovim prozorom. Svakog jutra Uve ide u inspekciju po naselju u kom živi. Premešta bicikle i proverava da li je đubre pravilno razvrstano – iako je već nekoliko godina prošlo otkako je razrešen dužnosti predsednika kućnog saveta. Ili otkako je „izvršen prevrat“, kako Uve govori o tome. Ljudi ga zovu „ogorčenim komšijom iz pakla“. Ali zar Uve mora da bude ogorčen samo zbog toga što ne šeta okolo sa osmehom zalepljenim na lice?

Međutim, iza njegove mrzovolje i pedanterije skriva se jedna priča i mnogo tuge... I tako, kada komšije koje se useljavaju u susednu kuću jednog novembarskog dana slučajno unište Uveovo poštansko sanduče, iznenada počinje topla priča o odrpanim mačkama, neočekivanom prijateljstvu i drevnoj veštini vožnje auta sa prikolicom. Priča koja će suštinski promeniti jednog čoveka i jedno udruženje stanara.

„Bakmanova vedra priča o ogorčenom starom komšiji ujedno je i veoma promišljeno istraživanje o tome kako nečiji život može imati snažan uticaj na bezbroj drugih. Da postoji nagrada za najšarmantniju knjigu godine, ovaj roman švedskog blogera koji se preko noći pretvorio u senzaciju dobio bi je bez ikakve sumnje.“ Booklist

Priča koja će vas oraspoložiti, o lepim novim prijateljstvima i starim navikama, i o sreći koju pronalazimo kada bar malo usporimo u ovom brzom svetu.

Beskrajne neprospavane noći, nijedan slobodan vikend… Nakon što je godinama neumorno radila, Đongmin daje otkaz i zatvara se u kuću mesecima, odsečena od spoljašnjeg sveta.

Jednog vrelog avgustovskog jutra, pošto više nije mogla da podnese da čitav dan gleda u prazne zidove svog stana, odlučuje da izađe i u šetnji slučajno nailazi na lokalnu grnčarsku radionicu. Dočekuju je miris gline, nežna svetlost i aroma kafe, i zbog toga oseća kao da je ponovo rođena. Dok je vlasnica upoznaje sa drevnom veštinom stvaranja keramike, ona otkriva radost oblikovanja gline sopstvenim rukama. I baš kao što njene kreacije postaju sve lepše u vrelini peći, tako se i Đongminino srce polako topi u društvu redovnih posetilaca radionice.

Jedna fotografija, jedna dragocena uspomena, jedna prilika da se vratimo unazad…

Skriven u planinama između dva sveta, fotografski studio gospodina Hirasake nije obično mesto. Domaćin svakog posetioca dočekuje prateći precizan ritual, dok u bašti mali fenjeri svetle u krošnjama trešanja. Posetilac se polako budi, kao iz sna. Ljubazan čovek nudi mu šolju toplog čaja i nežno objašnjava da je pred njim još samo jedan, poslednji zadatak.

Hirasaka svakome predaje kutiju punu fotografija – jedna za svaki dan života. Posetilac sada mora izabrati one koje nose najdragocenije uspomene i koje će biti smeštene u prelepu lampu. Na kraju, lampa će se zavrteti, a kroz treperavu svetlost pojaviće se svi najlepši trenuci, vodeći posetioca ka svetu koji čeka.

Ali baš kao stare, izbledele fotografije, i naše omiljene uspomene s godinama postaju mutne. Zato svako ko kroči u ovaj studio dobija priliku da se vrati u jedan izabrani dan i ponovo ga uslika – svež, jasan, živ.
Neobično dirljiva i prepuna mudrosti, ovo je priča o ljudima koji nas oblikuju i trenucima koji nas zauvek menjaju.

„Složena priča o čovečanstvu i o tome kako male interakcije mogu promeniti tok života.“ – Kirkus
„Hiragijeva prikazuje ljudskost likova u svojoj promišljenoj naraciji.“ – Asian Review of Books

O autoru

Sanaka Hiragi rođena je 1974. godine u prefekturi Kagava. Diplomirala je književnost na ženskom univerzitetu Kobe, i završila studije na Univerzitetu Himeji Dokio. Nakon što je sedam godina živela i radila u inostranstvu kao nastavnica japanskog jezika, njen debitantski roman, The Battle of Marriage Island, nominovan je za nagradu Konomis 2012. godine i izabran je za „Skriveni žad“ od strane urednika 2013. Ona je veliki obožavalac foto-aparata, fotografije i kimono umetnosti. Studio izgubljenih sećanja je njen prvi roman koji je objavljen na engleskom jeziku.

KADA SVE NESTANE, A BUDUĆNOST VIŠE NE POSTOJI, ŠTA NAM PREOSTAJE?

Na Siciliji koja je postala samo ogromna ruševina, jedna tvrdoglava i hrabra devojčica kreće u potragu za svojim bratom. Među spaljenim poljima i tajanstvenim šumama, među ostacima trgovačkih centara i napuštenih gradova, među velikim pustim prostranstvima koje je priroda ponovo osvojila i divljim zajednicama preživelih, Anin vodič je sveska koju joj je ostavila majka, sa uputstvima kako da preživi.

Pre nego što je umrla, majka je njoj i bratu rekla da se vole i da se nikada ne rastaju. Rekla im je da će ih, kada zakorače u punoletstvo, odneti bolest. Ali rekla im je i da će neko, negde, nekad, imati lek. I tako, iz dana u dan, Ani postaje sve jasnije da pravila iz prošlosti više ne važe i da će morati da izmisli nova.

Poput svetlosti koja se pali u tami i širi svoje zrake, Amanitijev roman razotkriva nesigurnosti, impulse srca i nekontrolisanu snagu života. Jer, kao što će Ana shvatiti, „život nam ne pripada, on nas prožima“.

- „Distopija pretočena u remek-delo.“ – The Guardian

Roman Ana je 2021. godine adaptiran u istoimenu TV seriju. Nikolo Amaniti je zamislio roman iz čisto biološko-bihevioralne perspektive, razmišljajući o tome šta bi deca radila da su prepuštena sama sebi. Ova ideja ga je navela da zamisli svet u kome su, iz nekog razloga, odrasli nestali.

O autoru:

Nikolo Amaniti je rođen u Rimu 1966. godine. Debitovao je na književnoj sceni romanom Branchie (Škrge). Autor je nagrađivanih romana i kratkih priča prevedenih širom sveta: Blato (1996), Dolazim po tebe i vodim te sa sobom (1999), Ne bojim se (2001, nagrada Viaređo), Kako Bog zapoveda (2006, nagrada Strega), Zabava može da počne (2009), Ja i ti (2010), Trenutak je delikatan (2012), Ana (2015), Intimni život (2023, nagrada Viaređo). Nekoliko njegovih knjiga adaptirano je za film, uključujući: Poslednja Nova godina (režija Marko Rizi, 1998), Škrge (režija Frančesko Ranijeri Martinoti, 1999), Ne bojim se i Kako Bog zapoveda (oba režirao Gabrijele Salvatores, 2003. i 2008), Ja i ti (režija Bernardo Bertoluči, 2012). Nakon što je bio autor i režiser dugometražnog dokumentarca The Good Life (2014), Amaniti je debitovao na televiziji serijom The Miracle (Sky, 2018), kao šouraner, koautor i korežiser. Amaniti je takođe šouraner, koautor i režiser TV serije Ana (Sky), zasnovane na istomenom romanu.

Neodoljiva mešavina činjenica i fikcije, drama o ljubavi, sudbini i volji, koja se odigrava u intelektualnom previranju Beča 19 veka, uoči rođenja psihoanalize. Fridrih Niče, najvećni evropski filozof... Jozef Bojer, jedan od očeva psihoanalize... tajni sporazum... mladi stažista, Sigmund Frojd: ovo su elementi koji zajedno čine nezaboravnu sagu o fiktivnom odnosu između neobičnog pacijenta i nadarenog iscelitelja. Ovaj impresivni roman započinje tako što neodoljiva Lu Salome moli Brojera da leči Ničeovo samoubilačko očajanje svojom eksperimentalnom "terapijom razgovorom". Kad eminentni lekar oklevajući prihvati taj zadatak, doći će do značajnog otkrića, samo ako se suoči sa sopstvenim unutrašnjim demonima biće u stanju da pomaže svom pacijentu. U ovom romanu koji apsorbuje svu našu pažnju, dva briljantna i zagonetna čoveka proniču u dubine vlastitih romantičnih opsesija i otkrivaju spasilačku moć prijateljstva.

Predgrađe Napulja, druga polovina pedesetih godina XX veka. S jedne strane siromaštvo i začeci nekog drugačijeg života, a sa druge bogatstvo mašte dve devojčice, Lile i Elene. Prva je mračna, žestoka, nepokolebljiva u svom odrastanju. Druga je blaga i naizgled potčinjena, ali upravo iz snage one prve uspeva da izvuče sopstvenu. Njihovo često surovo nadmetanje, nekad prikriveno, a nekad otvoreno, kao da drži to Elenino i Lilino neraskidivo prijateljstvo. Bujna mašta čini da dve prijateljice vide život koji ih okružuje ne kao stvaran, već kao neku strašnu bajku. No ta je bajka istinitija i od najrazumnijeg uvida u stvarnost. Priča o genijalnoj prijateljici ispričana je u prvom licu. Pripoveda je Elena kao zrela žena, u trenutku kad saznaje da je Lila svojevoljno nestala iz Napulja, brišući svaki trag svog postojanja.
Prva knjiga „napolitanske tetralogije“ uvodi nas u jednu od najvećih priča napisanih u ovom veku, remek-delo koje je očaralo kritiku i osvojilo publiku širom sveta.



„Baš ništa slično ovoj knjizi nikada ranije nije objavljeno.“
The Guardian

„Jedna od najboljih knjiga, ne samo poslednjih godina.“
The Independent

„Svako bi trebalo da pročita bar nešto ispod čega stoji ime Elene Ferante.“
The Boston Globe

„Njeni romani su snažno i žestoko lični, pa se pred čitaocem nižu ispovesti koje on uopšte ne očekuje.“
New Yorker

„Elena Ferante je prefinjeno subverzivna. Ono porodično je u njenim genijalnim knjigama tempirana bomba, koja otkucava previše glasno da bismo to mogli da zanemarimo.“
Time

Nezaboravna priča prepuna snažnih osećanja.

„Smem li da se obradujem?“ Ni sam ne znajući zašto, Žan naslućuje da nije baš najbolja vest što ih je sada petoro u kući. Njegovi deka Žoan i baka Katerina napustili su Vilaverd i doselili se kod njih, u stan u predgrađu San Antoni u Barseloni. Iako su sada tu bakine ukusne večere, ta promena će u potpunosti preokrenuti svakodnevicu u njihovom domu, gde reči i tišina poprimaju nove nijanse. Ali unuk i deda imaju svoj svet, ispunjen šetnjama, drvećem i slovima sa više značenja nego što se to na prvi pogled čini.

Dok odrasli daju sve od sebe da sve bude isto kao pre, Žan obraća pažnju na detalje oko sebe i postepeno ih povezuje kako bi shvatio šta se zapravo zbiva. Razgovori između deke i unuka, sa mnoštvom pitanja bez odgovora i odgovorima bez prethodno postavljenih pitanja, stvaraju čitav mozaik scena kroz koje se razvija veza između njih dvojice. U dirljivom nastojanju da bude tu za dedu, Žan se drži njegovih priča, kako bi izgradio i sačuvao uspomene koje će živeti u srcu, a ne u glavi, i koje zbog toga ne mogu da izblede.

„Predivno. Roman osećajan poput haiku poezije. Sadržajan i pun emocionalnog naboja.“ – Marijus Sera

Roman Uspomene jednog drveta je dobitnik priznanja „Llibres Anagrama“ za najbolji roman 2017. godine. Preveden je na više od 15 jezika.

Tina Valjes je katalonska spisateljica, lektorka i prevoditeljka. Rođena je 15. juna 1976. godine u Bareseloni (Španija). Diplomirala je katalonsku filologiju na Univerzitetu u Barseloni 1999. godine. Radila je kao lektorka u nekoliko prestižnih izdavačkih kuća u Kataloniji. Prevela je i veliki broj knjiga sa katalonskog jezika na književni španski jezik. Takođe, bila je saradnica mnogih časopisa, u nekima i urednica, i jedan je od osnivača Profesionalnog udruženja prevodilaca Katalonije. Godine 2017. bila je dobitnik prestižne nagrade Anagrama za roman Uspomene jednog drveta, koji je preveden na više od 15 jezika, među kojima su: španski, italijanski, francuski, portugalski, galicijski, turski, arapski, nemački, poljski, litvanski, brazilski, slovenački, ruski i češki.

OD DOBITNIKA NOBELOVE NAGRADE ZA KNJIŽEVNOST 1962. GODINE

Roman Istočno od raja, američkog pisca Džona Stajnbeka, kompleksna je i snažna saga o zamršenim odnosima dveju porodica, Treskovih i Hamiltonovih. Oštar i surov prikaz životnih okolnosti glavnih junaka, stanovnika oblasti doline Salinas u Kaliforniji, podloga je za razbijanje biblijske mitološke podloge kroz sudbine protagonista (sukob braće Kaina i Avelja, kao i priča o sagrešenju Adama i Eve i njihovom padu). Po motivima romana, snimljeni su film i televizijska serija (1981), a verzija filma Istočno od raja iz 1955. godine bio je nominovan za Oskara u četiri kategorije, osvojivši nagradu za najbolju sporednu žensku ulogu. U planu su i nove filmske adaptacije, kao i serija koju je najavio Netfliks.

Najambiciozniji piščev poduhvat, koji je i sam autor nazivao remek-delom, kritika je ocenila kao njegovo najznačanije knjževno ostvarenje.

Dirljiva priča u kojoj će uživati svi oni koji su voleli Beležnicu i Vodu za slonove.

Kad ostane bez porodice i prijatelja, stogodišnjak Mari Makbrajd traži razlog da živi. Pronalazi ga u Džejsonu Kešmanu, desetogodišnjaku sa spiskom od pet stvari koje želi da uradi pre smrti. Dok se zajedno utrkuju sa ono malo vremena što im je ostalo, rade stvari sa spiska, jednu po jednu. Istovremeno, Mari se priseća kako je to biti mlad, a Džejson se bori za mogućnost da ostari. Međutim, njihovi životi okreću se naglavačke, a samo neočekivani poklon može da ispuni Džejsonovu poslednju želju.


„Nežna priča o ljudskoj povezanosti.“ – Kirkus Reviews


Džo Sipl je dobitnik mnogih nagrada, a njegova knjiga Pet želja gospodina Makbrajda bila je na samom vrhu bestseler lista Amazona u Americi, Kanadi i Autraliji

Siplove priče poznate su od Ostina u Teksasu do Sidneja u Australiji, od Londona u Engleskoj do Kejptauna u Južnoj Africi. Čuven po svojim iskrenim pričama i likovima sa kojima možemo da se povežemo, Sipl vidi svoje pisanje kao sredstvo za stvaranje boljeg, srećnijeg sveta punog ljubavi. Živi u Koloradu sa suprugom i ćerkom.