Top lista ::: Romani

Traganje za ubicom koleginičine ćerke mladog somborskog tužioca Nemanju Savića suočava sa nekim od najmračnijih tajni društva zapalog u laž, korupciju i bezakonje. Na neizvesnom i opasnom putu otkrivanja istine, koji će ga voditi od Sombora, preko Beograda, pa do Mumbaja, biće prinuđen da preispita gotovo sve – prijateljstva, odnose s roditeljima, kao i sopstvena uverenja i granice. Pred čitaocem je još jedna priča koja će ga od prve stranice uvući u sopstvene „virove“, ne dozvoljavajući mu da ostane puki posmatrač. U Priznanju on postaje učesnik koji zajedno sa Nemanjom traga po bačkoj močvari, tajnim dosijeima i bespućima Indije, ali i po sopstvenoj duši, preispitujući dotadašnja uverenja i zablude.

„U svom najtišem sloju, roman se ne zaustavlja na pitanju istine, već se okreće težem pitanju: kako živeti dalje kada postane jasno da ni pravda, ni krivica, ni sopstvena prošlost ne izgledaju više isto. U prostoru između odgovornosti i potrebe za oprostom, vere i sumnje, kazne i mogućnosti razumevanja, otvara se mogućnost da ono dugo prećutano konačno pronađe glas.“ Tamara Krstić

„Svako od nas, dok čita knjigu, na neki način je na optuženičkoj klupi: izložen je tekstu, prima ga, sluša, ponekad se brani, a ponekad pristaje. A onda, kada knjigu zaklopi, obično pomisli da ima pravo da se popne na sudijsku stolicu i izrekne svoj sud o njoj. Međutim, ova knjiga proizvodi nešto drugo: ona čitaoca, umjesto da ga ostavi u ulozi sudije, vraća na mjesto ličnog preispitivanja, u smislu dubljeg susreta sa sopstvenom savješću.“ Vladika Grigorije

Anonimni „čovek iz podzemlja“, povučen iz društva i zarobljen u svetu sopstvenih misli, vodi neprestanu borbu sa okruženjem, ali pre svega sa samim sobom. Odbacujući lažne vrednosti, društvene norme i nametnutu umerenost, njegov mračni, ali istovremeno izuzetno pronicljiv glas postaje glas svih onih koji ne žele da se uklope u unapred određene obrasce. Iz svojevoljne izolacije on se suprotstavlja hladnom racionalizmu i ideji da se ljudska sreća može precizno izračunati, objasniti razumom i svesti na jednostavna pravila logike.

U svetu koji veruje u moć razuma, nauke i neprekidnog napretka, Dostojevski ukazuje na iracionalnu i često protivrečnu stranu ljudske prirode — onu koja odbija da bude deo unapred osmišljenog sistema i koja, čak i po cenu sopstvene patnje, insistira na slobodi izbora. Ovo duboko filozofsko delo, prožeto temama usamljenosti, pobune i unutrašnje krize, suočava nas sa gorkom istinom: kada je svet uređen prema savršenim pravilima i idealima, očuvanje slobodne volje može zahtevati veoma visoku cenu.

Knjiga ,,Umro sam u petak“ Nenada Gugla pokreće univerzalna pitanja o ljudskoj prirodi, o potencijalu koji kao ljudi krijemo u sebi. To je snažna priča o čovekovoj sposobnosti da zlo u sebi i oko sebe preobrazi u dobro, da pad iskoristi kao odskočnu dasku, da u smrti vidi odgovornost da se što bolje živi. Snažno, nadahnuto, interesantno. Roman ,,Umro sam u petak“ čita se u dahu i pokreće preispitivanje u svakom čitaocu. Sa književnoteorijaskog gledišta, na srpskoj književnoj sceni jedan potpuno nov i autentičag glas; duhovnost kao sveprožimajuća jedinica života daje se kao mogućnost izbora, u potpuno haotičnom veku tehnologije i aposolutnog onečovečenja.

Umorne od neprekidnog iskorišćavanja, životinje na farmi dižu pobunu protiv svog nesposobnog i večito pijanog vlasnika. Nakon što preuzmu vlast, nastoje da izgrade pravednije društvo zasnovano na jednakosti i zajedništvu. Međutim, revolucionarni ideali ubrzo ustupaju mesto pohlepi i zloupotrebi moći. Predvođene svinjom Napoleonom, nove vođe postepeno uspostavljaju surovu diktaturu u kojoj životinje ponovo postaju žrtve nepravde i ugnjetavanja.


Iako na prvi pogled deluje kao jednostavna priča o životinjama, Životinjska farma je oštra politička satira i jedno od najznačajnijih dela XX veka – snažna kritika totalitarizma, manipulacije i korupcije vlasti.


„To je istorija revolucije koja je pošla po zlu i svih sjajnih izgovora koji su nicali na svakom koraku izvrtanja originalne doktrine“, zapisao je Džordž Orvel povodom prvog izdanja romana 1945. godine.


Zbog otvorene kritike staljinizma, knjiga je u početku nailazila na odbijanje brojnih izdavača, budući da je Sovjetski Savez tada bio saveznik Velike Britanije. Ipak, Životinjska farma je ubrzo stekla status svetskog klasika i ostala jedno od najuticajnijih dela političke književnosti.

Najčitaniji roman srpske književnosti u XXI veku!

Fascinantnu priču o svom detinjstvu i odrastanju u Jugoslaviji pred Drugi svetski rat Đorđe Lebović (1928–2004) zaogrće očaravajućim književnim postupkom: povest o sudbini glavnog junaka iznosi kroz vizuru dečaka koji u času pripovedanja ima već više od sedamdeset godina. Zlokobna senka Holokausta, pritom, nadvija se nad svim stranicama ove knjige i pokreće temu Zla na umetnički do sada nedosegnut način, svojim neodoljivim stilom, humorom i mudrošću, svrstavajući roman Semper idem među remek-dela savremene srpske književnosti.

Objavljena posthumno, ova hronika jednog detinjstva u nevoljnim vremenima, koja između ostalog podseća na ono što poručuje latinski naslov knjige – „uvek isto“ – doživela je desetine izdanja u preko 100.000 primeraka i prevedena na nekoliko jezika.



„Genijalni romani počinju genijalnim naslovom. Mnogi od tih romana ostaju nedovršeni jer priče koje pričaju nemaju kraja. Takvim jednim naslovom - Semper idem – preuzetim sa pročelja neke somborske crkve, Đorđe Lebović je naslovio jedan od najznačajnijih romana srpske književnosti XX i XXI veka, a čija mi čitanost daje (verovatno varljivu) nadu da jednoga dana možda neće biti uvek isto.“

– Svetislav Basara

„Semper idem je velika knjiga ne toliko o detinjstvu, koliko o odrastanju usred suprotstavljenih iskustava: iskustva rata i iskustva porodičnog života u multikulturnoj zajednici. Kao što Prustov roman U potrazi za izgubljenim vremenom nije knjiga o detinjstvu nego o odrastanju, i Semper idem je portret iskustva koje oblikuje umetnika jer uspomene pretvara u tekst a dokument u literaturu.“

– Vladislava Gordić Petković

„Šta je tajna čitanosti ʼprvog remek-dela XXI veka u srpskoj književnostiʼ, kako je ovu knjigu opisao Teofil Pančić? Možda specifična vrsta praštajućeg i pomirljivog humora? Možda odistinska, virtuoznost u pripovijedanju? Možda to što on pričajući o sebi istovremeno priča priču o našim, mnogo kasnije formiranim svjetovima? A možda ono čega nam u današnje vrijeme najviše nedostaje: ljudska dobrota i ispravnost, beskrajna empatija i beskonačna tuga onoga koji je preživio. Ovaj roman nešto je najbolje i najplemenitije stvoreno od srpske kulture u našem vremenu.“

– Miljenko Jergović

Dugoočekivani nastavak romana Krojač.

Život ima kraj.
Ljubav nema.

Posle romana Krojač, Jelena Bačić Alimpić donosi emotivan nastavak priče o porodici Bajer, u kojoj se prošlost i sadašnjost prepliću kroz tajne, gubitke i ljubav koja odoleva vremenu.

Nakon godina razdvojenosti, sestra i brat, Olgica i Jakob Bajer, ponovo se susreću. U miru raskošnog vrta otvaraju srca jedno drugom i započinju ispovest o životima koje su vodili daleko jedno od drugog. Dok Jakob pokušava da razume sve ono što je propustio, Olgica se priseća dana kada je, tek punoletna, zauvek napustila porodični dom i krenula putem koji će je odvesti sve do Jerusalima.

Na tom putovanju pronaći će novi dom, nove ljude i novu nadu, ali će se suočiti i sa iskušenjima koja će zauvek promeniti njen život. Svako novo sećanje otkriva delove porodične prošlosti, a istine koje godinama čekaju da budu izgovorene menjaju sudbine svih koji ih nose u sebi.

Krojačev sin je snažan roman o porodici, praštanju i iskupljenju, o ljubavi koja opstaje uprkos vremenu i udaljenosti, kao i o hrabrosti da se suočimo sa sopstvenim odlukama. Ovo je priča koja podseća da za sreću, pomirenje i novi početak nikada nije kasno.

Emotivna porodična saga ispunjena tajnama, ljubavlju i neočekivanim životnim obrtima.
Roman o snazi porodičnih veza, praštanju i potrazi za sopstvenim mestom u svetu.
Još jedno upečatljivo delo Jelene Bačić Alimpić koje osvaja iskrenim emocijama i nezaboravnim likovima.

Objavljeno nekoliko godina nakon završetka Drugog svetskog rata, ovo remek-delo svetske književnosti predstavlja nemilosrdno i proročansko razmišljanje o moći, o svim zabludama i apsurdima totalitarizma – sa njegovim prezirom prema ljudskom životu, upotrebom sile, kultom vođe uzdignutog do božanstva.

Radnja se odvija u bliskoj budućnosti sveta, u kojoj je moć koncentrisana u tri ogromne superdržave. Na vrhuncu političke moći u jednoj od tih država nalazi se Veliki Brat, sveznajući i nepogrešivi, kojeg niko nikada nije video lično, ali čiji su posteri svuda. Glavni junak Smit radi u Ministarstvu istine, i ima zadatak da cenzuriše knjige i novine koje nisu u skladu sa zvaničnom politikom. Nezadovoljan poslom i životom u kojem mu Policija misli nadzire svaki pokret i svaku reč, on pokušava da nešto preduzme, iako je svestan da ga to može dovesti u smrtnu opasnost.

Prekretnica u engleskoj književnosti, jedan od najpoznatijih i možda najkontroverznijih romana prošlog veka, 1984. je knjiga koja će vam uzburkati savest i navesti vas da razmislite: o prošlosti i sadašnjosti, ali pre svega o budućnosti.

„Partija želi vlast isključivo zarad same vlasti. Nas ne zanima dobro drugih ljudi; nas zanima isključivo moć. Ne zanima nas bogatstvo ni luksuz ni dug život ni sreća: već samo moć, čista moć.“

„Moć nije sredstvo, već cilj. Diktature se ne zavode zato da bi se zaštitila revolucija; revolucije se izvode zato da bi se zavela diktatura. Cilj progonstva je progonstvo. Cilj mučenja je mučenje. Cilj moći je moć.“

Stočić, kafa i odluka.
To je sve što je potrebno da bismo bili srećni.

U Japanu, već više od sto godina, postoji jedan sasvim poseban kafić, i za njega se vezuje na hiljadu legendi.

Priča se da, kad jednom uđete u njega, nikada ne izađete isti. Priča se da, dok pijete kafu, možete ponovo da proživite trenutak iz sopstvenog života – onaj kada ste doneli pogrešnu odluku, kada ste izgovorili reč koja bolje da je ostala neizrečena, kada ste nekome dopustili da napusti vaš život, a nije moralo da bude tako.

Priča se da je dovoljno da uradite samo jednu stvar i sve promenite. Međutim, postoje pravila kojih se morate pridržavati:
1. Nalazite se u posebnom kafiću. Tu je jedan jedini stočić i čeka samo na vas.
2. Sedite i sačekajte da vam posluže kafu.
3. Budite spremni da ponovo proživite jedan događaj iz života.
4. Dok to radite, ne zaboravite da ispijate kafu u malim gutljajima.
5. Ne zaboravite glavno pravilo: nikako nemojte da dozvolite da se kafa ohladi.

Močvara i njena stvorenja za Kaju nisu nikakva nepoznanica: hrane je i štite, podučavaju je svemu što treba da zna i prave joj društvo u igri. Kada izraste u devojku, njena divlja, neuhvatljiva lepota privući će pažnju dvojice mladića, a pred njom će se naći izazov novog, uzbudljivog sveta ljubavi.
Jednog oktobarskog dana, policija će pronaći beživotno telo Čejsa Endruza usred močvare, a lokalno stanovništvo će istog trenutka posumnjati na tajanstvenu devojčicu. Glasine ubrzo postaju optužbe, a sumnje neporeciva istina.

U ovim smelim i ubedljivim pričama, Amaniti vešto hvata površnost, lažno bogatstvo, vulgarnost, lenjost i nesigurnost svog vremena. Stvara svet poput filma: mesta se materijalizuju, dijalog teče, misli govore, i sve to živi pred nama kao u filmu. Ali nikada ne prestaje da bude književnost. Upoznajemo heroje nove stvarnosti, konformističke i nepredvidive, one koji žive u velikim metropolama Evrope, sposobne da s lakoćom skoče sa skromnih težnji na brutalne zločine. Ove priče mešaju žanrove, na kraju pronalazeći svoju pravu zajedničku nit u grotesknom duhu komedije, gde se pedantno posmatranje stvarnosti meša sa neobuzdanom maštom, pretvarajući čak i smrt u blistavi spektakl. Ali čak i ako nemaju srećan kraj, ove priče nude nam nadu.

Pred vama se nalazi istraga koju je pisac odlučio da sprovede i da sve pojedinosti do kojih je došao zabeleži na stranicama ove knjige. Međutim, ta istraga se razlikuje od svih drugih po tome što je istražitelj potpuno sam u naumu da osvetli i približi predmet istražnog postupka. Čitalac je jedini očevidac – on će imati uvid u svaki njen segment.

Istražujući slučaj neprilagođenih, Dušan Miklja će morati da preispita mnoge paradokse naše civilizacije, nad kojima je svako od nas bio bezbroj puta zamišljen. Tako istraga o neprilagođenima postaje potraga za istinom, ali i potraga za pojedincima koji su spremni na to da se odreknu svega osim slobode. Piščevo pozivanje na ličnosti koje su promenile istorijske tokove i njegov razgovor sa njima uveriće vas u to da samo slobodni ljudi imaju snagu da istinu pronose kroz život kao baklju, osvetljavajući tako put i sebi i drugima. Ko su neprilagođeni? Zbog čega je pisac odlučio da pokrene istragu o njima? Ko je nalogodavac? Kakav je epilog istrage? Čitalac koji postavi ta pitanja više nije očevidac, već piščev saučesnik u istrazi.


Dušan Miklja je rođen 1934. godine u Beogradu. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu na Grupi za engleski jezik i književnost. U životu se najviše bavio rečima – kao profesor, prevodilac, novinar i pisac. Autor je više romana, zbirki priča, putopisno-esejističke proze, životopisa, drama i publicističkih dela.

Od istog autora : Pokrov tame, Životi za iznajmljivanje, Gradovi kao sudbina.

SVAKOM JE POTREBAN NEKO, NEKAD.

Lorenco je inteligentan, osećajan, maštovit. Majka ga obožava, otac udovoljava svim njegovim hirovima, odrasta u izobilju. Ipak, Lorenco je autsajder koji voli da bude sam. Sanja da živi u svetu u kojem bi važila samo njegova pravila i u kojem bi ga svi ostavili na miru.

Zbog toga smišlja genijalni plan: njegovi roditelji misle da je otišao na skijanje sa društvom iz škole, ali on se zapravo sakrio u podrum zgrade u kojoj živi, na koji su svi zaboravili. Svet sa svim njegovim neshvatljivim pravilima ostavlja ispred vrata i planira da nedelju dana živi svoj san o sreći: bez sukoba, bez dosadnih školskih drugara, bez pretvaranja. Leškari na sofi, okružen limenkama koka-kole, konzervama tunjevine i horor romanima.

Međutim, kada se njegova otuđena polusestra Olivija neočekivano pojavi u podrumu, idila je uništena. Ali upravo će ga Olivija naterati da pređe liniju senke, skine masku teškog tinejdžera i prihvati haotičnu igru stvarnog života – jer to je jedini način da se odraste.

- „Nežan i prepun snažnih emocija, roman koji se ne zaboravlja.“ – Publishers Weekly

Godine 2016. ovaj roman adaptiran je u film u režiji Bernarda Bertolučija.

O autoru:

Nikolo Amaniti je rođen u Rimu 1966. godine. Debitovao je na književnoj sceni romanom Branchie (Škrge). Autor je nagrađivanih romana i kratkih priča prevedenih širom sveta: Blato (1996), Dolazim po tebe i vodim te sa sobom (1999), Ne bojim se (2001, nagrada Viaređo), Kako Bog zapoveda (2006, nagrada Strega), Zabava može da počne (2009), Ja i ti (2010), Trenutak je delikatan (2012), Ana (2015), Intimni život (2023, nagrada Viaređo). Nekoliko njegovih knjiga adaptirano je za film, uključujući: Poslednja Nova godina (režija Marko Rizi, 1998), Škrge (režija Frančesko Ranijeri Martinoti, 1999), Ne bojim se i Kako Bog zapoveda (oba režirao Gabrijele Salvatores, 2003. i 2008), Ja i ti (režija Bernardo Bertoluči, 2012). Nakon što je bio autor i režiser dugometražnog dokumentarca The Good Life (2014), Amaniti je debitovao na televiziji serijom The Miracle (Sky, 2018), kao šouraner, koautor i korežiser. Amaniti je takođe šouraner, koautor i režiser TV serije Ana (Sky), zasnovane na istomenom romanu.

Dirljiv biografski roman o ljubavi koja je opstala uprkos političkim previranjima, ličnim tragedijama i jednom od najtežih perioda američke istorije.

U središtu priče nalazi se život Abrahama Linkolna i njegove supruge Meri Tod Linkoln – dvoje snažnih ličnosti čiju je sudbinu oblikovala ljubav, ali i burna istorijska zbivanja. Meri Tod, obrazovana i ambiciozna mlada žena iz ugledne porodice iz Kentakija, upoznaje Abrahama Linkolna, advokata skromnog porekla i političara u usponu. Njihova veza od samog početka suočava se sa sumnjama, nesigurnostima i teškim odlukama.

Na dan venčanja Abraham iznenada nestaje, ostavljajući Meri u neizvesnosti. Tek posle dve godine ponovo se sreću, a njihova ljubav dobija novu šansu. Nakon venčanja, Meri postaje njegova najveća podrška u političkim ambicijama, ali život uz budućeg predsednika donosi brojne izazove, gubitke i iskušenja koja testiraju snagu njihovog odnosa.

Kroz istorijski verno prikazan period, Irving Stoun donosi emotivnu priču o ljubavi, ambiciji i ličnoj žrtvi. Ovo je roman o dvoje ljudi čija je povezanost nadživela političke borbe, porodične tragedije i teret istorije.

Zašto pročitati ovu knjigu:

Istinita priča o jednoj od najpoznatijih istorijskih ličnosti
Emotivna ljubavna priča u istorijskom kontekstu
Biografski roman zasnovan na stvarnim događajima
Idealan izbor za ljubitelje istorijskih i biografskih romana

Roman Ljubav je večna prvi put je objavljen 1961. godine i do danas je ostao jedno od najpoznatijih dela Irvinga Stouna, autora čuvenih biografskih romana o velikim ličnostima.

Od istog autora izdvajaju se i romani o Vinsentu van Gogu (Žudnja za životom), Mikelanđelu, Čarlsu Darvinu i Sigmundu Frojdu, koji su mu doneli svetsku popularnost i status jednog od najznačajnijih autora biografskih romana.

Tokiju, među krošnjama rascvetalih trešanja, nazire se ulaz u jedan mali kafić.

Evo šta treba da uradiš:

Uđi u kafić u četvrtak.
Sačekaj da otkuca tri po podne.
Naruči toplu čokoladu.
Posmatraj ženu koja piše za stolom.

Jer nešto neočekivano samo što se nije dogodilo…


Tokio. Skriven u hladu trešanja, nalazi se mali kafić, a u njemu, svakog četvrtka tačno u tri po podne, tajanstvena žena uvek bira isto mesto. Seda, naručuje šolju tople čokolade i piše pisma. Nekad sa osmehom na licu, nekad sa suzom koja joj klizi niz obraz. Niko ne zna ko je ona, niti kome su upućene njene reči. Ipak, njeno prisustvo ispunjava ovaj prostor nečim posebnim, kao da će se svakog časa dogoditi nešto jedinstveno, nešto neočekivano. Dok se miris tople čokolade širi prostorijom, svaki gost suočava se sa sopstvenim mislima. Sa kajanjem i propuštenim prilikama. Sa rečima koje nikada nisu izgovorili i onima koje su izrekli prebrzo. Sa strahovima, izborima i nadom da sutra ipak može biti bolje. Jer u zagrljaju toplog napitka, u kafiću drugačijem od svih drugih, čak i umorna duša može ponovo pronaći boju i svetlost.

Drugi o knjizi

„Četvrtak sa ukusom čokolade je podsetnik da uteha i nežnost još postoje u malim trenucima – ponekad jednostavno u toploj šolji među dlanovima.“ – LifeSheLoves

„Četvrtak je početak druge polovine nedelje. Osetila sam kako me je ovo čitanje obnovilo i umirilo.“

„Navelo me je da shvatim koliko magično utičemo jedni na druge, a da toga često nismo ni svesni.“

Japanski moderni klasik najprodavanije autorke „isceljujuće fikcije“

Ova knjiga savršena je za sve kojima treba topla, nežna priča o svakodnevici i malim trenucima koji nas drže iznad vode – posebno za one koji žele knjigu posle koje će se osećati malo lakše i utešeno.

O autoru
Mičiko Aojama rođena je 1970. godine u prefekturi Aiči na ostrvu Honšu u Japanu. Nakon fakulteta, započela je novinarsku karijeru kao reporterka za jedan japanski dnevni list u Sidneju, a potom se preselila u Tokio gde je radila kao urednica magazina. Njena knjiga Sve dok ne otvoriš tu knjigu bila je nominovana za Nagradu japanskih knjižara, časopis Tajm ju je proglasio knjigom godine, postala je bestseler na listama Tajma i Njujork tajmsa, a takođe je bila i knjiga meseca. Do sada je prodata u dva miliona primeraka i objavljena je u više od trideset zemalja. Njen najnoviji roman, The Recovery Hippo at Hinode Park, biće uskoro objavljen međunarodno. Aojama trenutno živi u Jokohami u Japanu.

Od istog autora
Vulkan je prethodno objavio roman Dok ne otvoriš tu knjigu ove autorke. Slični autori su Tošikazu Kavaguči, Durijan Sukegava, Riku Onda, Laura Imaj Mesina itd.

Usred razarajućeg Stogodišnjeg rata između
Francuske i Engleske, normanski vitez Žan de Karuž,
koji tek što se vraća iz borbe u Škotskoj, suočava se
kod kuće sa još jednom smrtonosnom pretnjom.
Njegova supruga Margerita optužila je štitonošu Žaka
le Grija za silovanje. Našavši se u pat-poziciji, sud
odlučuje o suđenju borbom između njih dvojice, što
takođe dovodi do toga da Margeritina sudbina visi o
koncu. Ako njen muž izgubi u dvoboju, ona će biti
ubijena kao lažni optuživač.
Dok neprijateljske trupe haraju zemljom, a pobuna i
kuga dovode u pitanje živote svih ostalih, De Karuž i
Le Gri sastaju se potpuno oklopljeni na jednom zidom
ograđenom polju u Parizu. Žestok dvoboj koji je
potom usledio bio je poslednji koji je Pariski
parlament odobrio. Odvijao se pred masovnom
publikom, među kojom je bio i osamnaestogodišnji
kralj Šarl VI, a ishod je bio taj da su oba borca ranjena
– ali samo jedan od njih smrtno.

Roman - savremena bajka po motivima ruske priče - žitija Povest o Petru i Fevroniji

Posle romana Deca zla, koji je za godinu i po dana pročitalo skoro trideset hiljada ljudi, Miodrag Majić se ponovo latio pera i podelio je sa nama priču koja će nas još jednom navesti da se zagledamo u stvarnost širom otvorenih očiju i zapitamo se da li je moguće sačuvati sebe u društvu u kojem je sudbina pojedinca beznačajna poput zrnca peska koje vetar raznosi prenoseći ga iz jednog godišnjeg doba u drugo.

Priča o Ajši i Gabrielu može postati priča svakoga od nas, ali ta priča se već sada tiče svih nas i upravo zato ćete ovu knjigu pročitatu u dahu, a siluete njenih junaka ukotviće se duboko u vama, pa se nemojte iznenaditi kad ih budete prepoznali u masi bezimenih i nepoznatih ljudi na ulicama ovog grada, ali i bilo kog drugog grada na svetu.

Da li ste zaista spremni da saznate kako je biti čovek koji se više ničega ne plaši i kojem je svejedno da li će posle ovog života postati drvo, kamen ili ptica?

U središtu romana Deca zla nalazi se dramatično ubistvo, a potraga za počiniocem biće samo okidač za niz drugih događaja koji će otkriti da je reč o zločinu strasti, osvete, opomene i simbolike.

Kako pronaći krivca u svetu u kom je istina izobličena, a prošlost junaka utkana u njihovu sadašnjost neraskidivim nitima zla? Nikola Bobić, beogradski advokat, pokušaće da pronađe odgovor na to pitanje, ni ne sluteći da će ga odgovor zauvek promeniti.
Ova priča tiče se svih nas, jer ćemo u njoj pronaći obrise naše društvene stvarnosti, ali, što je još važnije, pronaći ćemo izgubljeno zrno nade – čak i u društvenom sistemu duboko ogrezlom u korupciju ima mesta za heroje.

„Izvanredno ispričana priča sa znalački raspoređenim zamkama i nepredvidivim rešenjem na samom kraju. Odlično napisan triler.“
Siniša Pavić

„Dobili smo krimi-roman u čistom obliku, uporediv sa najboljim primerima ovog žanra, uzbudljiv po priči koju predstavlja, živopisan po junacima i preokretima s kojima se suočavamo, upečatljiv po vremenu koje je blisko i s kojim delimo mnogo zajedničkih iskustava.“
Gojko Božović

Nastavak serijala započetog romanom Duge noći i crne zastave

Čast se kuje u vatri, a čuva u senci sečiva

Jesen je 1386. godine. Nakon pobede u bici na Pločniku, kneževina Srbija ulazi u period krhkog i neizvesnog mira. Knez Lazar pokušava da izmiri zavađeno plemstvo i okupi ga pod jednom zastavom. Na jugu, međutim, moćno Osmansko carstvo prikuplja snagu. Sultan i njegovi vojskovođe već kuju planove za nove pohode.

U prestoni Kruševac stiže vojvoda Ivan Kosančić, vitez Reda Zmaja. Njegov zadatak je da postane učitelj mačevanja mladom i buntovnom kneževiću Stefanu.

Ali Kosančić zna da od kneževića ne treba načiniti samo dobrog ratnika. Jer nije dovoljno iskovati mač — potrebno ga je i naoštriti.

Zato Stefana ne uči samo kako da vlada sečivom. Uči ga časti, strpljenju i odgovornosti. Uči ga da razume ljude, svet i vreme u kojem živi. I, iznad svega, uči ga kako da stečene veštine jednog dana upotrebi kada na njegove pleće padne teret vladarske krune.

Dok se u Kruševcu odvija njihova neobična obuka, svet oko Srbije sve više tone u nemir.

U Ugarskoj počinje borba za upražnjeni presto. Severne granice kneževine su nemirne i neprestano izložene napadima, dok na istoku haraju akindžijske horde. Strah od Turaka širi se sve dalje, dopirući čak i do zaleđa Dubrovnika.

A onda iz Jedrena, evropske prestonice Osmanskog carstva, stiže nova i mnogo mračnija pretnja.

Pretnja čija priroda nije ljudska.

I čije posledice mogu biti smrtonosnije od bilo koje vojske.

U romanu je predstavljena istorija Srba od Sarajevskog atentata na princa Ferninada, pa sve do nekoliko godina posle Drugog svetskog rata.

U svojim razmišljanjima glavni junak Milutin, običan seljak iz sela Koštunića, iz Šumadije, otvara niz pitanja koja nam ukazuju na besmisao rata. Njegova razmišljanja nas upućuju na to da su u ratu i pobednici i pobeđeni – gubitnici.
Knjiga o Milutinu ispovest je nekadašnjeg ratnika, koju on imaginarnom slušaocu (piscu) kazuje u zatvoru negde posle Drugog svetskog rata, posle iskustva istorije i tragične sudbine sopstvene porodice, Šumadije i srpske države.

Pred vama je još jedna knjiga Miodraga Majića, koju ćete pročitati u dahu. Glasovi njenih junaka odjekivaće snažno i kada sklopite korice, zato što ćete u njihovim pričama prepoznati stvarnost naših dana, ali i sudbine pojedinaca koji ne odustaju od svojih istina i kada im život dodeli ulogu gubitnika. Ova priča počinje jedne kišne noći, u taksiju broj 382, kada Kosta Rašić, penzionisani oficir, odluči da krene put Krfa. Nakon što je prodao kuću u kojoj je odrastao kako bi vratio dugove, on će prvi put zakoračiti van granica svoje zemlje, tragajući za istinom, njegovim jedinim preostalim utočištem. Slučajan susret sa Marijom, taksistkinjom koja te noći postaje njegov saputnik, predodrediće sve što će se potom dogoditi pod tuđim suncem. Kosta želi da se suoči sa sobom i ostacima svog života. Marija želi da pobegne i od sebe i od svog života. Ta tačka koja ih razdvaja postaće tačka u kojoj će se sustići njihova sećanja. Istovremeno, ona će pokrenuti nevidljivi životni mehanizam, u kojem se uvek otkriva da je sve moguće.

O autoru

Miodrag Majić (Beograd, 1969) sudija je Apelacionog suda u Beogradu. Doktorirao je krivično pravo specijalizujući se za međunarodno-krivičnopravnu oblast. Samostalno i u koautorstvu, objavio je deset monografija i više od trideset članaka iz oblasti krivičnog i međunarodnog krivičnog prava, i učestvovao je u izradi najznačajnijih zakona u ovim oblastima. Dobitnik je nagrade Vitez poziva (2016), priznanja Balkan heroes (2018), nagrade Verica Barać (2019) i nagrade Doprinos godine Evropi (2019). Već desetak godina redovno objavljuje tekstove na svom blogu (www.misamajic.com), u kojima otvoreno govori o korupciji, nepotizmu i političkim pritiscima u pravosuđu.
Dosad je objavio romane Deca zla, Ostrvo pelikana, Rudnik i zbirku priča U ime naroda. Po romanu Deca zla snimljena je istoimena serija. Živi u Beogradu sa suprugom i troje dece

Od istog autora

Romani: Deca zla, Ostrvo pelikana, Rudnik; zbirka priča: U ime naroda.

Roman Nenada Gugla će vas kao nikada do sada, u "Velelepoti sekunde" navesti da osetie bujicu snažnih emocija. Od sažaljenja, tuge, nemoći, saosećanja, poniznosti do ohrabrenja, otrežnjenja divljenja i uzvišenosti.

Bestseler New York Timesa koji je naprečac osvojio svet!

Upoznajte Uvea. On je džangrizalo – jedan od onih koji upiru prstom u ljude koji mu se ne dopadaju kao da su provalnici zatečeni pod njegovim prozorom. Svakog jutra Uve ide u inspekciju po naselju u kom živi. Premešta bicikle i proverava da li je đubre pravilno razvrstano – iako je već nekoliko godina prošlo otkako je razrešen dužnosti predsednika kućnog saveta. Ili otkako je „izvršen prevrat“, kako Uve govori o tome. Ljudi ga zovu „ogorčenim komšijom iz pakla“. Ali zar Uve mora da bude ogorčen samo zbog toga što ne šeta okolo sa osmehom zalepljenim na lice?

Međutim, iza njegove mrzovolje i pedanterije skriva se jedna priča i mnogo tuge... I tako, kada komšije koje se useljavaju u susednu kuću jednog novembarskog dana slučajno unište Uveovo poštansko sanduče, iznenada počinje topla priča o odrpanim mačkama, neočekivanom prijateljstvu i drevnoj veštini vožnje auta sa prikolicom. Priča koja će suštinski promeniti jednog čoveka i jedno udruženje stanara.

„Bakmanova vedra priča o ogorčenom starom komšiji ujedno je i veoma promišljeno istraživanje o tome kako nečiji život može imati snažan uticaj na bezbroj drugih. Da postoji nagrada za najšarmantniju knjigu godine, ovaj roman švedskog blogera koji se preko noći pretvorio u senzaciju dobio bi je bez ikakve sumnje.“ Booklist

Da li smo sami kovači svoje sreće i nesreće? Da li smo jači od svojih duhova prošlosti ili nas oni ipak… Koliku moć ima ljubav i večito pitanje: “Da li je ljubav – ljubav, ako boli?” Ljubavi i prijateljstva. Usponi i padovi. Planovi. Želje. Nadanja. Strahovi. Tajne. Suze. Kidanje živaca i kidanje… Dva poroka a samo jedan jedini put. Zavirite u Vukov i Nevenin emotivni luna park.

Ulaz je slobodan.

Pored glavnih junaka ove priče, Vuka i Nevene, ovde imamo priliku da upoznamo njihove prijatelje i porodice. Kroz sve ove likove možemo da vidimo kako se u današnjem vremenu mladi nose sa bolom, svakodnevnicom i generacijskim traumama.

Predgrađe Napulja, druga polovina pedesetih godina XX veka. S jedne strane siromaštvo i začeci nekog drugačijeg života, a sa druge bogatstvo mašte dve devojčice, Lile i Elene. Prva je mračna, žestoka, nepokolebljiva u svom odrastanju. Druga je blaga i naizgled potčinjena, ali upravo iz snage one prve uspeva da izvuče sopstvenu. Njihovo često surovo nadmetanje, nekad prikriveno, a nekad otvoreno, kao da drži to Elenino i Lilino neraskidivo prijateljstvo. Bujna mašta čini da dve prijateljice vide život koji ih okružuje ne kao stvaran, već kao neku strašnu bajku. No ta je bajka istinitija i od najrazumnijeg uvida u stvarnost. Priča o genijalnoj prijateljici ispričana je u prvom licu. Pripoveda je Elena kao zrela žena, u trenutku kad saznaje da je Lila svojevoljno nestala iz Napulja, brišući svaki trag svog postojanja.
Prva knjiga „napolitanske tetralogije“ uvodi nas u jednu od najvećih priča napisanih u ovom veku, remek-delo koje je očaralo kritiku i osvojilo publiku širom sveta.



„Baš ništa slično ovoj knjizi nikada ranije nije objavljeno.“
The Guardian

„Jedna od najboljih knjiga, ne samo poslednjih godina.“
The Independent

„Svako bi trebalo da pročita bar nešto ispod čega stoji ime Elene Ferante.“
The Boston Globe

„Njeni romani su snažno i žestoko lični, pa se pred čitaocem nižu ispovesti koje on uopšte ne očekuje.“
New Yorker

„Elena Ferante je prefinjeno subverzivna. Ono porodično je u njenim genijalnim knjigama tempirana bomba, koja otkucava previše glasno da bismo to mogli da zanemarimo.“
Time

Imamo samo jednu planetu, a svako od nas samo jedan život.

Dakle, šta ćemo uraditi sa tim?

Još jedno toplo leto, još jedan rekordni talas vrućine. Međutim, ovog puta klimatska katastofa eskalira: šumski požari izmiču kontroli, ljudi beže u zaklon, demonstranti marširaju kroz gradove. Ipak, život nastavlja po starom: tinejdžerske romanse, raspadi brakova, krize identiteta i bunt protiv roditelja i dalje postoje, iako se stvarnost oko nas urušava.

Didrik, konsultant za medije, uhvaćen je u kataklizmu sa svojom porodicom, ali izgleda podjednako zabrinut za svoje tvitove kao i za sudbinu svojih najbližih, a najviše od svega želi da postane heroj. Melisa, influenserka koja se godinama protivila teoriji o posledicama klimatskih promena, pokušava da maskira svoje neostvarene snove savršenom slikom koju predstavlja na društvenim mrežama.

Andre je devetnaestogodišnjak, sin sportske zvezde, koji koristi priliku da se osveti ocu koji ga je oduvek zapostavljao. Vilja, Didrikova četrnaestogodišnja ćerka, suočena sa nesposobnošću odraslih, otkriva da je snalažljivija nego što je mislila.

Kroz ove četiri priče, Jens Liljestrand stvara sliku budućnosti koja kuca na vrata čovečanstva, oslikavajući egzistencijalni paradoks, jer život ide dalje „i da svemu dođe kraj“.

„Fascinantno i otrežnjujuće obračunavanje sa svim poznatim katastrofama, kako ličnim, tako i planetarnim.“ – Kirkus reviews

Iiako su klimatske promene tema u pozadini ovog romana, to je veoma složena ljudska priča koja nas moli da razmislimo o tome kako ćemo reagovati kada se dogodi smak sveta.

O autoru:

Jens Liljestrand je kritički cenjeni novinar i pisac u svojoj rodnoj Švedskoj. Bio je kritičar novina Sydsvenskan i Dagens Nyheter i bio je dugogodišnji urednik rubrike za kulturu časopisa Expressen. Njegova biografija o Vilhelmu Mobergu bila je bestseler i nominovana je za prestižnu Avgustovu nagradu. I da svemu dođe kraj je njegov prvi roman.

Ispunjen raskošnim i očaravajućim mirisima Pariza i Indije, ovaj roman prenosi čitaoce u neki drugi svet.

Pariz, 1974. Rada živi u Parizu sa svojim mužem Pjerom i njihove dve ćerke. Još uvek tuguje za dečakom kojeg se odrekla pre mnogo godina, kada je i sama bila dete, ali voli da bude majka svojim ćerkama i konačno je pronašla svoju strast – riznicu bogatih i opojnih mirisa.

Nakon što je pre mnogo godina otkrila svoj skriveni talenat – da može da pronađe parfem koji savršeno pristaje svakom klijentu – sada radi za čuvenog majstora parfimera i osmišljava nove kombinacije mirisa, gradeći karijeru parfem po parfem.

Kada dobije svoj prvi veliki projekat, Rada putuje u Indiju, gde traži pomoć svoje sestre Lakšmi i kurtizana iz Agre – žena koje koriste moć parfema da zavedu, izazivaju i mame. Na korak od uspeha, Rada saznaje da njen sin, za kojeg nikada nije rekla svom mužu, ide u Pariz da je pronađe i preti da uzdrma njen pažljivo skrojeni život u Francuskoj.

„Raskošni opisi i složeni likovi vode do veličanstvenog zaključka trilogije... Ispunjen bogatim i evokativnim mirisima Indije i Pariza, ovaj roman će oduševiti čitaoce.“ – Library Journal

„Uživala sam u svakoj mirisnoj stranici romana Miris Pariza, dok sam bodrila Radu na njenom fascinantnom putovanju od asistentkinje u laboratoriji do potpuno ostvarene žene i majke. Pet indijskih zvezdica sa mirisom jasmina!“ – Marta Hol Keli

Ovaj roman je treći deo Džaipurske trilogije. Autorka Alka Džoši našla se na Forbsovoj listi 50 preko 50 (50 najuticajnijih žena preko 50 godina).

Zar ne postoji neka tanana svilena nit koja povezuje živote predodređene da se sretnu? U onim neizbežnim trenucima tame možeš pomisliti da je tu nevidljivu nit umesto anđela ispleo pauk da te uvuče u smrtonosnu zamku, ali znaš šta mislim, na kraju krajeva? Da moramo prihvatiti tu našu krhkost, jer naše biće ionako lebdi između svetlosti i senke.

Postoje trenuci u životu kada osetimo potrebu da zastanemo i osvrnemo se na naše postojanje, na putovanje koje nas je, čak i u teškim trenucima, dovelo do toga da osećamo zahvalnost i poštovanje prema onima koji su delili sa nama sve avanture, iskušenja i spoznaje.
I baš zato Kjara, na pragu svog šezdesetog rođendana, odlučuje da napiše tri pisma – svojim ćerkama i voljenom mužu. Sva tri pisma na neki su način ljubavna, jer različitim jezicima izražavaju to nepobedivo i misteriozno osećanje koje nas neraskidivo povezuje, otvarajući tajna vrata u našim srcima za koja nismo ni znali da postoje.

Trideset godina nakon romana Idi kuda te srce vodi, Suzana Tamaro se vraća knjigom koja će nas osvojiti, utešiti i izlečiti.

Drugi o knjizi

„Predivno. Duboko i nimalo banalno istraživanje ljudske duše. Kao da čitamo sopstvene misli i dopuštamo da na površinu isplivaju naše strepnje i ono što smo želeli da sakrijemo čak i od sebe. I shvatamo da su naše sumnje zapravo iste one koje nosi svako ljudsko biće.“ – ibs.

„Knjiga u kojoj ćete podvući bezbroj rečenica koje odjekuju u našem životu i našoj duši.“ – Amazon

Važne napomene

Trideset godina nakon romana Idi kuda te srce vodi, Suzana Tamaro vraća se epistolarnoj formi i ispisuje novu, duboko emotivnu priču o porodici, ljubavi i potrazi za smislom.

Za čitaoce koji vole emotivne i duboke romane o porodici, ljubavi, složenim međugeneracijskim odnosima i važnim životnim pitanjima.

O autoru
Suzana Tamaro rođena je 1957. godine u Trstu. Osim što se uspešno bavi pisanjem, radila je i u filmskoj industriji. Njen roman Idi kuda te srce vodi je nakon velikog uspeha u Italiji preveden na 35 jezika i prodat u skoro 20 miliona primeraka širom sveta. Uz Ime ruže Umberta Eka, najprodavanija je italijanska knjiga XX veka.

Od istog autora
Vulkan je prethodno objavio romane ove autorke Velika ljubavna priča, Tigrica i akrobata i Idi kuda te srce vodi.

Roman po kojem je snimljen film Žetva. Srpsko srce Johanovo: Potresna istina koja je obišla svet

Srpsko srce Johanovo nije samo roman; to je svedočanstvo o stradanju, veri i neverovatnoj sudbini koja spaja dva nespojiva sveta. Zasnovan na istinitom događaju, ovaj roman Veselina Dželetovića otkriva mračnu tajnu "Žute kuće" i prenose neverovatnu priču o Nemcu koji nosi srce srpskog mučenika.

Radnja prati bogatog Nemca, Johana, koji nakon transplantacije srca počinje da sanja predele koje nikada nije posetio i ljude koje ne poznaje. Vođen neobjašnjivim porivom, on dolazi na Kosovo i Metohiju kako bi pronašao odgovore. Tamo otkriva potresnu istinu: Njegovo srce pripadalo je Srbinu kidnapovanom radi trgovine organima. Susret sa njegovom porodicom menja njegov život iz korena. Johan prelazi u pravoslavlje, usvaja sina čoveka čije srce nosi i posvećuje život istini.

Knjiga je nastala po poemi koja je dobila brojna priznanja i svedoči o zločinima o kojima je svet dugo ćutao. Priča koja nikoga ne ostavlja ravnodušnim, izazivajući suze, bes, ali i nadu. Ovo je jedno od najprodavanijih dela savremene srpske književnosti koje čuva sećanje na kosovske žrtve.

Veselin Dželetović je za ovaj roman dobio prestižnu nagradu "Specijalno priznanje Akademije Ivo Andrić". Knjiga je prevedena na više svetskih jezika i poslužila je kao osnova za scenario filma Žetva. Srpsko srce Johanovo je obavezna lektira za svakoga ko želi da razume dubinu srpske tragedije, ali i snagu ljudskosti koja pobeđuje smrt.

JEDNA BIBLIOTEKA. BESKONAČNO MNOGO ŽIVOTA.

Negde izvan granica poznatog univerzuma postoji biblioteka u kojoj se nalazi beskonačno mnogo knjiga, od kojih svaka pripoveda priču o drugačijoj stvarnosti. U jednoj knjizi je vaš trenutni život, dok su u ostalim životi koje ste mogli da imate da ste u nekom trenutku napravili drugačiji izbor.

Nora Sid se nalazi pred sudbinskom odlukom. Suočena sa mogućnošću da svoj trenutni život zameni za neki drugi, da svoju karijeru usmeri u drugom pravcu, da iznova oživi raskinute veze, da ostvari mladalački san, Nora će na čudesnom putovanju kroz Ponoćnu biblioteku morati da zaviri duboko u sebe kako bi pronašla odgovor na pitanje šta je zapravo to što naš život čini istinski ispunjenim i vrednim življenja.