Top lista ::: Romani

Traganje za ubicom koleginičine ćerke mladog somborskog tužioca Nemanju Savića suočava sa nekim od najmračnijih tajni društva zapalog u laž, korupciju i bezakonje. Na neizvesnom i opasnom putu otkrivanja istine, koji će ga voditi od Sombora, preko Beograda, pa do Mumbaja, biće prinuđen da preispita gotovo sve – prijateljstva, odnose s roditeljima, kao i sopstvena uverenja i granice. Pred čitaocem je još jedna priča koja će ga od prve stranice uvući u sopstvene „virove“, ne dozvoljavajući mu da ostane puki posmatrač. U Priznanju on postaje učesnik koji zajedno sa Nemanjom traga po bačkoj močvari, tajnim dosijeima i bespućima Indije, ali i po sopstvenoj duši, preispitujući dotadašnja uverenja i zablude.

„U svom najtišem sloju, roman se ne zaustavlja na pitanju istine, već se okreće težem pitanju: kako živeti dalje kada postane jasno da ni pravda, ni krivica, ni sopstvena prošlost ne izgledaju više isto. U prostoru između odgovornosti i potrebe za oprostom, vere i sumnje, kazne i mogućnosti razumevanja, otvara se mogućnost da ono dugo prećutano konačno pronađe glas.“ Tamara Krstić

„Svako od nas, dok čita knjigu, na neki način je na optuženičkoj klupi: izložen je tekstu, prima ga, sluša, ponekad se brani, a ponekad pristaje. A onda, kada knjigu zaklopi, obično pomisli da ima pravo da se popne na sudijsku stolicu i izrekne svoj sud o njoj. Međutim, ova knjiga proizvodi nešto drugo: ona čitaoca, umjesto da ga ostavi u ulozi sudije, vraća na mjesto ličnog preispitivanja, u smislu dubljeg susreta sa sopstvenom savješću.“ Vladika Grigorije

Anonimni „čovek iz podzemlja“, povučen iz društva i zarobljen u svetu sopstvenih misli, vodi neprestanu borbu sa okruženjem, ali pre svega sa samim sobom. Odbacujući lažne vrednosti, društvene norme i nametnutu umerenost, njegov mračni, ali istovremeno izuzetno pronicljiv glas postaje glas svih onih koji ne žele da se uklope u unapred određene obrasce. Iz svojevoljne izolacije on se suprotstavlja hladnom racionalizmu i ideji da se ljudska sreća može precizno izračunati, objasniti razumom i svesti na jednostavna pravila logike.

U svetu koji veruje u moć razuma, nauke i neprekidnog napretka, Dostojevski ukazuje na iracionalnu i često protivrečnu stranu ljudske prirode — onu koja odbija da bude deo unapred osmišljenog sistema i koja, čak i po cenu sopstvene patnje, insistira na slobodi izbora. Ovo duboko filozofsko delo, prožeto temama usamljenosti, pobune i unutrašnje krize, suočava nas sa gorkom istinom: kada je svet uređen prema savršenim pravilima i idealima, očuvanje slobodne volje može zahtevati veoma visoku cenu.

Knjiga ,,Umro sam u petak“ Nenada Gugla pokreće univerzalna pitanja o ljudskoj prirodi, o potencijalu koji kao ljudi krijemo u sebi. To je snažna priča o čovekovoj sposobnosti da zlo u sebi i oko sebe preobrazi u dobro, da pad iskoristi kao odskočnu dasku, da u smrti vidi odgovornost da se što bolje živi. Snažno, nadahnuto, interesantno. Roman ,,Umro sam u petak“ čita se u dahu i pokreće preispitivanje u svakom čitaocu. Sa književnoteorijaskog gledišta, na srpskoj književnoj sceni jedan potpuno nov i autentičag glas; duhovnost kao sveprožimajuća jedinica života daje se kao mogućnost izbora, u potpuno haotičnom veku tehnologije i aposolutnog onečovečenja.

Umorne od neprekidnog iskorišćavanja, životinje na farmi dižu pobunu protiv svog nesposobnog i večito pijanog vlasnika. Nakon što preuzmu vlast, nastoje da izgrade pravednije društvo zasnovano na jednakosti i zajedništvu. Međutim, revolucionarni ideali ubrzo ustupaju mesto pohlepi i zloupotrebi moći. Predvođene svinjom Napoleonom, nove vođe postepeno uspostavljaju surovu diktaturu u kojoj životinje ponovo postaju žrtve nepravde i ugnjetavanja.


Iako na prvi pogled deluje kao jednostavna priča o životinjama, Životinjska farma je oštra politička satira i jedno od najznačajnijih dela XX veka – snažna kritika totalitarizma, manipulacije i korupcije vlasti.


„To je istorija revolucije koja je pošla po zlu i svih sjajnih izgovora koji su nicali na svakom koraku izvrtanja originalne doktrine“, zapisao je Džordž Orvel povodom prvog izdanja romana 1945. godine.


Zbog otvorene kritike staljinizma, knjiga je u početku nailazila na odbijanje brojnih izdavača, budući da je Sovjetski Savez tada bio saveznik Velike Britanije. Ipak, Životinjska farma je ubrzo stekla status svetskog klasika i ostala jedno od najuticajnijih dela političke književnosti.

Bežeći od krvne osvete, Itana i njen brat pridružuju se karavanu za Carigrad i ulaze u njima nepoznati svet. Svako od putnika nosi sopstveni strah, nadu ili tajnu, ali tek na putu počinju da dele teret jedni drugih. Stranac postaje oslonac, uverenja se preispituju, a ono što su smatrali sudbinom dobija novo značenje. Četrdeset konaka je roman o granicama koje prelazimo spolja i onima koje prevaziđemo u sebi.

Zar ne postoji neka tanana svilena nit koja povezuje živote predodređene da se sretnu? U onim neizbežnim trenucima tame možeš pomisliti da je tu nevidljivu nit umesto anđela ispleo pauk da te uvuče u smrtonosnu zamku, ali znaš šta mislim, na kraju krajeva? Da moramo prihvatiti tu našu krhkost, jer naše biće ionako lebdi između svetlosti i senke.

Postoje trenuci u životu kada osetimo potrebu da zastanemo i osvrnemo se na naše postojanje, na putovanje koje nas je, čak i u teškim trenucima, dovelo do toga da osećamo zahvalnost i poštovanje prema onima koji su delili sa nama sve avanture, iskušenja i spoznaje.
I baš zato Kjara, na pragu svog šezdesetog rođendana, odlučuje da napiše tri pisma – svojim ćerkama i voljenom mužu. Sva tri pisma na neki su način ljubavna, jer različitim jezicima izražavaju to nepobedivo i misteriozno osećanje koje nas neraskidivo povezuje, otvarajući tajna vrata u našim srcima za koja nismo ni znali da postoje.

Trideset godina nakon romana Idi kuda te srce vodi, Suzana Tamaro se vraća knjigom koja će nas osvojiti, utešiti i izlečiti.

Drugi o knjizi

„Predivno. Duboko i nimalo banalno istraživanje ljudske duše. Kao da čitamo sopstvene misli i dopuštamo da na površinu isplivaju naše strepnje i ono što smo želeli da sakrijemo čak i od sebe. I shvatamo da su naše sumnje zapravo iste one koje nosi svako ljudsko biće.“ – ibs.

„Knjiga u kojoj ćete podvući bezbroj rečenica koje odjekuju u našem životu i našoj duši.“ – Amazon

Važne napomene

Trideset godina nakon romana Idi kuda te srce vodi, Suzana Tamaro vraća se epistolarnoj formi i ispisuje novu, duboko emotivnu priču o porodici, ljubavi i potrazi za smislom.

Za čitaoce koji vole emotivne i duboke romane o porodici, ljubavi, složenim međugeneracijskim odnosima i važnim životnim pitanjima.

O autoru
Suzana Tamaro rođena je 1957. godine u Trstu. Osim što se uspešno bavi pisanjem, radila je i u filmskoj industriji. Njen roman Idi kuda te srce vodi je nakon velikog uspeha u Italiji preveden na 35 jezika i prodat u skoro 20 miliona primeraka širom sveta. Uz Ime ruže Umberta Eka, najprodavanija je italijanska knjiga XX veka.

Od istog autora
Vulkan je prethodno objavio romane ove autorke Velika ljubavna priča, Tigrica i akrobata i Idi kuda te srce vodi.

Objavljeno nekoliko godina nakon završetka Drugog svetskog rata, ovo remek-delo svetske književnosti predstavlja nemilosrdno i proročansko razmišljanje o moći, o svim zabludama i apsurdima totalitarizma – sa njegovim prezirom prema ljudskom životu, upotrebom sile, kultom vođe uzdignutog do božanstva.

Radnja se odvija u bliskoj budućnosti sveta, u kojoj je moć koncentrisana u tri ogromne superdržave. Na vrhuncu političke moći u jednoj od tih država nalazi se Veliki Brat, sveznajući i nepogrešivi, kojeg niko nikada nije video lično, ali čiji su posteri svuda. Glavni junak Smit radi u Ministarstvu istine, i ima zadatak da cenzuriše knjige i novine koje nisu u skladu sa zvaničnom politikom. Nezadovoljan poslom i životom u kojem mu Policija misli nadzire svaki pokret i svaku reč, on pokušava da nešto preduzme, iako je svestan da ga to može dovesti u smrtnu opasnost.

Prekretnica u engleskoj književnosti, jedan od najpoznatijih i možda najkontroverznijih romana prošlog veka, 1984. je knjiga koja će vam uzburkati savest i navesti vas da razmislite: o prošlosti i sadašnjosti, ali pre svega o budućnosti.

„Partija želi vlast isključivo zarad same vlasti. Nas ne zanima dobro drugih ljudi; nas zanima isključivo moć. Ne zanima nas bogatstvo ni luksuz ni dug život ni sreća: već samo moć, čista moć.“

„Moć nije sredstvo, već cilj. Diktature se ne zavode zato da bi se zaštitila revolucija; revolucije se izvode zato da bi se zavela diktatura. Cilj progonstva je progonstvo. Cilj mučenja je mučenje. Cilj moći je moć.“

Močvara i njena stvorenja za Kaju nisu nikakva nepoznanica: hrane je i štite, podučavaju je svemu što treba da zna i prave joj društvo u igri. Kada izraste u devojku, njena divlja, neuhvatljiva lepota privući će pažnju dvojice mladića, a pred njom će se naći izazov novog, uzbudljivog sveta ljubavi.
Jednog oktobarskog dana, policija će pronaći beživotno telo Čejsa Endruza usred močvare, a lokalno stanovništvo će istog trenutka posumnjati na tajanstvenu devojčicu. Glasine ubrzo postaju optužbe, a sumnje neporeciva istina.

Pred vama se nalazi istraga koju je pisac odlučio da sprovede i da sve pojedinosti do kojih je došao zabeleži na stranicama ove knjige. Međutim, ta istraga se razlikuje od svih drugih po tome što je istražitelj potpuno sam u naumu da osvetli i približi predmet istražnog postupka. Čitalac je jedini očevidac – on će imati uvid u svaki njen segment.

Istražujući slučaj neprilagođenih, Dušan Miklja će morati da preispita mnoge paradokse naše civilizacije, nad kojima je svako od nas bio bezbroj puta zamišljen. Tako istraga o neprilagođenima postaje potraga za istinom, ali i potraga za pojedincima koji su spremni na to da se odreknu svega osim slobode. Piščevo pozivanje na ličnosti koje su promenile istorijske tokove i njegov razgovor sa njima uveriće vas u to da samo slobodni ljudi imaju snagu da istinu pronose kroz život kao baklju, osvetljavajući tako put i sebi i drugima. Ko su neprilagođeni? Zbog čega je pisac odlučio da pokrene istragu o njima? Ko je nalogodavac? Kakav je epilog istrage? Čitalac koji postavi ta pitanja više nije očevidac, već piščev saučesnik u istrazi.


Dušan Miklja je rođen 1934. godine u Beogradu. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu na Grupi za engleski jezik i književnost. U životu se najviše bavio rečima – kao profesor, prevodilac, novinar i pisac. Autor je više romana, zbirki priča, putopisno-esejističke proze, životopisa, drama i publicističkih dela.

Od istog autora : Pokrov tame, Životi za iznajmljivanje, Gradovi kao sudbina.

U ovim smelim i ubedljivim pričama, Amaniti vešto hvata površnost, lažno bogatstvo, vulgarnost, lenjost i nesigurnost svog vremena. Stvara svet poput filma: mesta se materijalizuju, dijalog teče, misli govore, i sve to živi pred nama kao u filmu. Ali nikada ne prestaje da bude književnost. Upoznajemo heroje nove stvarnosti, konformističke i nepredvidive, one koji žive u velikim metropolama Evrope, sposobne da s lakoćom skoče sa skromnih težnji na brutalne zločine. Ove priče mešaju žanrove, na kraju pronalazeći svoju pravu zajedničku nit u grotesknom duhu komedije, gde se pedantno posmatranje stvarnosti meša sa neobuzdanom maštom, pretvarajući čak i smrt u blistavi spektakl. Ali čak i ako nemaju srećan kraj, ove priče nude nam nadu.

Dirljiv biografski roman o ljubavi koja je opstala uprkos političkim previranjima, ličnim tragedijama i jednom od najtežih perioda američke istorije.

U središtu priče nalazi se život Abrahama Linkolna i njegove supruge Meri Tod Linkoln – dvoje snažnih ličnosti čiju je sudbinu oblikovala ljubav, ali i burna istorijska zbivanja. Meri Tod, obrazovana i ambiciozna mlada žena iz ugledne porodice iz Kentakija, upoznaje Abrahama Linkolna, advokata skromnog porekla i političara u usponu. Njihova veza od samog početka suočava se sa sumnjama, nesigurnostima i teškim odlukama.

Na dan venčanja Abraham iznenada nestaje, ostavljajući Meri u neizvesnosti. Tek posle dve godine ponovo se sreću, a njihova ljubav dobija novu šansu. Nakon venčanja, Meri postaje njegova najveća podrška u političkim ambicijama, ali život uz budućeg predsednika donosi brojne izazove, gubitke i iskušenja koja testiraju snagu njihovog odnosa.

Kroz istorijski verno prikazan period, Irving Stoun donosi emotivnu priču o ljubavi, ambiciji i ličnoj žrtvi. Ovo je roman o dvoje ljudi čija je povezanost nadživela političke borbe, porodične tragedije i teret istorije.

Zašto pročitati ovu knjigu:

Istinita priča o jednoj od najpoznatijih istorijskih ličnosti
Emotivna ljubavna priča u istorijskom kontekstu
Biografski roman zasnovan na stvarnim događajima
Idealan izbor za ljubitelje istorijskih i biografskih romana

Roman Ljubav je večna prvi put je objavljen 1961. godine i do danas je ostao jedno od najpoznatijih dela Irvinga Stouna, autora čuvenih biografskih romana o velikim ličnostima.

Od istog autora izdvajaju se i romani o Vinsentu van Gogu (Žudnja za životom), Mikelanđelu, Čarlsu Darvinu i Sigmundu Frojdu, koji su mu doneli svetsku popularnost i status jednog od najznačajnijih autora biografskih romana.

Dugoočekivani nastavak romana Krojač.

Život ima kraj.
Ljubav nema.

Posle romana Krojač, Jelena Bačić Alimpić donosi emotivan nastavak priče o porodici Bajer, u kojoj se prošlost i sadašnjost prepliću kroz tajne, gubitke i ljubav koja odoleva vremenu.

Nakon godina razdvojenosti, sestra i brat, Olgica i Jakob Bajer, ponovo se susreću. U miru raskošnog vrta otvaraju srca jedno drugom i započinju ispovest o životima koje su vodili daleko jedno od drugog. Dok Jakob pokušava da razume sve ono što je propustio, Olgica se priseća dana kada je, tek punoletna, zauvek napustila porodični dom i krenula putem koji će je odvesti sve do Jerusalima.

Na tom putovanju pronaći će novi dom, nove ljude i novu nadu, ali će se suočiti i sa iskušenjima koja će zauvek promeniti njen život. Svako novo sećanje otkriva delove porodične prošlosti, a istine koje godinama čekaju da budu izgovorene menjaju sudbine svih koji ih nose u sebi.

Krojačev sin je snažan roman o porodici, praštanju i iskupljenju, o ljubavi koja opstaje uprkos vremenu i udaljenosti, kao i o hrabrosti da se suočimo sa sopstvenim odlukama. Ovo je priča koja podseća da za sreću, pomirenje i novi početak nikada nije kasno.

Emotivna porodična saga ispunjena tajnama, ljubavlju i neočekivanim životnim obrtima.
Roman o snazi porodičnih veza, praštanju i potrazi za sopstvenim mestom u svetu.
Još jedno upečatljivo delo Jelene Bačić Alimpić koje osvaja iskrenim emocijama i nezaboravnim likovima.

Roman - savremena bajka po motivima ruske priče - žitija Povest o Petru i Fevroniji

Nastavak sage o američkoj kraljevskoj dinastiji!

Da li je amerika spremna za svoju prvu kraljicu?

Beatris je prva američka kraljica. Čitavog života opominjali su je da se povinuje kruni i da se pridržava tradicije. Ali niko je nije pripremio za sve gubitke i žrtve koje takva sudbina zahteva. Njena sestra Samanta bi, međutim, rado preuzela teret prestola, da ne bi do kraja života čamila u Beatrisinoj senci. U ovoj igri moći u kojoj svako ima svoje namere i ulog za uspeh, Beatris će shvatiti: ona ne mora da se povinuje kruni, ona je kruna.

ZORA NOVOG DOBA U NJENIM JE RUKAMA.

Kada neposredna opasnost zapreti životima članova kraljevske porodice, a posebno mlade kraljice, Beatris će morati da odluči koja joj je dužnost važnija – prema svom narodu ili prema svom srcu?

U romanu je predstavljena istorija Srba od Sarajevskog atentata na princa Ferninada, pa sve do nekoliko godina posle Drugog svetskog rata.

U svojim razmišljanjima glavni junak Milutin, običan seljak iz sela Koštunića, iz Šumadije, otvara niz pitanja koja nam ukazuju na besmisao rata. Njegova razmišljanja nas upućuju na to da su u ratu i pobednici i pobeđeni – gubitnici.
Knjiga o Milutinu ispovest je nekadašnjeg ratnika, koju on imaginarnom slušaocu (piscu) kazuje u zatvoru negde posle Drugog svetskog rata, posle iskustva istorije i tragične sudbine sopstvene porodice, Šumadije i srpske države.

Svi znamo da se od sudbine ne može pobeći, ali možemo je barem malo prekrojiti.

Čini po svom srcu, sine, i što se mene i što se Voje tiče, ali želim da znaš da sam te želela toliko da nijedan krojač, ovozemaljski ili nebeski, ne bi umeo da iskroji moju priču...

U srcu Beograda, u vreme kada je svet gubio razum, jedan krojač kroji više od odela – on kroji sudbine.

Jakob, mladi naslednik čuvene krojačke loze, prisiljen je da promeni ime i identitet kako bi preživeo pakao Drugog svetskog rata. Kada njegovog oca odvedu u logor, njemu i majci sklonište pruža stari porodični prijatelj, majstor Voja Jovanović. Kroz šapat igle i tajne ušivene u tkaninu, Jakob uči da preživi u svetu u kojem se sve menja, ali jedno ostaje isto – odanost porodici.

Kada u njihove živote stigne Olgica, siroče spaseno iz logora, Marta, Jakobova majka, pružiće joj ljubav i zaštitu, nesvesna da će jednoga dana morati da je pusti...

U svom najnovijem romanu Krojač, Jelena Bačić Alimpić ispisuje priču o ljubavi, hrabrosti i ljudskosti u najmračnijim vremenima. Ovo je roman o onima koji su krojili život uprkos smrti, o tajnama koje su ostale sačuvane u šavovima odela i o sudbini, koja se, poput konca, plete kroz generacije.

Tokiju, među krošnjama rascvetalih trešanja, nazire se ulaz u jedan mali kafić.

Evo šta treba da uradiš:

Uđi u kafić u četvrtak.
Sačekaj da otkuca tri po podne.
Naruči toplu čokoladu.
Posmatraj ženu koja piše za stolom.

Jer nešto neočekivano samo što se nije dogodilo…


Tokio. Skriven u hladu trešanja, nalazi se mali kafić, a u njemu, svakog četvrtka tačno u tri po podne, tajanstvena žena uvek bira isto mesto. Seda, naručuje šolju tople čokolade i piše pisma. Nekad sa osmehom na licu, nekad sa suzom koja joj klizi niz obraz. Niko ne zna ko je ona, niti kome su upućene njene reči. Ipak, njeno prisustvo ispunjava ovaj prostor nečim posebnim, kao da će se svakog časa dogoditi nešto jedinstveno, nešto neočekivano. Dok se miris tople čokolade širi prostorijom, svaki gost suočava se sa sopstvenim mislima. Sa kajanjem i propuštenim prilikama. Sa rečima koje nikada nisu izgovorili i onima koje su izrekli prebrzo. Sa strahovima, izborima i nadom da sutra ipak može biti bolje. Jer u zagrljaju toplog napitka, u kafiću drugačijem od svih drugih, čak i umorna duša može ponovo pronaći boju i svetlost.

Drugi o knjizi

„Četvrtak sa ukusom čokolade je podsetnik da uteha i nežnost još postoje u malim trenucima – ponekad jednostavno u toploj šolji među dlanovima.“ – LifeSheLoves

„Četvrtak je početak druge polovine nedelje. Osetila sam kako me je ovo čitanje obnovilo i umirilo.“

„Navelo me je da shvatim koliko magično utičemo jedni na druge, a da toga često nismo ni svesni.“

Japanski moderni klasik najprodavanije autorke „isceljujuće fikcije“

Ova knjiga savršena je za sve kojima treba topla, nežna priča o svakodnevici i malim trenucima koji nas drže iznad vode – posebno za one koji žele knjigu posle koje će se osećati malo lakše i utešeno.

O autoru
Mičiko Aojama rođena je 1970. godine u prefekturi Aiči na ostrvu Honšu u Japanu. Nakon fakulteta, započela je novinarsku karijeru kao reporterka za jedan japanski dnevni list u Sidneju, a potom se preselila u Tokio gde je radila kao urednica magazina. Njena knjiga Sve dok ne otvoriš tu knjigu bila je nominovana za Nagradu japanskih knjižara, časopis Tajm ju je proglasio knjigom godine, postala je bestseler na listama Tajma i Njujork tajmsa, a takođe je bila i knjiga meseca. Do sada je prodata u dva miliona primeraka i objavljena je u više od trideset zemalja. Njen najnoviji roman, The Recovery Hippo at Hinode Park, biće uskoro objavljen međunarodno. Aojama trenutno živi u Jokohami u Japanu.

Od istog autora
Vulkan je prethodno objavio roman Dok ne otvoriš tu knjigu ove autorke. Slični autori su Tošikazu Kavaguči, Durijan Sukegava, Riku Onda, Laura Imaj Mesina itd.

Pred vama je još jedna knjiga Miodraga Majića, koju ćete pročitati u dahu. Glasovi njenih junaka odjekivaće snažno i kada sklopite korice, zato što ćete u njihovim pričama prepoznati stvarnost naših dana, ali i sudbine pojedinaca koji ne odustaju od svojih istina i kada im život dodeli ulogu gubitnika. Ova priča počinje jedne kišne noći, u taksiju broj 382, kada Kosta Rašić, penzionisani oficir, odluči da krene put Krfa. Nakon što je prodao kuću u kojoj je odrastao kako bi vratio dugove, on će prvi put zakoračiti van granica svoje zemlje, tragajući za istinom, njegovim jedinim preostalim utočištem. Slučajan susret sa Marijom, taksistkinjom koja te noći postaje njegov saputnik, predodrediće sve što će se potom dogoditi pod tuđim suncem. Kosta želi da se suoči sa sobom i ostacima svog života. Marija želi da pobegne i od sebe i od svog života. Ta tačka koja ih razdvaja postaće tačka u kojoj će se sustići njihova sećanja. Istovremeno, ona će pokrenuti nevidljivi životni mehanizam, u kojem se uvek otkriva da je sve moguće.

O autoru

Miodrag Majić (Beograd, 1969) sudija je Apelacionog suda u Beogradu. Doktorirao je krivično pravo specijalizujući se za međunarodno-krivičnopravnu oblast. Samostalno i u koautorstvu, objavio je deset monografija i više od trideset članaka iz oblasti krivičnog i međunarodnog krivičnog prava, i učestvovao je u izradi najznačajnijih zakona u ovim oblastima. Dobitnik je nagrade Vitez poziva (2016), priznanja Balkan heroes (2018), nagrade Verica Barać (2019) i nagrade Doprinos godine Evropi (2019). Već desetak godina redovno objavljuje tekstove na svom blogu (www.misamajic.com), u kojima otvoreno govori o korupciji, nepotizmu i političkim pritiscima u pravosuđu.
Dosad je objavio romane Deca zla, Ostrvo pelikana, Rudnik i zbirku priča U ime naroda. Po romanu Deca zla snimljena je istoimena serija. Živi u Beogradu sa suprugom i troje dece

Od istog autora

Romani: Deca zla, Ostrvo pelikana, Rudnik; zbirka priča: U ime naroda.

Ispunjen raskošnim i očaravajućim mirisima Pariza i Indije, ovaj roman prenosi čitaoce u neki drugi svet.

Pariz, 1974. Rada živi u Parizu sa svojim mužem Pjerom i njihove dve ćerke. Još uvek tuguje za dečakom kojeg se odrekla pre mnogo godina, kada je i sama bila dete, ali voli da bude majka svojim ćerkama i konačno je pronašla svoju strast – riznicu bogatih i opojnih mirisa.

Nakon što je pre mnogo godina otkrila svoj skriveni talenat – da može da pronađe parfem koji savršeno pristaje svakom klijentu – sada radi za čuvenog majstora parfimera i osmišljava nove kombinacije mirisa, gradeći karijeru parfem po parfem.

Kada dobije svoj prvi veliki projekat, Rada putuje u Indiju, gde traži pomoć svoje sestre Lakšmi i kurtizana iz Agre – žena koje koriste moć parfema da zavedu, izazivaju i mame. Na korak od uspeha, Rada saznaje da njen sin, za kojeg nikada nije rekla svom mužu, ide u Pariz da je pronađe i preti da uzdrma njen pažljivo skrojeni život u Francuskoj.

„Raskošni opisi i složeni likovi vode do veličanstvenog zaključka trilogije... Ispunjen bogatim i evokativnim mirisima Indije i Pariza, ovaj roman će oduševiti čitaoce.“ – Library Journal

„Uživala sam u svakoj mirisnoj stranici romana Miris Pariza, dok sam bodrila Radu na njenom fascinantnom putovanju od asistentkinje u laboratoriji do potpuno ostvarene žene i majke. Pet indijskih zvezdica sa mirisom jasmina!“ – Marta Hol Keli

Ovaj roman je treći deo Džaipurske trilogije. Autorka Alka Džoši našla se na Forbsovoj listi 50 preko 50 (50 najuticajnijih žena preko 50 godina).

Bestseler New York Timesa koji je naprečac osvojio svet!

Upoznajte Uvea. On je džangrizalo – jedan od onih koji upiru prstom u ljude koji mu se ne dopadaju kao da su provalnici zatečeni pod njegovim prozorom. Svakog jutra Uve ide u inspekciju po naselju u kom živi. Premešta bicikle i proverava da li je đubre pravilno razvrstano – iako je već nekoliko godina prošlo otkako je razrešen dužnosti predsednika kućnog saveta. Ili otkako je „izvršen prevrat“, kako Uve govori o tome. Ljudi ga zovu „ogorčenim komšijom iz pakla“. Ali zar Uve mora da bude ogorčen samo zbog toga što ne šeta okolo sa osmehom zalepljenim na lice?

Međutim, iza njegove mrzovolje i pedanterije skriva se jedna priča i mnogo tuge... I tako, kada komšije koje se useljavaju u susednu kuću jednog novembarskog dana slučajno unište Uveovo poštansko sanduče, iznenada počinje topla priča o odrpanim mačkama, neočekivanom prijateljstvu i drevnoj veštini vožnje auta sa prikolicom. Priča koja će suštinski promeniti jednog čoveka i jedno udruženje stanara.

„Bakmanova vedra priča o ogorčenom starom komšiji ujedno je i veoma promišljeno istraživanje o tome kako nečiji život može imati snažan uticaj na bezbroj drugih. Da postoji nagrada za najšarmantniju knjigu godine, ovaj roman švedskog blogera koji se preko noći pretvorio u senzaciju dobio bi je bez ikakve sumnje.“ Booklist

Najiščekivaniji roman u 2025. godini

Autor svetskih bestselera Čovek po imenu Uve, Moja baka vam se izvinjava i Uznemireni ljudi donosi nam nezaboravno duhovitu i duboko dirljivu priču o prijateljstvu.

Većina ljudi ih i ne primećuje: tri sićušne figure koje sede na kraju dugog mola u uglu jedne od najpoznatijih slika na svetu. Većina misli da je to samo prikaz mora. Ali Luiza, koja i sama teži da postane umetnica, zna da se sićušne prilike nisu slučajno zatekle na slici i odlučuje da istraži ko su.

Dvadeset pet godina ranije, u zabačenom primorskom gradu, grupa tinejdžera u potrazi za utočištem od svojih teških porodičnih života, provodi duge letnje dane na napuštenom molu pričajući glupe šale, deleći tajne i praveći male buntovne nestašluke. Ove izgubljene duše pronalaze jedno u drugom razlog da ustanu svako jutro, razlog da sanjaju, razlog da vole.

Iz tog leta rađa se uzvišeno umetničko delo – slika koja će se, neočekivano, naći u rukama osamnaestogodišnje Luizе. Ona kreće na putovanje puno iznenađenja ne bi li saznala kako je ta slika nastala. Što je put vodi bliže mestu koje je naslikano, sve je nervoznija zbog onoga što bi mogla da otkrije.

Slika s morem je zadivljujuće svedočanstvo o transformativnoj, vanvremenskoj snazi prijateljstva i umetnosti.

„Bakman prikazuje haotičnu suštinu ljudskosti. Duhovit i dirljiv, podjednako će vas iskreno nasmejati i rasplakati.“
– Washington Post

„Savršena ravnoteža između onoga što greje srce i onoga što ga lomi... Fredrik Bakman ima dar da jednostavno a elegantno opiše odnose među ljudima. Svi mi ponekad grešimo, ali smo ipak ljudska bića dostojna povezanosti i ljubavi.“
– NPR

„Bakman je naš savremeni Dikens, vaše srce je sigurno u njegovim rukama.“
– Green Valley News

U središtu romana Deca zla nalazi se dramatično ubistvo, a potraga za počiniocem biće samo okidač za niz drugih događaja koji će otkriti da je reč o zločinu strasti, osvete, opomene i simbolike.

Kako pronaći krivca u svetu u kom je istina izobličena, a prošlost junaka utkana u njihovu sadašnjost neraskidivim nitima zla? Nikola Bobić, beogradski advokat, pokušaće da pronađe odgovor na to pitanje, ni ne sluteći da će ga odgovor zauvek promeniti.
Ova priča tiče se svih nas, jer ćemo u njoj pronaći obrise naše društvene stvarnosti, ali, što je još važnije, pronaći ćemo izgubljeno zrno nade – čak i u društvenom sistemu duboko ogrezlom u korupciju ima mesta za heroje.

„Izvanredno ispričana priča sa znalački raspoređenim zamkama i nepredvidivim rešenjem na samom kraju. Odlično napisan triler.“
Siniša Pavić

„Dobili smo krimi-roman u čistom obliku, uporediv sa najboljim primerima ovog žanra, uzbudljiv po priči koju predstavlja, živopisan po junacima i preokretima s kojima se suočavamo, upečatljiv po vremenu koje je blisko i s kojim delimo mnogo zajedničkih iskustava.“
Gojko Božović

Roman Nenada Gugla će vas kao nikada do sada, u "Velelepoti sekunde" navesti da osetie bujicu snažnih emocija. Od sažaljenja, tuge, nemoći, saosećanja, poniznosti do ohrabrenja, otrežnjenja divljenja i uzvišenosti.

Predgrađe Napulja, druga polovina pedesetih godina XX veka. S jedne strane siromaštvo i začeci nekog drugačijeg života, a sa druge bogatstvo mašte dve devojčice, Lile i Elene. Prva je mračna, žestoka, nepokolebljiva u svom odrastanju. Druga je blaga i naizgled potčinjena, ali upravo iz snage one prve uspeva da izvuče sopstvenu. Njihovo često surovo nadmetanje, nekad prikriveno, a nekad otvoreno, kao da drži to Elenino i Lilino neraskidivo prijateljstvo. Bujna mašta čini da dve prijateljice vide život koji ih okružuje ne kao stvaran, već kao neku strašnu bajku. No ta je bajka istinitija i od najrazumnijeg uvida u stvarnost. Priča o genijalnoj prijateljici ispričana je u prvom licu. Pripoveda je Elena kao zrela žena, u trenutku kad saznaje da je Lila svojevoljno nestala iz Napulja, brišući svaki trag svog postojanja.
Prva knjiga „napolitanske tetralogije“ uvodi nas u jednu od najvećih priča napisanih u ovom veku, remek-delo koje je očaralo kritiku i osvojilo publiku širom sveta.



„Baš ništa slično ovoj knjizi nikada ranije nije objavljeno.“
The Guardian

„Jedna od najboljih knjiga, ne samo poslednjih godina.“
The Independent

„Svako bi trebalo da pročita bar nešto ispod čega stoji ime Elene Ferante.“
The Boston Globe

„Njeni romani su snažno i žestoko lični, pa se pred čitaocem nižu ispovesti koje on uopšte ne očekuje.“
New Yorker

„Elena Ferante je prefinjeno subverzivna. Ono porodično je u njenim genijalnim knjigama tempirana bomba, koja otkucava previše glasno da bismo to mogli da zanemarimo.“
Time

Stočić, kafa i odluka.
To je sve što je potrebno da bismo bili srećni.

U Japanu, već više od sto godina, postoji jedan sasvim poseban kafić, i za njega se vezuje na hiljadu legendi.

Priča se da, kad jednom uđete u njega, nikada ne izađete isti. Priča se da, dok pijete kafu, možete ponovo da proživite trenutak iz sopstvenog života – onaj kada ste doneli pogrešnu odluku, kada ste izgovorili reč koja bolje da je ostala neizrečena, kada ste nekome dopustili da napusti vaš život, a nije moralo da bude tako.

Priča se da je dovoljno da uradite samo jednu stvar i sve promenite. Međutim, postoje pravila kojih se morate pridržavati:
1. Nalazite se u posebnom kafiću. Tu je jedan jedini stočić i čeka samo na vas.
2. Sedite i sačekajte da vam posluže kafu.
3. Budite spremni da ponovo proživite jedan događaj iz života.
4. Dok to radite, ne zaboravite da ispijate kafu u malim gutljajima.
5. Ne zaboravite glavno pravilo: nikako nemojte da dozvolite da se kafa ohladi.

SVAKOM JE POTREBAN NEKO, NEKAD.

Lorenco je inteligentan, osećajan, maštovit. Majka ga obožava, otac udovoljava svim njegovim hirovima, odrasta u izobilju. Ipak, Lorenco je autsajder koji voli da bude sam. Sanja da živi u svetu u kojem bi važila samo njegova pravila i u kojem bi ga svi ostavili na miru.

Zbog toga smišlja genijalni plan: njegovi roditelji misle da je otišao na skijanje sa društvom iz škole, ali on se zapravo sakrio u podrum zgrade u kojoj živi, na koji su svi zaboravili. Svet sa svim njegovim neshvatljivim pravilima ostavlja ispred vrata i planira da nedelju dana živi svoj san o sreći: bez sukoba, bez dosadnih školskih drugara, bez pretvaranja. Leškari na sofi, okružen limenkama koka-kole, konzervama tunjevine i horor romanima.

Međutim, kada se njegova otuđena polusestra Olivija neočekivano pojavi u podrumu, idila je uništena. Ali upravo će ga Olivija naterati da pređe liniju senke, skine masku teškog tinejdžera i prihvati haotičnu igru stvarnog života – jer to je jedini način da se odraste.

- „Nežan i prepun snažnih emocija, roman koji se ne zaboravlja.“ – Publishers Weekly

Godine 2016. ovaj roman adaptiran je u film u režiji Bernarda Bertolučija.

O autoru:

Nikolo Amaniti je rođen u Rimu 1966. godine. Debitovao je na književnoj sceni romanom Branchie (Škrge). Autor je nagrađivanih romana i kratkih priča prevedenih širom sveta: Blato (1996), Dolazim po tebe i vodim te sa sobom (1999), Ne bojim se (2001, nagrada Viaređo), Kako Bog zapoveda (2006, nagrada Strega), Zabava može da počne (2009), Ja i ti (2010), Trenutak je delikatan (2012), Ana (2015), Intimni život (2023, nagrada Viaređo). Nekoliko njegovih knjiga adaptirano je za film, uključujući: Poslednja Nova godina (režija Marko Rizi, 1998), Škrge (režija Frančesko Ranijeri Martinoti, 1999), Ne bojim se i Kako Bog zapoveda (oba režirao Gabrijele Salvatores, 2003. i 2008), Ja i ti (režija Bernardo Bertoluči, 2012). Nakon što je bio autor i režiser dugometražnog dokumentarca The Good Life (2014), Amaniti je debitovao na televiziji serijom The Miracle (Sky, 2018), kao šouraner, koautor i korežiser. Amaniti je takođe šouraner, koautor i režiser TV serije Ana (Sky), zasnovane na istomenom romanu.

Posle romana Deca zla, koji je za godinu i po dana pročitalo skoro trideset hiljada ljudi, Miodrag Majić se ponovo latio pera i podelio je sa nama priču koja će nas još jednom navesti da se zagledamo u stvarnost širom otvorenih očiju i zapitamo se da li je moguće sačuvati sebe u društvu u kojem je sudbina pojedinca beznačajna poput zrnca peska koje vetar raznosi prenoseći ga iz jednog godišnjeg doba u drugo.

Priča o Ajši i Gabrielu može postati priča svakoga od nas, ali ta priča se već sada tiče svih nas i upravo zato ćete ovu knjigu pročitatu u dahu, a siluete njenih junaka ukotviće se duboko u vama, pa se nemojte iznenaditi kad ih budete prepoznali u masi bezimenih i nepoznatih ljudi na ulicama ovog grada, ali i bilo kog drugog grada na svetu.

Da li ste zaista spremni da saznate kako je biti čovek koji se više ničega ne plaši i kojem je svejedno da li će posle ovog života postati drvo, kamen ili ptica?

Šta ostaje od porodice kada svet počne da se raspada?
U romanu Ubod pčele, Pol Mari ispisuje slojevitu i duhovitu porodičnu sagu o padu, potrazi za iskupljenjem i krhkim vezama koje nas drže na okupu u svetu koji se sve brže menja.

Barnsovi su nekada bili uspešna porodica – otac Diki, nekada briljantan student, pravi se da ne vidi kako unosni porodični posao s automobilima propada i sada gradi sklonište od apokalipse u šumi; majka Imelda pokušava da održi privid normalnosti dok je progone duhovi prošlosti; ćerka Kas nespretno se suočava sa gubitkom i društvenim pritiscima, a sin Pi-Džej tone u sopstveni svet paranoje i teorija zavere. Gde je sve pošlo naopako? Može li jedan trenutak loše sreće da promeni tok čitavog života? I ako je priča već napisana, ima li još uvek ima vremena da se pronađe srećan kraj?

Ova mračna komedija, protkana ironičnim humorom i dubokim empatijskim uvidima, neodoljivo je tragikomičan i mudar roman o porodici, sudbini i borbi da ostanemo dobri ljudi dok se svet oko nas ruši.

Roman je ušao u uži izbor za Bukerovu nagradu 2023. godine i reafirmisao je Pola Marija kao jednog od najvažnijih glasova savremene književnosti.

Roman po kojem je snimljen film Žetva. Srpsko srce Johanovo: Potresna istina koja je obišla svet

Srpsko srce Johanovo nije samo roman; to je svedočanstvo o stradanju, veri i neverovatnoj sudbini koja spaja dva nespojiva sveta. Zasnovan na istinitom događaju, ovaj roman Veselina Dželetovića otkriva mračnu tajnu "Žute kuće" i prenose neverovatnu priču o Nemcu koji nosi srce srpskog mučenika.

Radnja prati bogatog Nemca, Johana, koji nakon transplantacije srca počinje da sanja predele koje nikada nije posetio i ljude koje ne poznaje. Vođen neobjašnjivim porivom, on dolazi na Kosovo i Metohiju kako bi pronašao odgovore. Tamo otkriva potresnu istinu: Njegovo srce pripadalo je Srbinu kidnapovanom radi trgovine organima. Susret sa njegovom porodicom menja njegov život iz korena. Johan prelazi u pravoslavlje, usvaja sina čoveka čije srce nosi i posvećuje život istini.

Knjiga je nastala po poemi koja je dobila brojna priznanja i svedoči o zločinima o kojima je svet dugo ćutao. Priča koja nikoga ne ostavlja ravnodušnim, izazivajući suze, bes, ali i nadu. Ovo je jedno od najprodavanijih dela savremene srpske književnosti koje čuva sećanje na kosovske žrtve.

Veselin Dželetović je za ovaj roman dobio prestižnu nagradu "Specijalno priznanje Akademije Ivo Andrić". Knjiga je prevedena na više svetskih jezika i poslužila je kao osnova za scenario filma Žetva. Srpsko srce Johanovo je obavezna lektira za svakoga ko želi da razume dubinu srpske tragedije, ali i snagu ljudskosti koja pobeđuje smrt.

Gligorije Pecikoza Hajduk dolazi iz sela u Beograd i polazi u osmi razred. Trudi se da bude prihvaćen i kao izvanredan košarkaš, i kao dobar drug, i kao odličan đak, i kao odgovoran sin. Rastrzan između novih iskustava i osećanja, Hajduk će se nositi sa raznim preprekama i otkriti da postoji sila koja sve može da promeni i uzburka: ljubav...

Nagrađivan i obožavan, ovaj kultni roman o odrastanju, uklapanju i o nedoumicama mladih i nakon više od trideset godina nosi u sebi univerzalne poruke o prijateljstvu i zajedništvu. Važan kao prekretnica u domaćoj književnosti za decu i mlade, Hajduk u Beogradu i danas nas podseća na nezamenljivost iskrenosti i poštenja.