Bio jednom jedan bogati čovek koji je odnedavno
bio udovac. Imao je jednu jako lepu i umiljatu ćerku koja je bila
strašno tužna što je izgubila majku. Nadajući se da će je usrećiti,
on se ponovo oženi jednom jako nadmenom i oholom ženom koja je
imala dve vrlo ružne i zlobne ćerke. One su se iz zavisti zbog
njene lepote prema njoj ophodile kao da im je sluškinja, izdavale
su joj naređenja i terale su je da radi sve najteže i najprljavije
poslove... TVRDOKORIČENA SLIKOVNICA
Nekada davno, pre veoma mnogo godina, u jednoj zemlji daleko od naše, živela su mnoga indijanska plemena. Neka plemena bila su miroljubiva, dok su druga bila ratoborna. Većina još uvek nije upoznala belog čoveka. Plemena su živela u šumi, u skladu sa netaknutom prirodom koja se nalazila svuda oko njih. Poštovala su prirodu, jer im je ona pružala i hranu i mesto za život.
Nekada davno živeo je trgovac sa svoje tri ćerke. Živeli su u prelepoj kućici u šumi složno njih četvoro. Kuća je bila lepo sređena, jer su sestre bile veoma vredne. Otac je voleo sve tri, mada mu je najmlađa bila naročito draga. Devojke su bile vrlo lepe, ali najmlađa, koju su svi u kući zvali Lepotica, bila je naročito umiljata i blaga.
Trgovac je dosta radio, ali je nastupilo teško vreme i postajali su sve siromašniji. Otac je morao da ode od kuće da radi, u daleku zemlju. Kad je već sve bilo spremno za put, otac je pozvao svoje ćerke da ih posavetuje i da se pozdravi sa njima. Pitao ih je šta žele da im donese sa puta. Starije sestre su se takmičile čiji će poklon da bude raskošniji i skuplji.
U davna vremena, u dubinama mora, postojalo je vrlo neobično morsko kraljevstvo koje su činila najraznovrsnija stvorenja. U tim velikim dubinama sve je uvek bilo vrlo živahno. Kuće su im bile napravljene od sjajnog sedefa i korala. Malo dalje od svih kuća, na nekom uzvišenju, nalazio se ogroman dvorac, palata moćnog kralja Tritona.
Palata se lepotom i bogatstvom ukrasa razlikovala od svega u kraljevstvu. Iako je uvek bio vrlo zauzet, ovih dana kralj je imao drugačije obaveze. Već nekoliko dana se dvorac pripremao za predstojeće slavlje, i sve se sijalo i još više šarenilo. Bližio se sedamnaesti rođendan njegove ćerke Arijel...
Živela jednom jedna malena devojčica. bila je tako ljupka da su je svi voleli.pošto je bila majušna, ne veća od palca, nazvali su je palčica. Imala je krevetić od orahove ljuske, u koji je samo ona mogla da stane. Jedne noći, dok je palčica bezbrižno spavala uskoči kroz prozor jedna....
Nekada davno, daleko u šumi živeli su siromašni šumar i njegova žena. Oni su imali sedmoro dece. Deca su im bila veoma dobra i poslušna. Uvek su pomagala roditeljima i veoma su ih poštovala...
Jednom davno živeo je na kraju grada siromašni lutkar Đepeto. Bio je to starac koji je živeo sam i koji je u svojoj radionici stalno nešto pravio. Tu su se mogle videti neobične igračke za decu, životinje, ali i stolice, stolovi i klupice za tu veselu družinu. Gledao ih je tako Đepeto, kad mu najednom sine ideja da napravi lutka koji bi ličio na pravog dečaka...
U lepoj kućici blizu šume živela je sa svojim roditeljima devojčica po imenu Alisa. Jednog dana krenula je u šumu da se prošeta. Ponela je svoju omiljenu knjigu. Kad je osetila da je umorna od tolikog šetanja, sela je pored nekog drveta da se odmori. Otvorila je knjigu i počela da čita.
