SOCIOLOGIJA

„Filosofija palanke postala je neka vrsta naše Biblije.“
– Filip David

Iskustvo nam je palanačko.Ponekad, opasno je (i kažnjivo) reći to na uho palanačkoj oholosti; ponekada, međutim, ova reč ide do pojma sudbinskog: palanka je, kaže se, naša sudbina, naš zao udes. Nema, niti može da bude promene. Istorija nas je zaboravila, kao u nekakvoj velikoj rasejanosti. Između sela i grada, ovako zaboravljen, svet palanke nije ni selo ni grad.

„Objavljena prvi put davne 1969. godine, Filosofija palanke počela se više čitati i citirati u poslednjoj deceniji XX veka. Bilo je potrebno da se duh palanke otelotvori u svim pojedinostima da bi Filosofija palanke postala ključ za razumevanje krvavog haosa u toj deceniji.“ – Latinka Perović

„Filosofija palanke objašnjava, bolje nego ijedno drugo književno ili filozofsko delo srpske kulturne i filozofske misli, suštinu vladajućeg kulturnog modela u Srbiji devedesetih godina, poreklo i pozadinu dominirajućeg nacionalizma, poreklo i dubinu moralnog pada većeg dela srpske inteligencije koji su okončani u ratnom razaranju i zločinu. Bez poznavanja dela Radomira Konstantinovića nije moguće razumeti tamne strane srpske intelektualne istorije, sve one stranputice i zablude koje su Srbiju dovele u tragični istorijski i kulturni ćorsokak.“ – Filip David

Dobitnik Nobelove nagrade

Kada je Česlav Miloš 1951. zatražio azil u Francuskoj, američke vlasti najpre su odbile da mu izdaju vizu za ulazak u SAD, pod pritiskom poljskih emigranata koji su smatrali da je komunista. Tada je zamišljen i napisan Zarobljeni um, najpoznatije Miloševo delo, anatomija čoveka u totalitarnom sistemu, ne samo u Poljskoj nego i u svim zemljama nekadašnjeg Varšavskog lagera, pa i socijalističkim zemljama „sa ljudskim likom“. Ali već u to vreme sa naznakama dvoličnosti uma i u jednom novom vidu totalitarizma koji se rađa svuda u svetu…

„U jednom novom totalitarizmu koji se rađa, baš kao što je opisao Česlav Miloš, pokazalo se da je 'zarobljeni um' civilizacijski fenomen, da je totalitarizam moguć u postideologijskom svetu. Možda je specifičnost totalitarizma našeg vremena što je uspostavljen u fazi opadanja jedne čitave civilizacije.“ – Iz Pogovora Čedomira Antića

„Najbolji memoari o komunizmu.“ – En Eplbaum, istoričarka

Pročitajte ovu knjigu, pa onda recite da li je patrijarhat samo plod mašte. – New York Times

Savremeni svet počiva na podacima. Kad je reč o ekonomskom razvoju, zdravstvu, obrazovanju i politici, u raspodeli sredstava i donošenju važnih odluka oslanjamo se na brojke. Međutim, pošto statistika često zanemaruje rod, pošto se muškarci smatraju standardom, a žene izuzetkom, diskriminacija je sastavni deo naših sistema. Tu diskriminaciju žene skupo plaćaju – vremenom, novcem, a često i životima.

U Nevidljivima Kerolajn Krijado Peres istražuje uzroke rodne nejednakosti, ispitujući život žena kod kuće, na radnom mestu, u javnom prostoru, lekarskoj ordinaciji i drugim okruženjima. Zasnovana na stotinama studija sprovedenim širom sveta, napisana sa žarom, duhom i vrcavom inteligencijom, ovo je revolucionarna, nezaboravna knjiga koja će vam promeniti pogled na svet.

„Ambiciozna knjiga izuzetnog opsega i originalnosti; ni manje ni više nego priča o tome šta se događa kad zaboravimo da uzmemo u obzir polovinu čovečanstva. Svi zakonodavci, političari i poslodavci trebalo bi da je imaju na polici.“
– Times

„Najbitnija knjiga koju ćete ikada pročitati.“
– Women You Should Know

„U ovom promišljenom i iznenađujuće duhovitom osvrtu na institucionalne pristrasnosti i nedostatak rodno osetljivih informacija, autorka jednostavnim jezikom iznosi ubedljive argumente za veću uključenost žena u sve sfere društva. Iako bi neki čitaoci rekli da je ravnopravnost ostvarena i da rod više nije važan, ova knjiga ubedljivo osporava taj stav.“
– Kirkus Reviews