1984

Svetom se širi pošast. Ona uzima maha i ispoljava se u brojnim oblicima: crne toksične gljive, beskrupulozne korporacije, senzacionalizam i novčana dobit nauštrb istine i pravde... U svem tom bezumlju ovaj cinični svet pred našim očima gubi boju i polako zapada u sivilo. Potrebna nam je mala iskra svetlosti da vrati toplinu u hladne nijanse i omrzla srca. Potrebna nam je... Svetlost Bornea.

Godina je 1948: jedni u strahu od trećeg svetskog rata, drugi u potrazi za američkim eldoradom – šačica Belgijanaca beži sa Starog kontinenta u nameri da osvoji domovinu Volta Diznija... Od Brisela do Tihuane, Jan i Švarc prenose nam epopeju trojice crtača: Žižea, Frankena i Morisa, veselih i živopisnih zanesenjaka koji će, po povratku kući, osmisliti ono što će časopis Spiru učiniti temeljem modernog francusko-belgijskog stripa!

Pet priča o Teksu iz pera osam majstora stripa: „Veštica Kesi” - Ljudi koji su imali posla s njom bi tragično umirali... Iako ih je Kasandra Logan upozoravala. Potom je došao Kit Viler; „U salunu” - Pre ili kasnije, svi prođu kroz Emetov salun...; „Pola srebrnog dolara” - Na Divljem Zapadu često čekaš nekoga ko se ne vraća...; „Sero Verde” - Desperados Lamero je pobegao i zakleo se na osvetu!; „Hipokratova zakletva” - Doktor uvek želi da svakom spase život...

„Dina” Frenka Herberta već decenijama predstavlja ključno delo naučne fantastike i inspiracija je čitavim generacijama autora koji su stasali uz ovu knjigu. Nakon više ekranizacija i stripskih reinterpretacija, Brajan Herbert i Kevin Dž. Anderson su uz ilustratore Raula Alena i Patrišu Martin stvorili fascinantnu zvaničnu adaptaciju prve knjige „Dine” u tri toma.

Otkad je Zagor kročio u živote brojnih čitalaca, jedan od najupečatljivijih motiva ovog serijala bili su traperi i njihova supkultura. Zaista fascinantna skupina! Već u prvom broju Zagora, u „Šumi zamki”, u Fort Henriju srećemo trapersku koloniju sa izvesnim Patom na čelu. Kasnije je Zagor postao donekle anahron i mešao je u sebi više epoha Divljeg zapada. „Šuma zamki” je pak u najvećoj meri oslikavala stvarnu atmosferu američke granice iz prve polovine 19. veka. Međutim, upravo su traperi jedan od segmenata Zagora koji su opstali u serijalu kao obeležje ove epohe.

Dilan Dog se obreo na mestu koje mu je oduvek stvaralo najveći užas: u kancelariji. Umesto da se bori (i saoseća) sa vampirima, vukodlacima i zombijima, sada mora da se zlopati sa gomilom papirologije, robovlasničkom korporativnom kulturom, poltronskim kolegama i besmislom života koje nudi radno vreme od devet do pet. Alesandro Bilota i Fabricio de Tomazo, kao u svim velikim pričama Dilana Doga, pripovedaju nam o stravi koja nije ni natprirodna ni nepojmljiva, već ona koju i sami doživljavano. „Ljudska mašina” nam opisuje našu surovu stvarnost.

Postoji serijski ubica koji živi da bi otimao, mučio i ubijao. Postoji čovek bez sećanja koji tvrdi da je već mrtav. Postoji žena koja je već nedeljama u komi. Postoji i Dilan Dog, koji se obreo usred ove čudne priče. A postoji li dečak koji ih možda povezuje? I, u ovoj napetoj epizodi iz pera Barbare Baraldi i Nikole Marija, postoji li šansa da će Dilan uspeti da razreši slučaj pre nego što još ljudi mučno nastrada… ili sve aktere čeka konačni „Šok”?

Paskvale Frizenda rođen je 8. januara 1970. godine u Milanu. Vatreno krštenje imao je u časopisu Sajborg gde je objavio nekoliko ilustracija i prvu priču u stripu. Svoju profesionalnu poziciju učvrstio je kada je postao deo tima u listu Ken Parker Magazin. Nakon toga radio je na projektu Magični vetar (Magico Vento), vestern/horor serijalu Serđa Bonelija, gde je neko vreme radio i ilustracije za naslovnu stranu. Posle toga mu je poverena izrada Velikog Teksa pod naslovom „Patagonija”, što je objavljeno 2009; bio je jedan od saradnika na redovnoj seriji Teksa, nacrtao je jednu priču Dilana Doga kao i albume za Le Storie i Dedvud Dika.

London je zavejan, iako je tek jesen. U crtežu Nikole Marija, kišna seta koju je Kazertano svojevremeno tako vešto oslikao u „Uspomenama nevidljivog” zamenjena je snežnim ništavilom; na svakoj stranici oseća se teskoba: rečima jednog italijanskog recenzenta, belina je ovde zavesa koja pada na nadu. U gradu (još) nema zombija, ali to ne znači da su ljudi živi. Opšti bezosećaj i učaurenost u reprizu svakodnevice, materijalizam, moralna otupelost, zaglavljeni životi… nije li svet i bez Hiksa postao Invereri?

Mračno nebo se nadvilo nad Darkvudom, kiša nemilice pada danima a poplave odnose živote. Zagor je ubeđen da je posredi nekakva prljava igra, a očajnički poziv profesora Veribada će to i potvrditi. Njegovi izumi se koriste za podle planove... opet!

Skriveni strip, skrivenog ilustratora Zoće Mihailovića, po skrivenoj pesmi, skrivenog pesnika Petra Pajića, Srbija na robiji, u skrivenoj srpskoj istoriji. Za razliku od ostalih stripadžija koji su svoj talenat raspršili na virtuelne teme virtuelnog sveta Zoća M. se sapnuo, isčupao ispred sebe busen zemlje i odmah otkrio sjaj i zvona skrivene Srbije.

Uoči prvog dana školske godine, četvoro tinejdžera sanja isti san u kojem im se obraćaju neobična svetlosna bića. Narednog jutra, oni se slučajno sreću u školi, upoznaju i odlučuju da zajedno otkriju značenje tog neobičnog događaja.

Njihovi eksperimenti vode ih pravo u svet snova gde stiču različite moći i odlaze na opasan zadatak, dok ih sve vreme vrebaju brojne opasnosti – kako na javi, tako i unutar sna.