Nikad nije lako susresti nakon mnogo godina staru ljubav, izgubljenog prijatelja, posetiti mesta kojima se dugo niste vraćali… tako je i sa junacima omiljenih serijala. Gorko-slatku mešavinu osećanja koja nas preplavi nakon što u ovom, poslednjem tomu dogodovština ponovo čitate i gledate svoje omiljene Čentobukije, nisu pokušali da ublaže ni sami autori, Triljo i Mandrafina. Naprotiv, ono što odlikuje samo najbolje stvaraoce jeste da ne pokušavaju da patinom ublaže ili romantizuju neke od karaktera za koje smo se vezali, već da nam, kao u ovom vremenskom skoku u kojem možemo da vidimo kako izgledaju ostareli braća i sestre i šta su u međuvremenu radili, na maestralan način zaokruže veliku porodičnu sagu – i dalje nas počastivši sa intrigantnim koktelom smeha ali i užasavanja. To nipošto ne znači da tempo i dalje nije brz niti da su Čentobukijevi išta sporiji ili otrovniji na jeziku – sve ono što je krasilo PORODICU ŠPAGETI u svojoj kuliminaciji doživljava pravi vatromet ukrštenih sudbina, pogrešnih odluka, srećnih spojeva ili razlaza, ali pritom ne zaboravlja da održi nivo koji čitaoca uslužuje sa najboljim mogućim štivom. Kad završite sa čitanjem završne knjige, potpuno je prirodno da krenete sa serijalom od početka – i to je najbolji recept i za špagete i za Špagete! Bon apetit!
