TORPEDO (DW) 3 1972 ČOVEK ZVANI GLAVA

Zima neće doći prati devojčicu, Fro, u potrazi za ocem koji joj je obećao da će zajedno ići u Moskvu kada stigne zima. Kada otac nestane ona kreće da ga
traži, i u tome joj pomažu senka i pas Žuk. Ova ilustrovana priča se dešava u tridesetim godinama prošlog veka i veoma je važna i relevantna i danas, jer oslikava šta se desi kada ljudski život izgubi vrednost i kada opresija preuzme kontrolu.
Autori su nam ispričali i prelepo ilustrovali jednu uzbudljivu ali i dirljivu priču o snazi ljubavi i vere u bolje i lepše. Absolutno predivna priča koju svako treba da pročita.

Zima neće doći prati devojčicu, Fro, u potrazi za ocem koji joj je obećao da će zajedno ići u Moskvu kada stigne zima. Kada otac nestane ona kreće da ga
traži, i u tome joj pomažu senka i pas Žuk. Ova ilustrovana priča se dešava u tridesetim godinama prošlog veka i veoma je važna i relevantna i danas, jer oslikava šta se desi kada ljudski život izgubi vrednost i kada opresija preuzme kontrolu.
Autori su nam ispričali i prelepo ilustrovali jednu uzbudljivu ali i dirljivu priču o snazi ljubavi i vere u bolje i lepše. Absolutno predivna priča koju svako treba da pročita.

„Dina” Frenka Herberta već decenijama predstavlja ključno delo naučne fantastike i inspiracija je čitavim generacijama autora koji su stasali uz ovu knjigu. Nakon više ekranizacija i stripskih reinterpretacija, Brajan Herbert i Kevin Dž. Anderson su uz ilustratore Raula Alena i Patrišu Martin stvorili fascinantnu zvaničnu adaptaciju prve knjige „Dine” u tri toma.

Daleko u neistraženim zaleđima jedne zabačene oblasti zapadnog spiralnog kraka galaksije nalazi se jedno maleno, neugledno, žuto Sunce. Ovim rečima Daglas Adams počinje svoj čuveni „Vodič”, trilogiju u pet knjiga, koja je doživela globalni uspeh. Nama je on zgodan kao uvod jer prilično pravilno opisuje kako položaj, tako i izgled našeg Sunčevog sistema kada bi bio posmatran spolja; dakle, ništa ni posebno ni spektakularno. No, to nije sprečavalo pisce da Zemlju i sistem u kojem se nalazi stave u prvi plan, kao da je raskrsnica ne samo galaktičkih auto-puteva već i onih vaseljenskih, pa svaka vasionska vaš mora da svrati ovamo ne bi li se olakšala. Toj ideji nije ni Kasteli odoleo, a mi smo već imali uvodnik na tu temu u #60. Prvi pomen vanzemaljaca u Martijevom serijalu imamo u vanvremenskoj priči „Mač kralja Artura”, kada čarobnjak Merlin pripoveda Martiju i prijateljima, koji su se našli u Avalonu, o grupi vanzemaljaca čiji se brod srušio pre više hiljada godina u današnjem Velsu i prisilio ondašnji narod na teške fizičke poslove oko popravki. Ali čak i kada je brod bio popravljen, vanzemaljci su odbijali da odu zbog mladih i jedrih domorotkinja, pa je na scenu morao da stupi izvesni mladić imena Art. U priči „Sedam zlatnih gradova” (MM LMS #52/53) saznajemo da Aladinova čarobna lampa nije ništa drugo do vasionski brod malenog naroda sa planete Kvivere! Iako je peti specijal Ledeni grad (MM LMS Specijalni broj #2) našim (sada već prosedim i proćelavim) čitaocima poznat uglavnom po Kartaginjaninu Teritu, prvom Čoveku u crnom (barem do tada), u jednoj kratkoj sekvenci Martija kroz bazu Drugde provodi njegov prijatelj (i kako ćemo u kasnijim specijalima saznati – cimer sa univerziteta) Tauer. Marti na traci gleda naučnika koji uspešno komunicira sa vanzemaljcem na samrti i koji potom umire sve topeći se u bezličnu kašastu masu. Zatim slede dve pomalo šaljive priče u kojima se vanzemaljci bukvalno igraju sa Zemljanima. U prvoj priči „Elektronski teror” (MM LMS #62/63) naš stari znanac Mark Henri nasumično svojim magičnim televizorom otvara portale ka drugim dimenzijama, iz kojih izranjaju i vanzemaljski brodovi koji kao u igrici „Spejs invejders” vrše, jelte, invaziju na Zemlju! A u drugoj priči, „Zona X” (MM LMS #81/82), koja se opet sastoji od tri nezavisne priče, saznajemo da je naša Zemlja nastala 31. decembra 1899. godine, a da su Zemljani samo pioni poput onih u igrici „Simulacije”. Vanzemaljci koji se pojavljuju u prvom gigantu „Tajna Svetog Nikole” (VČ LMS #3), i seju heksagone po Zemlji, vraćaju se decenijama kasnije i u regularnu seriju u ne tako davnoj priči „Deset plemena” (VČ MM #72). Prema trinaestom specijalu „Poslednji koncert”, džez je ništa drugo do preslikana kopija vanzemaljskog jezika koji su Zemljani „pozajmili” od nesrećnog Glorga kad se srušio na istu 17. aprila 1897, kako kaže Marti. U šesnaestom specijalu pod nazivom „Nenadmašni Rivs”, vanzemaljci su niko drugi do anđeli iz Knjige Enohove! Iako ne pravi, zbog manije za vanzemaljcima, MK-Ultra program je koristio i zemaljske vanzemaljce i domaće vasionske brodove da bi držao populaciju pod kontrolom u priči „Pretnja sa zvezda” (originalni MM #214/215). U epizodi „Čovek koji je pripovedao priče” (VČ ZS #35) imamo Marka Tvena koji nam pripoveda o invaziji žabolikih vanzemaljaca na zapad Sjedinjenih Država i načinu na koji ih se rešio pomoću baze Drugde. I na samom kraju, pomenemo i skorašnju „Šibalabu” (VČ MM #68), gde u senotama Meksika obitava rasa sa Ose (nama znana kao Venera), koja se posle dugo vremena uspešno vratila kući. Da li smo ovim pokrili baš sve vanzemaljce Martijevog univerzuma? Sigurno ne. Bilo je nekih i u kratkim pričama koje smo preskočili jer smo već prekardašili sa obimom uvodnika. Da li to znači da će u budućnosti biti čak i trećeg nastavka na ovu temu? Ko to zna...

Sedmi I osmi album jednog od najvoljenijih stripskih serijala današnjice, prodatog u preko 2 miliona primeraka.

Jedna od najbitnijih priča u istoriji Gospodara svemira - Kako je Skeletor ostao bez lica I postao to što jeste…

Unfolding Quest is not simply a comic book; it is a cinematic object disguised as sequential art — a visual
meditation unfolding across shifting terrains of time, genre, and imagination.
At its center stands Pai, a blue-skinned wanderer whose Smurf-like exterior conceals a Buddha-like
stillness and an enigmatic inner life. Pursuing him is Colonel Wolan, a figure reminiscent of an
eighteenth-century gentleman of fortune — hunter, witness, and perhaps mirror — whose relentless
pursuit carries the narrative through fractured landscapes: a nocturnal card-sharp duel aboard a train, the
desolate expanses of a post-apocalyptic Central European hinterland, and the ceremonial court of a distant
sci-fi empress.
Yet narrative is only one layer of Mileta Postić’s vision. The true force of Unfolding Quest lies in its
visual thinking — in the mysteries hidden within each meticulously composed panel and in the charged
spaces between them.
Echoing the dream logic of Alice in Wonderland refracted through a psychedelic dystopia, Postić
constructs a hybrid world where historical epochs collide, costumes migrate across centuries, and genres
dissolve into one another. Reality is neither rejected nor imitated; it is reassembled into a parallel
continuum that feels at once estranged and intimately familiar.
Postić’s drawing is dense yet restrained. It is baroque yet precise. Action in Unfolding Quest unfolds with
deliberate understatement, allowing suggestion and unsaid to activate the reader’s imagination. Meaning
resides not only within the frame but in the off-space — the invisible arena where images resonate and
transform. Here, a demi-monde of Central European drifters, card sharps, police officers, women of
ambiguous virtue, extraterrestrial travelers, and the elusive Pai move together within the grand guignol of
Postić’s boundless imagination.
The result is a work inhabiting a visual grey zone — where Quentin Tarantino’s absurdist rhythms
intersect with the wasteland poetics of Hermann’s Jeremiah, where philosophical notions of resemblance,
contiguity, and causation brush against the uncanny symbolism of the digital age- the crazed AI
emoticons.
Unfolding Quest invites not passive reading but active wandering — a journey through images that
dream, resist, and unfold beyond their own borders.
Written by: Rajko Radović, filmmaker and film scholar

Ugledna gospoda u poslovnim odelima s kišobranima i polucilindrima padaju s neba na urbani krajolik, svi su isti-istijati, lica su im bez izraza, a naslov je ta čudna reč čije značenje čak i ne naslućujemo: „Golkonda”. Iza nje se krije jedan od najboljih stripova koje je, neponovljivom elegancijom spojivši nespojivo, napisao Ticijano Sklavi. U ovoj prelepoj, nadrealnoj knjizi naći ćete pod istim koricama čitav ciklus njegovih priča o magritovskoj Golkondi, a u tekstovima koji ih prate takođe ćete naći ekskluzivne razgovore s autorima i zanimljive analize – sve to u brižljivoj opremi, kako kultne priče i zaslužuju.

Legenda se nastavlja!
Za-Gor Te-Nej se predstavio plemenima Darkvuda i osvojio je ostrvo u močvari od zastrašujućeg čudovišta. Sada je na putu da uspostavi svoj autoritet kao izaslanik Manitua pred plemenima. Ali u novom izazovu će morati da se suoči sa bogovima šest plemena Irokeza.

Nekada davno... Erondar nije bio napadnut, nije bilo rata koji preti njegovim granicama i razara njegove gradove. Nekada davno, Erondar nisu napadale Crne Kraljice. Ali ni tada nije bio manje opasan. Pre početka invazije, najodvažniji izviđač u Erondaru našao se u opasnoj misiji u divljem i negostoljubivom području kojim vladaju svirepa, džinovska stvorenja...