KEN PARKER 13 Lovčeva Lili, Crvenokožac (HC)

Iako u novoj knjizi srećemo stare i značajne znance, još iz prve priče o našem junaku, poseban značaj ipak ima jedno čudesno krznato stvorenje, a drugovanje s malom, hrabrom Lili doneće Kenu dodatno sazrevanje. Privrženost psa čoveku, bezrezervna odanost i spremnost da pogine braneći svog prijatelja ili svoju ljudsku porodicu smatramo nečim što nadilazi naučna objašnjenja. Kao da je možda neka sudbinska, planirana namera bila da s nekim višim razlogom poveže psa i čoveka; od toga da nam se, kao krajnje pouzdani, nađu u brojnim zahvalnim ulogama (u nauci ili pograničnoj službi, kao vodiči hendikepiranim osobama ili spasioci u neprohodnim predelima), pa do svakodnevnih primera i izliva njihove bezuslovne ljubavi (koju su ovekovečili i mnogi filmovi, bilo da je reč o stvarnim psima, poput Hačika, Taroa i Jiroa, Balta ili Togoa, bilo da je reč o fiktivnim, kao što su Fantomov Devil, Rafa iz Denisa, Snupi, Pluton…). Oni su predmet i istorijskih hronika, mnogih epova, poema, romana i pripovedaka – pa zašto to ne bi bio slučaj i sa stripom? U posebno nadahnutom i višeslojnom scenariju kojim nas je počastio Berardi, po mnogo čemu specifičnom i na izvestan način prekretnicom u stilu, iznova ćete naći potvrdu teze da je svaki pas nova priča o poverenju, ljubavi i sreći: svaki novi pogled, svako novo mahanje repom podsećaju nas na to da prava prijateljstva, bez obzira na vrstu, ostavljaju neizbrisiv trag u našim srcima. Taj nauk da bismo od njih mogli mnogo toga naučiti i postati makar malo bolji, požrtvovaniji i dobronamerniji, čini prijateljstvo pasa i ljudi umetničkim delom samim po sebi – neponovljivo, uzvišeno i trajno – a scenarista je tu samo da ovekoveči tvrdnju kako nam i ovako mala bića mogu pomoći da shvatimo kako se ponekad može stajati uspravno samo ako se promeni staza ili način razmišljanja o svetu oko nas. Uvek u našim srcima, draga Lili!