LJUBAV JE MOJA BESKRAJNA i druge priče

Mladi slikar Bret Makdonald u potrazi za srećom iz Evrope stiže u Ameriku. Godina je 1804. i sudbina ga spaja sa Merivederom Luisom, koji se sprema na istorijsko putovanje u srce američkog kontinenta, odnosno istraživačku ekspediciju od Sent Luisa do Tihog okeana. Bret im se pridružuje kako bi crtao mape i znamenitosti tih divljih krajeva. Tako otpočinje saga o istoriji američkog Divljeg zapada, remek-delo Đina Dantonia.

Neko se napokon usudio da napiše nastavak kultne Sklavijeve trilogije o Golkondi, ali ne samo njen. O famoznim rudnicima soli – nebrojeno puta spominjanim u serijalu kao pretnja kojom maše živopisni upravnik paklova – stoput smo čuli, ali ih nikada nismo videli. Sve do sada. Pripremite se za blokbaster: čekaju vas onostrano pljačkanje trezora u upravi paklova i ekskurzija u bespuća nadrealnog!

Poručnik Džejson Raš je odbrojavao dane kada će skinuti uniformu i vratiti se svojoj verenici u Baltimor. Ali jednog kobnog dana mu se gubi svaki trag. Viktorija Abot se uputila u divlje predele Darkvuda kako bi otkrila šta se desilo sa njenim verenikom, u čemu će joj pomoći Duh sa Sekirom.

Epizoda omiljenog nam rendžera koju upravo držite u rukama hronološki je 65. u serijalu, a u Italiji je objavljena daleke 1965. godine. Na ovim prostorima prvi put je izašla kao osmi broj Lunovog magnus stripa, tada čeda u povoju novosadskog Dnevnika, i to pod naslovom „Krv Navajosa”. Kako se to uobičajilo od samog početka u izdanjima Dnevnika, krvnički je skraćena, i to za gotovo šezdeset strana. Po još jednom običaju, naslovna strana nije imala nikakve veze sa originalnom. Nešto kasnije, objavljen je još jedan deo epizode, i to u Zlatnoj seriji #16 („Pustinjom u smrt”). Ako su namerili da pročitaju (gotovo) celu priču, čitaoci su morali da se naoružaju onim poslovičnim strpljenjem. Tačnije, ogromnim strpljenjem. Naime, čitavih 429, odnosno 430 svezaka kasnije, objavljena je u dva dela, „Samoubilački eskadron” i „Karsonova odluka” (ZS #445–446). Obično se uzima da je ova priča najbolja iz ranog Teksovog perioda, do originalnog broja 99. To i nije daleko od istine, pogotovo što je tvorac rendžera, Đanluiđi Boneli, u ovoj priči koristio motive koji su se uveliko razlikovali od onih uobičajenih „jaši–udri–pucaj”.

Il tiranno del lago, Pattuglia eroica, Affondate il "Destroyer"!, Colpo di scena, La resa dei conti

Mali Donald je nestao. „Mali” ne samo uzrastom, već i rastom, pošto je dečak iznenađujuće patuljast, skoro kao da je izašao iz „Guliverovih putovanja”. Dilan igrom slučaja biva upleten u istragu, ali naizgled prost slučaj je daleko od toga, i Istraživač noćnih mora će u ovoj priči, čiji je (po poslednji put) kompletan autor Karlo Ambrozini, morati da krene stopama Gulivera, ka letećem ostrvu, kako bi otkrio za koga je pravljena „Razmera sveta”.

„Presuda bogova” je originalno objavljena 2024. godine kao Zagor #708bis, i kompletno je autorsko delo Đulijana Pičinina, autora koji je pored Zagora poznat i ljubiteljima Dampira, na kom je radio od 2001. do 2013. godine. Debitovao je na Zagoru 2017. sa pričom „Krik vile zloslutnice” (VČ Zagor #153-154) po scenariju Morena Buratinija, a verovatno je većini čitalaca najpoznatiji kao crtač „Senki nad Golnorom” (VČ Zagor #214-216 i istoimeno kolekcionarsko izdanje), u kojima se sa Minjakom kao scenaristom vratio Sklavijevom klasiku. Ako pogledamo obe Pičininove priče pre ovog Bisa, vidimo da je ovaj crtač često sarađivao na scenarijima koji imaju nekakve veze sa folklorom. A kad budete pročitali i ovaj njegov scenaristički debi, videćete da to nije slučajno. „Lovkinja” je nastavak priče „Osvetnica” iz Lunovog magnus stripa na Bis #2, gde smo upoznali lik Lovkinje, Indijanke koja je vođena osvetom zbog ličnog gubitka rešila da kazni krivce za smrt roditelja. Međutim, kao što je nagovešteno na kraju te Buratinijeve i Pešeove priče, Lovkinja nije tu stala. Osveta je okončana, ali Lovkinja i dalje postoji – lovi sve koji su svoju dušu okaljali strašnim zločinima prema Indijancima.

Sad smo u samom finalu Buratinijevog niza izazova. Nećemo sad otkrivati o kojim iskušenjima je reč, niti kako će se sve okončati. Osvrnimo se umesto togana dosadašnja iskušenja. U izazovu sa Mnogookim vidimo Supermajkovu osvetu zbog Nolitinog izazova sa zvečarkom, kada je Žuti Duh bio taj koji je izgubio hladnokrvnost. Obaranje ruku jeste očigledna Buratinijeva verzija Nolitinog podizanja kamenja i sasvim je jasno da Supermajk u čisto fizičkom smislu uvek odnosi pobedu. S druge strane, multidisciplinarna borba s indijanskim ratnicima jasna je referenca na Nolitin izazov sa pumom. Ideja sa ponornicom jeste zanimljiva, iako predstavlja reciklažu dva spojena Nolitina izazova – držanje daha i trku s preponama. A zatim sledi... Ne, ne, kao što rekosmo, nema odavanja zapleta. Uživajte u velikom finalu!

Zima neće doći prati devojčicu, Fro, u potrazi za ocem koji joj je obećao da će zajedno ići u Moskvu kada stigne zima. Kada otac nestane ona kreće da ga
traži, i u tome joj pomažu senka i pas Žuk. Ova ilustrovana priča se dešava u tridesetim godinama prošlog veka i veoma je važna i relevantna i danas, jer oslikava šta se desi kada ljudski život izgubi vrednost i kada opresija preuzme kontrolu.
Autori su nam ispričali i prelepo ilustrovali jednu uzbudljivu ali i dirljivu priču o snazi ljubavi i vere u bolje i lepše. Absolutno predivna priča koju svako treba da pročita.

Zima neće doći prati devojčicu, Fro, u potrazi za ocem koji joj je obećao da će zajedno ići u Moskvu kada stigne zima. Kada otac nestane ona kreće da ga
traži, i u tome joj pomažu senka i pas Žuk. Ova ilustrovana priča se dešava u tridesetim godinama prošlog veka i veoma je važna i relevantna i danas, jer oslikava šta se desi kada ljudski život izgubi vrednost i kada opresija preuzme kontrolu.
Autori su nam ispričali i prelepo ilustrovali jednu uzbudljivu ali i dirljivu priču o snazi ljubavi i vere u bolje i lepše. Absolutno predivna priča koju svako treba da pročita.

„Dina” Frenka Herberta već decenijama predstavlja ključno delo naučne fantastike i inspiracija je čitavim generacijama autora koji su stasali uz ovu knjigu. Nakon više ekranizacija i stripskih reinterpretacija, Brajan Herbert i Kevin Dž. Anderson su uz ilustratore Raula Alena i Patrišu Martin stvorili fascinantnu zvaničnu adaptaciju prve knjige „Dine” u tri toma.