STRIP

Dugoočekivana druga knjiga Miletinih recepata kojom se zaključuje jedan izuzetan autorski projekat koji je trajao godinama.

„At long last! More recipes! Mileta takes care of our wellbeing more than we do ourselves. So that we never even contemplate givinig up...“

– Zoran Janjetov

Scenarista Alen Mur (V kao Vendeta, Nadzirači) i crtač Oskar Sarate (19 knjiga iz serijala Za početnike) donose priču o mladom i uspešnom čoveku koji se vraća u Englesku i suočava sa prošlošću, opasnim neprijateljem i osećanjem krivice.
Predgovori Pavla Zelića, kritičara i scenariste, i Tomislava Čegira, stripskog i filmskog kritičara.

Izbor od 25 kritičkih osvrta Živojina Tamburića, o stripskoj umetnosti koja ga je omađijala od najranijeg detinjstva.
Predgovori Predraga Đurića, scenariste, Vase Pavkovića, pisca, i Ilije Bakića, pisca.

Posle decenija beskrajnog putovanja po našoj zaleđenoj zemlji, Snowpiercer dalje ne može. Njegovi putnici - poslednji ostaci preživelih - moraju da napuste kompoziciju i potraže drugo sklonište. Za svakog od njih to je, uprkos opasnostima, nada u bolji život. Ništa, naravno, ne može biti gore od života u vozu. Tako bar misle.

Etiopljani su poslednja u nizu od četiri knjige koje objedinjuju Kortove pustolovine kratkog metra, donoseći četiri priče koje se dešavaju na rogu Afrike. U njima se govori o susretu Maltežanina i njegovog prijatelja Kuša, i o njihovim avanturama u zemlji tamjana, sandala, mimoze… i ljudi-leoparda.

Korto se ovde obreo između 1916. i 1918. prolazeći kroz teritorije pod različitim okupacionim snagama. Kao i uvek u istoriji, na žalost onih koji je poznaju dovoljno dobro, dah evropskog romantizma morao je da ustukne pred duhom evropskog kolonijalizma.

Naš junak ipak uspeva da gazeći putevima poslednjih pustolova ispravi nekoliko krivih Drina, donoseći usput šačicu naizgled pogrešnih odluka, a uz sve to recitujući poeziju i pucajući. Možda vam se učini da je ovo avantura kao i svaka druga, no ona je različita u onoj meri u kojoj je i Korto junak koji nije nalik nijednom drugom.

Godine 2014. ceo svet obeležava stotinu godina od početka Prvog svetskog rata, najvećeg ratnog sukoba u dotadašnjoj istoriji.
Uključujući se u ovaj značajan jubilej, ali veoma zgodno uključujući i srpsku kulturu, beogradski izdavač Moro d.o.o./ System comics namerava da poveže strip autore iz dve savezničke zemlje, Srbije i Francuske, i da izdavanjem strip albuma sa njihovim radovima učestvuje u proslavi. Naime, u albumu s tvrdim koricama i najboljom kolornom i crno-belom štampom, a na 80 strana, naš izdavač, koji se već više puta veoma dobro iskazao u ovoj oblasti izdavaštva, namerava da objavi za ovu priliku naručene strip priče koji se bave tematikom Velikog rata. U projektu će učestvovati po deset francuskih i deset srpskih scenarista, čije će originalne priče crtački uobličiti dvadeset srpskih crtača. Reč je o crtačima koji su proslavili srpski strip kako u Francuskoj tako i u celoj Zapadnoj Evropi odnosno u svetu stripa.
Ovaj zanimljiv i po mnogo čemu važan projekat omogućiće povezivanje dve kulture u kojima strip, deveta umetnost već blizu sto godina uživa važan status. Takođe, pružiće priliku našim umetnicima da se predstave još širem krugu francuskih i drugih čitalaca i pokažu i našu viziju velikog rata.

Priče o Zorou predstavljaju vrhunac umetnosti Aleksa Tota – naročito ako se uzmu u obzir prilično restriktivni senzibiliteti koje je Del komiks nametao talentovanim autorima. Kao i uvek, njegov crtež je izvanredan – pod tim ne podrazumevam ekstenzivno senčenje, tako drago prevelikom broju zaljubljenika u stripove, koji, čini se, procenjuju kvalitet nekog dela spram broja linija. Pre svega, ovde se vidi njegov dar za pozicioniranje, za postavljanje likova i predmeta u prostoru, u kombinaciji s natprirodnom snagom karakterizacije, što Aleksa čini predmetom postojane zavisti kod bilo kog umetnika s pola mozga.

Uz te važne sposobnosti, međutim, očita je ljubav prema izvornom materijalu koja im služi kao potpora. Iako je Aleks Tot svakako najmoderniji među umetnicima stripa – ilustrator u najdoslovnijem smislu, čija je linija obično najviše na mestu kad se radi o savremenim temama – njegova snažna ljubav prema pustolovnim filmovima i temama jasno i glasno izbija na svakoj stranici koju je potpisao.
– Hauard Viktor Čejkin

VESELI ČETVRTAK
OBOJENI PROGRAM 43 - DRAGONERO, ŠAR DUŠA

tekst: Stefano VIJETI
crtež: Đanluka PALJARANI
boja: Piki HAMILTON
Format A5

Obojeni program 42
Čiko, putnik kroz vreme

Format A5

*KRALJEVSKI ŽIVOT*
tekst: Tito FARAČI
crtež: OSKAR
boja: Mad COW

*NEMI FILM*
tekst: Tito FARAČI
crtež: Đulijano PIČININO
boja: Mad COW

CRNO KAO NOĆ, CRVENO KAO KRV

tekst: Mikele MAZIJERO
crtež: Korado MASTANTUONO

Format A5

Besna kobila, uz savet i pomoć Igora Kordeja, obogaćuje svoju ediciju Džambas (posvećenu domaćim strip autorima) grafičkim romanom prvencem Aleksandra Petrikanovića PROKLETO IGRALIŠTE. Grafički roman PROKLETO IGRALIŠTE izuzetan je na više nivoa: poigravajući se fantastikom i apsurdom, usput vešto parodirajući akcione i epske teme, autor gradi lik Čarobnjaka, krajnje neobičnog junaka, čak i za svet stripa - sjajno jednostavnog, u ključnim trenucima, jednostavno sjajnog.

Talentovani vajar, pritisnut posledicama prošlosti, traga za smislom umetnosti i samog postojanja. Večna pitanja se otvaraju, a putevi spoznaje mogu da budu samo duboko individualni. Prizori su bojeni slikarskom tehnikom, a boje u našoj duši određuje priča i kontemplacije koja ona pobuđuje. 

U ovoj knjizi prikazan je izbor od hilada strani stripova, karikatura i ilustracia koje je Reljić uradio tokom više od 50 godina stvaralaštva, kao i biografija, stripografija, memorabilije, ali i kritička analaza radova.

„Svaki album je posebno iskustvo. Ne mogu da zamislim sebe kako godinama upotrebljavam jedan te isti recept kao što je često slučaj u stripu. Albumi koje radim često su u potpunoj suprotnosti sa onim koje sam prethodno radio, ali to mi ostavlja prostora za napredak. Crtanje je oduvek bilo i ostalo nešto najprirodnije, najočiglednije i najuzbudljivije. Bilo je i ostalo moj fetiš – kompozicija, perspektiva, energija, oslobađanje, senzualnost, nasilje, disanje, obrazovanje, pripovedanje, podvig nad podvizima...“

Pažnju kritike i publike Nikola de Kresi je osvojio početkom 1990-ih sa albumom Foligatto, i otada je ostavio autentičan lični pečat u svetu stripa. Jedan je od onih autora čije nove naslove jednako nestrpljivo iščekuju i čitaoci i njegovi takmaci. On se ne zadovoljava time da prati klasičnu nit naracije i ne libi se da sa svakim novim albumom iznova sebi postavlja pitanja, svaki put menjajući stil i tehniku rada. Svaka od njegovih vinjeta je istinska grafička bravura.

U Ledenom dobu Nikola de Kresi stvara uzbudljivu i vanserijsku priču u kojoj naši savremenici susreću, uz dozu humora i ležernosti, izmaštana „šapolika“ bića, nešto između psa, svinje i foke. Bilo da u fokus stavlja samog umetnika ili da čitav muzej Luvr okiva u led, Nikola de Kresi ispreda neke od najumesnijih i najslobodnijih priča koje smo u prilici da čitamo.

Ideja ove strip zbirke jeste da se pokažu radovi manje poznatih strip autora, kao i neafirmisanih umetnika iz celog regiona – U PUNOM SJAJU!

U knjizi broj 1. objavljujemo radove umetnika: Novica Milivojević, Nebojsha Remeljej, Srđan Jerković, Miloš Simić, Jelena Vuckowitch, Ivan Veljković, Darko Bogdanov, Ivica Sretenović, Marko Eire Serafimović, Ismet Erdic Erda, Aleksandar Andjelkovic, Jovan Bratić, Predrag Ikonić, Vanja Urukalo, Zdravko Knežević, učenice Osnovne škole Kaonik i Nevena Marković.Ovu fenomenalnu naslovnicu nacrtao je Novica Milivojević

Ovo delo je jedan od prvih frankofonih grafičkih romana (roman graphique) i originalno je izlazilo u nastavcima u listu A suivre tokom 1978. godine, da bi naredne 1979. bilo publikovano i kao album u izdanju Kastermana. Sada, napokon, ovo je mračno, zabavno i neprestano iznenađujuće remek-delo dobija svoju premijeru na srpskom jeziku, u prevodu Gorana Kostrovića.

Neočekivana, ali glatka saradnja između mračnog cinika Žaka Tardija i zaigranog sanjara Žan-Kloda Foresta (autora Barbarele i Kosmičkih putnika) rezultirala je ovim modernim klasikom čija je radnja smeštena na malom ostrvu na francuskoj pučini gde su beskrupulozni zemljoposednici oduzeli zemlju poslednjem nasledniku nekada uvažene i bogate porodice. Taj naslednik, koji je u beketskom obrtu sada osuđen da po cele dane hodi zidinama koji ograđuju parcele zemlje koja mu je nekada pripadala i jedva zarađuje za život prikupljanjem dažbina na kapijama.

Baš ovdašnji govori o vlasništvu i ljudskoj prirodi, ali, možda još važnije, o pravu i pravdi u nesavršenom svetu. Ograđena Zemlja naizgled je karikatura, ali je poput svake karikature smešna baš zato što se temelji na stvarnosti. Slično u uvodu navodi i Žan-Klod Forest, mudro prećutavši detalje, jer deo šarma ovog dela leži i u postepenom otkrivanju sve većeg apsurda koji raste poput melodije bolera - od nepravde koju otkrivamo kroz važnost statike i kvaliteta zidova do epidemiološkog problema, humanitarne misije i sudbine dveju država.

Baš ovdašnji odvija se u Tardijevoj omiljenoj epohi ranog 20. veka i nacrtan je njegovim jasnim stilom elegantne stilizacije, uz mnoštvo detalja i izuzetan balans crnih i belih površina. Ova izuzetna saradnja dva autora na vrhuncu svojih kreativnih potencijala ništa nije izgubila na svežini ni posle četiri decenije, što bez sumnje ukazuje da se radi o istinskom remek-delu koje zavređuje mesto na centralnoj polici bilo koje biblioteke.

Ovaj Omnibus donosi četiri poslednja rada Didijea Komesa, velikana belgijskog i evropskog stripa, nastala u periodu od 1991. do 2006. godine. Komes je u njemu na vrhuncu svojih stvaralačkih snaga i kreće se poljem koje najbolje poznaje, prostorom između jave i snoviđenja, ljubavi i žrtve, religije i magije, smrti i vaskrsenja. Žanrovski dosledan domenu fantastike, Komes vešto spaja elemente strave i humora, uvek pokazujući posebnu naklonost prema najslabijima, onima koji su drugačiji, neobičnim likovima marginalizovanim i isključenim iz savremenog društva.

Po mnogima jedan od najvećih majstora crno-belog crteža, Komes se nalazi na razmeđu dela velikana poput Vila Ajznera i Miltona Kanifa, i savremenika – Prata, Munjoza i Tardija. U literarnom smislu, njegovo delo je duboko ukorenjeno u predanjima i legendama zavičajnog podneblja u Ardenima, u Valoniji, ali se svakako može primetiti i bliskost sa istaknutim belgijskim književnicima kao što su Žan Rej i Tomas Oven.

Delo samog Didijea Komesa, njegovih devet priča premijerno objavljenih na srpskom jeziku, inspirisalo je čitavu generaciju umetnika i imalo je presudan uticaj na razvoj grafičkog romana, približivši ga odraslim čitaocima i obezbedivši mu status literarnog žanra.

„...Kada mi je bilo devet godina, čitao sam Olujnika Majkla Murkoka, i to čitanje mi je promenilo život. Elrik od Melnibonea mi je ušao u glavu, kao da je oduvek u njoj i bio.

Bio sam rešen da pročitam sve što je Majk Murkok napisao, da pročitam sve objavljene avanture albino princa naoružanog crnim mačem. Čitao sam samo Elrika dok nisam, godinu dana kasnije, naleteo na primerak Usnule čarobnice i otkrio druge strane Šampiona Večnosti – junake i protagoniste drugih Murkokovih knjiga – i to koliko su i oni sami Elrik. To me je uputilo da ih sve iščitam, pa sam tako tokom sledeće dve godine otkrio Džerija Kornelijusa i Karla Glogauera, Dorijana Hokmuna, Koruma i sve druge (no, jesu li oni uopšte „drugi“?). A imao sam i veliku sreću: moja želja da pročitam Murkoka podudarila se sa željom koju je imala i britanska izdavačka industrija da objavi sve što je ovaj dotad bio napisao, pa sam na to trošio svoj džeparac. U jednoj majušnoj knjižari u Brajtonu, pronašao sam Majklov kratki roman objavljen samostalno čiji je naslov bio – Oči čoveka od žada, za kojeg niko nikad ranije nije čuo. Bilo mi je tada dvanaest godina i imao sam utisak da je taj roman tu samo za mene.

Upijao sam te knjige u sebe: postale su deo mene, veoma intimni deo mene. Ponekad, kada me pitaju da navedem svoje uzore, zaboravim da spomenem Majkla Murkoka, zbog toga što je Majkovo delo, progutano, čitano i ponovo čitano, uneto u mene još dok sam bio u fazi formiranja, te je manje uticaj na ovo što sam i na moje mišljenje, a više je u samoj suštini onog što jesam..."

– Nil Gejman, izvod iz predgovora

Najnoviji grafički roman italijanskog velikana Đipija, pod nazivom Zemlja sinova. Ova priča o odrastanju dva brata u postapokaliptičnom svetu smatra se Đipijevim najuspešnijim radom do sada

Od objavljivanja Šavova pre desetak godina, Dejvid Smol je stekao status jednog od najvažnijih autora u žanru grafičke literature. Ovde, u romanu Кući po mraku, najboljoj knjizi 2018. godine u izboru lista Boston Gloub, Smol pruža „bolno iskren“ i „emotivan rad neprestanog iznenađenja“ (Džuls Fajfer) koji prikazuje brutalnost adolescencije 1950-ih. Кroz „raskošne i izražajne crteže“ (Roz Čast), Smol „dočarava haos mladosti“ (Džek Gantos), pričajući priču o trinaestogodišnjem Raselu Pruitu, koji, napušten od majke, prati svog oca u suncem obasjanu Кaliforniju u potrazi za snom. Naglo primoran da se sam brine o sebi, Rasel se bori da preživi u Maršfildu, razorenom gradiću kog je progone sadistički ubica životinja i grupa zlobnih dečaka koji Rasela maltretiraju zbog toga što je drugačiji. Dečak je primoran da odraste, suoči se iskušenjima i sopstvenim slabostima kako bi pronašao svoj put i mesto u svetu. U isto vreme mračan i optimističan, uz nijansirane psihološke uvide i zalutale zrake nade, Кući po mraku potvrđuje Smolov rejting modernog majstora grafičke fikcije.

Filimon 0: U praskozorje, autora Freda, jednog od vodecih francuskih strip stvaralaca, dobitnika Velike nagrade Angulema.
Fredov Filimon, kultno ostvarenje francusko-belgijske škole, do temelja je uzdrmalo svet devete umetnosti i u međuvremenu postalo strip klasik.

Ovaj nulti album u originalu pod naslovom Avant la lettre izlazi na povećanom broju strana - 80, i sadrži 2 dela - Misterija proplanka triju slova i Pogled iz druge vizure.

Istinsko remek-delo devete umjetnosti.Ken Parker - serijal kojeg su 1977. kreirali Giancarlo Berardi i Ivo Milazzo, zauzima bitno mesto u istoriji italijanskog, a i svetskog stripa. Traper, vojni izviđač, šerif, begunac, detektiv, pisac... Ken je Parker sve samo ne klasičan heroj Divljeg zapada.

Čitatelje je osvojio baš tom nesposobnošću da bude junak i "profesionalni" pustolov, svojom bliskošću "običnome" čoveku, mogućnošću da pogreši, mudrošću kojom takve greške priznaje, ironijom i samokritikom, unutrašnjim borbama, razmišljanjima, sumnjama te vrlinama poput velikodušnosti, dobrote, prijateljstva, odanosti, altruizma, hrabrosti, idealizma, optimizma i samostalnosti.

Istinsko remek-delo devete umjetnosti.Ken Parker - serijal kojeg su 1977. kreirali Giancarlo Berardi i Ivo Milazzo, zauzima bitno mesto u istoriji italijanskog, a i svetskog stripa. Traper, vojni izviđač, šerif, begunac, detektiv, pisac... Ken je Parker sve samo ne klasičan heroj Divljeg zapada.

Čitatelje je osvojio baš tom nesposobnošću da bude junak i "profesionalni" pustolov, svojom bliskošću "običnome" čoveku, mogućnošću da pogreši, mudrošću kojom takve greške priznaje, ironijom i samokritikom, unutrašnjim borbama, razmišljanjima, sumnjama te vrlinama poput velikodušnosti, dobrote, prijateljstva, odanosti, altruizma, hrabrosti, idealizma, optimizma i samostalnosti.

Naziv originala: Comment faire fortune en juin 1940.

crtež Loran Astije

scenario Gzavije Dorison, Fabijen Nuri

boje Loran Kroa

po romanu Pjera Sinijaka

prevod Dragana Lukač Zečević

SCENARIO
Jean Dufaux

CRTEŽ
Philippe Xavier

NASLOVNICA
Philippe Xavier

ORIGINALNI NASLOV
Simoun Dja - Le Qua'dj

Komad najsavremenije opreme ukraden je iz Horajzon Labsa i neočekivana poseta Spajdermena šalju Derdevila u avanturu neverovatnih razmera u kojoj će dvojica heroja morati da nadju uredjaj i Crnu Mačku oslobode krivice za zločin... ali nije sve tako jednostavno...

Scenario
Mark Vejd

crtež
Rivera, Paolo
Ríos Emma
López, Jose Ángel Cano
Pham, Khoi
Rivera, Joe

prevod Dragana Lukač Zečević

Prvi grafički roman Ticijana Sklavija, tvorca Dilana Doga